Platon, Država
DRUGA KNJIGA
K A D sam to rekao, m išljah, da sam s raspravljan jem
357a
gotov, ali, kako se čini, to bješe istom početak. J e r G la u k o n
je u vijek i u svem u veom a ju n ača n , pa i tada se ne htjede
zadovoljiti time, što je T ra sim a h šuštao, nego reče:
- Sokrate, da li nas hoćeš sam o prividno ili u istinu
uvjeriti, da je na svaki način bolje biti pravedan nego ne-
b
pravedan?
- Volio bih, u istinu, kad bi bilo do mene - odgovorih.
- Tad ne postižeš ono, što bi htio. Jer reci mi: zar se tebi
čini, da ima dobara, koje bismo htjeli imati ne radi poslje­
dici nego radi samih njih, npr. radost i sve one naslade, koje
nisu štetne i od kojih u kasnije vrijeme ništa drugo ne na­
staje osim radosti onome, tko ih ima.
- Meni se tako nekako čini - rekoh ja.
- A dalje, dobra, koja volimo i same po sebi i radi posljedica, npr. mišljenje, vid, zdravlje; te volimo jamačno iz
oba razloga? ‘
- Da - rekoh.
- A vidiš i treću vrstu dobara, u koju ide vježbanje tijela,
traženje lijeka u bolesti, liječenje i drugi stručni poslovi, to je
rekli bismo ih htjeli imati, nego samo radi nagrade i osta­
loga, što odtale dolazi.
- Ima zaista - rekoh - i ta treća vrsta.
- U koju vrstu dakle stavljaš pravednost?
79
c
d
PLATON
358
d
e
359
- Ja mislim, u najljepšu: što treba da voli i samo po sebi
i radi posljedica onaj, koji hoće sretan biti.
- Ali se tako ne čini većini; oni je stavljaju u neugodnu
vrstu, koju treba obavljati radi nagrade i slavnoga glasa, ali
koja je sama po sebi i zbog toga nepoželjna.
- Znam - rekoh ja - da se tako čini, i Trasimah je kao
takvu davno kudi, a hvali nepravdu; ali ja sam, kako se čini,
neuk čovjek.
- Deder dakle i mene čuj, da li će ti se kao i meni činiti.
Jer čini mi se, da je Trasimah od tebe prije reda kao zmija
opčinjen, a meni se ne sviđa dokaz za jedno i drugo; želim
naime čuti, što je jedno i drugo, pravednost i nepravda,
kakvu moć imaju samo po sebi i što prave od ljudske duše, a
nagrade i posljedice da pustimo s mirom. Ako ti je s voljom,
ponovit ću Trasimahovu tvrdnju, pa ću najprije reći, što
obično kažu, da je pravednost i odakle je nastala; drugo,
pokazat ću, da je svi vrše protiv volje kao neko nužo zlo; a
treće, da to pravo čine, jer kako kažu, mnogo je tobože bolji
život nepravednika nego pravednika. No ja, Sokrate, nipošto
tako ne mislim, ali sam se smeo i oglušio slušajući Trasimaha i nebrojene druge, a obranu pravednosti, da je bolja
od nepravde, nisam još ni od koga čuo, kako bih htio. A
želim čuti, da se pohvali sama po sebi. Mislim, da bih naj­
prije od tebe to čuo. Zato ću svom silom pohvaliti nepra­
vedni život, i tako ti pokazati, kako opet hoću i tebe čuti, da
nepravdu kudiš, a pravednost hvališ. Nego gledaj je li ti tako
pravo?
- Više nego išta - rekoh ja. Jer o čemu bi itko pametan
radije govorio i slušao?
- Prekrasno govoriš; i što sam prvo obećao reći, to čuj:
bit i podrijetlo pravednosti. Kažu, da je od prirode dobro
činiti nepravdu a zlo trpjeti nepravdu, ali da je veće zlo, kad
se nepravda trpi, nego dobro, kad se nepravda čini. Zato
kad ljudi kušaju oboje, onda se onima, koji ne mogu ne80
DRŽAVA
•x
pravdu od sebe odbijati a drugima ju činiti, čini korisnije
međusobno se nagoditi, da ne će nepravdu ni činiti ni trpje­
ti. Zbog toga su, kažu, upravo i počeli postavljati sebi za­
kone i nagodbe, i što je tako naloženo, to su nazvali za­
konom i pravom. To je dakle postanje i bitnost pravednosti;
ona je u sredini između najvećega dobra, naime ako tko
nepravdu čini i ne biva kažnjen, i najvećega zla, ako tko trpi
nepravdu, a ne može se osvetiti; pravednost, kao sredinu
obojega, vole ne kao dobro nego kao stvar vrijednu onda,
kad nije moguće nepravdu činiti. Jer onaj, koji to može činiti i
koji je pravo muževan, nikada se ni s kim ne bi nagodio, da ne­
pravdu ne će ni činiti ni trpjeti; ta bio bi lud. To je dakle, Sokrate, i takva je, kako kažu, priroda i podrijeto pravednosti.
A da i oni, koji pravednost vrše, to čine nerado i samo
zato, što ne mogu nepravdu činiti, najbolje bismo razabrali
iz sljedećeg primjera: da damo jednome i drugome, i pravedniku i nepravedniku, slobodu, da čini, što hoće, pa da
pratimo i gledamo, kamo će jednoga i drugoga želja vući.
Doista bismo zatekli pravednika, da ide onamo, kamo i nepravednik; jer po prirodi teži svako biće za moći, kao za
nečim dobrim, ali ga zakon silom navraća, da poštuje jed­
nakost. A bila bi sloboda, koju mislim, poglavito ovakva: kad
bi oni dobili moć, kakvu kažu da je nekada dobio Gigo,
praotac lidijskoga kralja. On je bio pastir u službi tadašnjega
kralja lidijskoga; jednog se dana, tako kaže priča, poslije
velikog nevremena i potresa raspukla zemlja i nastao ponor
baš na mjestu, gdje je pasao. Kad on to opazi, začudi se i
sade dolje te pored drugih čudesa pričaju, da je vidio šuplja
mjedena konja s vratašcima. Kad je na njih zavirio, vidio je
unutra mrtvaca, kako mu se pričinilo, većih razmjera od
obična čovjeka; on nije ništa imao nego na ruci zlatan
prsten. Pastir ga je skinuo i izišao. Kad su se pastiri po
običaju sakupili, da na koncu mjeseca jave kralju o stadima,
dođe i on s prstenom. Dok je s ostalima sjedio slučajno je
okrenuo zarez prstena prema nutarnjoj strani ruke, a nato je
81
ψ
b
c
d
e
PLATON
360
b
c
d
e
postao nevidljiv onima, koji su kraj njega bili, i oni su se o
njemu razgovarali, kao da je otišao. On se čudio, opet se
prstena dotaknuo i okrenuo je zarez van, i nato je postao
vidljiv. Opazivši to iskušavaše prsten, da li ima tu moć, i
zaista: kad je zarez unutra okretao, postajaše nevidljiv, a kad
ga okretaše van, vidljiv. Brzo mu je iza tog otkrića uspjelo,
da bude među glasnicima, koji su išli kralju. Kad dođe na
dvor, zavede njegovu ženu, navali s njom na kralja, ubije ga i
prisvoji sebi vladu. Kad bi se dakle našla dva takva prstena,
pa bi jedan nataknuo pravednik, a drugi nepravednik, nitko,
čini se, ne bi bio tako nesalomivo čvrst, da bi ostao kod
pravednosti i htio uzdržavati se i ne dirati u tuđe, kad bi
mogao i s trga bez straha po volji uzimati, i u kuće zalaziti
pa ljubiti žene po volji, i ubijati i iz tamnice po volji os­
lobađati, te ostalo raditi kao bog među ljudima. Tako ne bi
ništa drukčije radio od nepravednika, pa bi obadva išli istim
putom. To bi svatko uzeo za velik dokaz, da nitko nije svo­
jevoljno nego pod silu pravedan, budući da pravednost po­
jedincu nije dobro; jer svatko čini nepravdu, gdjegod misli,
da će je moći činiti. Zaista svaki čovjek neoporecivo misli,
da pojedincu mnogo više koristi nepravda od pravednosti.
Jer ako tko kraj povoljne prilike ne bi nikada ništa htio
učiniti krivo ni u tuđe dirnuti, učinio bi se onima, koji bi to
vidjeli, najbjedniji i najluđi, ali bi ga pred svijetom hvalili i
obmanjivali se međusobno, iz straha, da ne bi trpjeli ne­
pravdu.
Toliko o tome.
A sad sud o životu onih, o kojima govorimo, moći ćemo
sebi najbolje onda stvoriti, ako usporedimo najvećega pra­
vednika i najvećega nepravednika.
Kakva je dakle usporedba?
Ne oduzimamo ništa ni nepravedniku od nepravde ni
pravedniku od pravednosti, nego uzmimo, da je jedan i dru­
gi savršen za svoj posao. Ponajprije neka nepravednik sliči
82
DRŽAVA
vrsnom obrtniku. Kao što savršen kormilar ili liječnik raspo­
znaje u svojem umijeću nemoguće i moguće, te se jednoga
laća a drugo ostavlja, a k tome je vrstan popraviti, ako već
gdje pogriješi; tako je i za nepravednika potrebno da radi
potajno, dok se prihvaća nepravednih djela, ako hoće veoma
nepravedan biti, a koji se daje hvatati, treba ga držati lošim.
Jer je krajnja nepravednost činiti se pravednim a ne biti.
Treba dakle dati savršenu nepravedniku savršenu nepraved­
nost i ne smije mu se ništa oduzimati, nego treba dopustiti,
da pokraj najveće nepravde sebi pribavi najveći glas u pra­
vednosti; da može popraviti, ako što pogriješi; da može govorom dovoljno uvjeravati, ako koja nepravda dođe na vi­
djelo, i da ima moći, gdje moći treba, bilo u obliku junaštva i
jakosti bilo s pomoću prijatelja i imovine. Kad smo za toga
tako rekli, recimo, da pokraj njega stoji pravednik, čovjek
jednostavan i plemenit, koji kako veli Eshil, »ne će da se
samo pričinja dobar«, nego da bude takav. Pričinjanje dakle
treba oduzeti. Jer ako će se činiti pravednim, onda će kao
takav imati časti i darova; ne zna se dakle, bi li takav bio
radi pravednosti ili radi darova i časti. Treba mu dakle sve
skinuti osim pravednosti i treba ga staviti u protivni položaj
nego nepravednika. Neka ne čini nikakve nepravde, ali neka
bude na glasu kao najveći nepravednik, da dokaže praved­
nost time, što ga se ne doima zao glas i njegove posljedice,
nego neka živi postojano sve do smrti, neka se pričinja nepravedan za života, a pravedan neka bude, pa da tako za
obadva imademo krajnosti, jednog pravednosti, drugog u
nepravednosti, te da se presudi, koji je od njih sretniji.
- Ali, mili Glaukone - rekoh ja - kako jako udešavaš
jednoga i drugoga čovjeka za uspoređenje, kao kip!
- Kako najviše mogu. A kad su takvi, nije više, kako ja
mislim, nimalo teško opisati, kakav život čeka jednoga i dru­
goga. Treba dakle to reći; pa ako i bude zvučilo surovije,
nemoj misliti, da ja govorim, Sokrate, nego oni, koji hvale
83
361
b
c
d
e
PLATON
362
b
c
d
nepravednost mjesto pravednosti. Oni će reći, da će pravednika u takvim prilikama šibati, mučiti, okivati, oči mu is­
paliti, a nakon svih muka na kolac nataknuti, te će on spo­
znati, da ne treba nastojati biti pravedan nego se samo činiti
pravednim, a da onu Eshilovu riječ bijaše mnogo ispravnije
reći za nepravednika. Jer u istinu, kaže se, nepravednik ne
će da se pričinja nepravednim nego da bude, budući da u
njemu postoji težnja prema istini i da ne živi za priviđanja,
»brazdu uma žanjući duboko,
iz koje mu vrle misli niču.«
Ponajprije on vlada u državi, jer se čini, da je pravedan,
zatim se ženi, odakle hoće, udaje kćeri, kamo hoće, može
stupati u poslovne i osobne veze, s kime hoće, i pokraj svega
toga ima nedopuštene koristi od dobitaka, jer se ne žaca ne­
pravdu činiti. Ako ide u borbu, pojedinačnu i javnu, jači je i
više ima nego protivnici; a imajući više, bogat je, prijateljima
koristi, neprijateljima škodi, bogovima žrtve prinosi i darove
daruje dovoljno i sjajno; mnogo bolje nego pravednik štuje bo­
gove i ljude, koje hoće; zato su mu vjerojatno i bogovi skloniji
nego pravedniku. Tako kažu ljudi, Sokrate, da su i bogovi i
ljudi pripravili bolji život nepravedniku nego pravedniku.
Kad je Glaukon to rekao, naumio sam bio nešto na to
odgovoriti, ali njegov brat Adimant upade:
- Jamačno ne misliš, Sokrate, da je o stvari dovoljno
rečeno?
- Nego što? - rekoh.
- Upravo ono nije rečeno, što je najviše trebalo da se
kaže.
iI
- Dakle - rekoh ja - kako kažu, brat pompži bratu; zato
i ti pomozi, ako je tvoj brat što izostavioT Premda mene
može i to, što je on rekao, nadhrvati i učiniti nemoćnim, da
pomognem pravednosti.
84
DRŽAVA
I on reče:
- To nije ništa, nego čuj još i ovo; treba naime, da na­
vedemo i protivno onome, što je rečeno, naime što se govori
i u pohvali pravednosti, a i pokudi nepravednosti, da bude
jasnije ono, što mi se čini, da hoće Glaukon. - Govore oci i
opominju sinove kao i svi oni, koji se za nekoga staraju, da
treba biti pravedan, ne hvaleći pri tom upravo pravednost,
nego njezin dobar glas, da bi onome, koji bi bio na glasu kao
pravedan, radi toga glasa pripale časti, ženidbe i sve, što je
netom spomenuo Glaukon, da ima nepravednik radi do­
broga glasa. Ali oni mnogo više govore o posljedicama do­
broga glasa. Jer onom, koji ima dobar glas, obećavaju bla­
goslov bogova i spominju obilna dobra, koja bogovi daju
pobožnima, kao što kaže plemeniti Hesiod i Homer. Onaj
veli, da s voljom bogova pravednicima hrastovi
»žirove nose na vrhu, a meda u svojoj sredini;
ovce svilorune njima previjaju sve se pod vunom,«
a tako i mnoga druga dobra, jednaka tima. Slično veli i
drugi:
Kao slava kralja nezazomog, bogobojažljiv
Koji uzdiže pravdu te zemlja nosi mu cma
Pšenice, ječma mu nosi, a drveće puno je ploda,
Vječna legu se stada, a iz mora dobiva ribe.
Musej i njegov sin obećavaju pravednicima još krasnija
dobra od bogova. Oni ih u svom pričanju odvedoše na onaj
svijet, posadiše za stol, učiniše gozbu pobožnika, te pjevaju,
da oni sve ostalo vrijeme ovjenčani u gošćenju provode,
uvjereni, da je najljepša plaća za krepost vječna pijanost.
Drugi spominju još opširnije nagrade od bogova: tko je po­
božan i drži prisegu, iza njega ostaju unuci i potomci. Tako
eto i slično hvale pravednost. A bezbožnike i nepravednike
zakapaju u nekakav glib na onom svijetu i sile ih, da u rešetu
vodu nose; a još ih za života na zao glas daju, pa ne mogu za
85
PLATON
364
b
c
d
nepravednike spominjati drugo nego one kazne, koje je
Glaukon nabrojio za pravednike, koji se pričinjaju nepra­
vedni. To je dakle pohvala i kuđenje za jednoga i drugoga.
Osim toga razmotri, Sokrate, i drugi sud o pravednosti i
nepravednosti, kako govore obični ljudi i pjesnici. Jer svi u
jedan glas govore, da je trijeznost i pravednost lijepa, ali
teška i mučna, a da je razuzdanost i nepravednost ugodna i
laka, a samo je radi glasa i zakona sramotna. Većinom kažu,
da je nepravednost korisnija od pravednosti, i opake bo­
gataše i druge mogućnike lako i rado nazivaju javno i pojed­
ince sretnima i časte ih, a one, koji su slabi i siromašni, njih
ne časte i preziru ih, premda priznaju da su bolji od onih
drugih. A od toga svega najčudnovatije se govori o bogo­
vima i o kreposti. Naime da i bogovi mnogim vrlim ljudima
nesreće i bijedan život dadoše, a protivnima protivan udes!
Prosjaci i vrači obijaju pragove bogataša i uvjeravaju, da po
žrtvama i bajanju dobivaju od bogova moć da im sred za­
bava i svetkovina pribave oproštenje, ako je tko učinio
kakvu nepravdu sam ili njegovi predci, i da će se malo
troška, ako hoće kojega neprijatelja uvaliti u nesreću, jed­
nako nauditi i pravednu i nepravednu, jer oni, kako kažu,
znaju zazivanjem i opčinjavanjem nagovoriti bogove, da im
učine po volji. Za sve te tvrdnje navode pjesnike za svje­
doke. Jedni daju primjere, kako je zlo lako:
Jer nevaljalštine možeš na pregršti lako uzeti:
Gladak je do nje put, a stanuje veoma blizu.
Ali pred krepost znoj položiše besmrtni bozi
I nekakav dug i strm put. Drugi navode Homera za svje­
doka, da ljudi mogu bogove pridobiti, jer i on reče:
U molitvi bozi su sami.
I njih ljudi okrenuti gledaju kadom i vinom,
Gledaju molbama tihim, ljevaonicom i žrtvom palnom;
Mole se, kad je prestupio tko, sgriješio štogod
e
86
DRŽAVA
A kad spominju mnoštvo knjiga Museja i Orfeja, kako
kažu, sinova Selene i Muza. Prema tim knjigama rede žrtve i
uvjeravaju ne samo pojedince nego i cijele države, da živi a i
mrtvi tobože mogu dobiti oproštenja i oslobođenja za ne­
pravedna djela pomoću žrtava i zabavnih igara; oni kažu, da
nas tzv. teletai oslobađaju od zla na onome svijetu, a one,
koji ne prinesu žrtve, čekaju tamo strahote.
Sokrate, što misliš, kako svi takvi i toliki govori o tome,
kako krepost i zlo cijene ljudi i bogovi, djeluju na duše mla­
dića, koji su divno nadareni i sposobni da iz svakog razgo­
vora brzo povuku zaključke, kakav svatko treba da bude i
kojim putem da udari, da život što najbolje provede? Mladić
bi govorio vjerojatno sam sebi s Pindarom:
»da li pravedno na zid visoki, ili krivom varkom
zar da se popnem i tako zaštićen da proživim?«
Ta za nagrade, što se spominju, kažu, da mi ništa ne
koriste, ako budem pravedan, a ne budem bio ujedno i na
glasu kao takav, nego mi to donosi očevidnu muku i štetu; a
za nepravednika kažu, da će imati bogovski život, samo ako
sebi zna pribaviti glas pravednosti. Kad već dakle pričin,
kako kažu mudraci, i »istinu nadvlađuje i srećom gospo­
dari«, treba se uopće za njime okrenuti; pred svoja vrata i
oko sebe treba nacrtati utvaru kreposti, ali premudroga
Arhiloha liju lukavu i šarenu treba za sobom vući. Ali, veli
se, nije uvijek lako skrivati svoju zloću. Naravno ni druga
nijedna velika stvar nije laka, reći ćemo; ali ipak, ako hoćemo sretni biti, treba ići za tragovima naših govora. Radi
očuvanja tajnosti sastavit ćemo zavjere i stranke, i ići ćemo
učiteljima govora, koji uče mudro govoriti u skupštini i na
sudu, te ćemo tada što rječitošću što silom postizavati, da ne
budemo kažnjeni zbog zlodjela. Ali da, prema bogovima ne
pomaže ni tajnost ni sila! Ako ih nema, ili ako im za ljude
ništa nije briga, nipošto ne treba da nam bude stalo za to;
ako jesu i ako se za ljude staraju, onda za njih niti znamo
87
365
b
c
d
e
PLATON
366
b
c
d
e
niti smo čuli gdje drugdje nego u pričama i kod pjesnika,
koji su im stvorili rod. A ti sami pjesnici kažu, da se bogovi
mogu nagovoriti i pridobiti žrtvama, tihim molitvama i da­
rovima. Pjesnicima treba vjerovati, ili oboje ili nijedno; ako
im dakle treba vjerovati, onda treba nepravdu činiti i prinositi žrtve od onoga, što se nepravdom steče. Jer ako ćemo
biti pravedni, ne će nas bogovi kazniti, ali se lišavamo dobi­
taka, koje daje nepravda; ako ćemo biti nepravedni, imat
ćemo dobitke, molit ćemo bogove radi prestupaka i nago­
varati ih, da se smiluju na naše grijehe, te ćemo proći bez
kazne. - Ali da, na onom ćemo svijetu kažnjeni biti za gri­
jehe ili mi sami ili potomci! Nego najdraži reći će nam razu­
man čovjek da se očistimo, pomoći će nam teletai i bozi
spasitelji, kako nam kazuju običaji najvećih država i sinovi
bogova, koji kao pjesnici i vrači božji govore, da je tako. Pa
kako ćemo još više voljeti pravednost nego najveću nepraved­
nost? Jer ako sebi pribavimo nepravednost s patvorenom
spoljašnjošću, onda ćemo povoljno prolaziti i kod bogova i
kod ljudi u životu i nakon smrti, kako kažu mnogi ljudi i
najuglednije osobe.
Po svemu dakle, što je rečeno, Sokrate, kako je moguče, da bi još tkogod htio cijeniti pravednost? Kako se ne
bi onaj, koji je moćan duhom, imovinom, tijelom ili rodom,
smijao slušajući da je hvale? Zaista, ako tko može naš prikaz
lažnim pokazati, te ako je dovoljno spoznao, da je najbolja
pravednost, jamačno puno oprašta i ne srdi se na nepravednike, jer zna, da nijedan čovjek nije svojevoljno pravedan,
nego da nepravdu poradi kukavičluka, starosti ili koje druge
slabosti kudi, kad je ne može činiti, osim ako tko poradi
svoje osjećajne prirode osuđuje nepravdu ili se od nje uzdr­
žava poradi znanja. A očito je, da je tako! Jer koji takav
čovjek prvi dođe do moći, prvi čini nepravdu, koliko može.
A tome svemu ništa drugo nije uzrok nego ono, odakle
je potekao sav taj govor, i moj i moga brata. Od svih vas,
divotniče, koji volite, da hvalite pravednost, počevši od sta88
DRŽAVA
rih junaka, kojima su se govori sačuvali, pa do naših suvremenjaka, nijedan nikada nije pokudio nepravdu ni pohvalio
pravednost samu zbog sebe, nego samo poradi glasa, časti i
darova, koji odatle dolaze. Ali jedno i drugo samo po svojoj
bitnosti, dok se nahodi u duši onoga, koji ih ima, i dok ostaje
tajno i bogovima i ljudima, ikada nije nijedan pjesnik ni
pisac dovoljno opisao, naime da je nepravednost najveće
zlo, što ga duša u sebi ima, a pravednost najveće dobro. Jer
da vi svi od početka tako govorite, i da nas odmala uvjeravate, ne bismo pazili jedan na drugoga, da ne učini neprav­
du, nego bi svatko pazio sam na se i čuvao se od nepravde
kao od najvećeg zla.
To bi, Sokrate, a možda još i više od toga mogao Trasimah i gdjekoji drugi reći o pravednosti i nepravednosti, i
kako se meni čini, naglavce izvraćati njihovu bitnost; ali ja ta ne treba mi ništa pred tobom skrivati - govorim naširoko,
kako najvećma mogu, želeći od tebe protivno čuti. Zato
nam ne govori i ne pokaži samo, da je pravednost bolja od
nepravde, nego što čini jedna i druga sama po sebi onome,
koji je ima, zbog čega je dakle jedna zlo, a druga dobro. Ono
što se pričinja kod toga pusti, kako je Glaukon zahtijevao.
Jer ako kod jedne i druge ne ćeš oduzeti istiniti glas, koji
uživa, a dodat ćeš lažni, reći ćemo, da ne hvališ pravednost
nego priviđanje, da ne kudiš nepravednost, nego samo priviđanje, da preporučuješ potajnu nepravednost i potvrđuješ
Trasimahu, da je pravednost tuđe dobro, naime korist ja­
čega, a da nepravednost sebi koristi i pomaže, a slabijemu
škodi. Zato, kad si već priznao, da pravednost ide među
najveća dobra, koja je vrijedno imati ne samo radi poslje­
dica, već mnogo više same po sebi, kao vid, sluh, pamet, pa i
zdravlje i sva druga dobra, koja su prava dobra sama po
sebi, a ne po mnijenju, pohvali dakle kod pravednosti
upravo to: da ona sama po sebi koristi onome, koji je ima, a
nepravednost škodi; nagrade i glas pusti neka drugi hvale.
89
;
I
I
'
I
I
PLATON
e
368
Jer ja bih ostalima dao, da zbog toga hvale pravednost i
kude nepravednost, dakle da slave i grde glas i nagrade, koje
one pribavljaju, ali tebi ne bih dao, osim ako ne bi ti zahti­
jevao. Cijeli svoj život nisi ni o čemu drugom razmatrao
nego o tome. Zato nam ne govori i ne pokaži samo to, da je
pravednost bolja od nepravde, nego i to, kakav je učinak
jedne i druge samih po sebi na onoga, koji ih ima, bilo to
bogovima i ljudima poznato ili ne bilo, zbog čega je dakle
jedna dobro a druga zlo.
Ja sam se uvijek divio nadarenosti Glaukona i Adimanta pa i sada, kad sam to čuo, vrlo se obradovah i rekoh:
- Nije loše o vama, djeco slavnoga oca, spjevao početak
elegije ljubavnik Glaukonov, kad ste se proslavili u bici kod
Megare:
»djeco Aristona, koljeno slavnoga muža božansko!«
D
Ί
»
i
c
I
4
Tako je zaista prijatelji! Jer u vama je nešto posve bo­
žansko, ako niste uvjereni, da je nepravda bolja od praved­
nosti, premda je možete tako braniti! Meni se dakle čini, da
niste doista uvjereni, da je nepravda bolja, a sudim to po
ostaloj vašoj ćudi jer po vašim govorima ne bih vam vje­
rovao; što vam pak više vjerujem, to manje znam, što ću.
Pomoći ne mogu, jer mi se čini, da sam preslab; dokaz mi je
to, što sam govoreći Trasimahu mislio dokazati, da je pra­
vednost bolja od nepravde, a vi mi niste prihvatili. A opet ne
mogu drukčije nego da pomognem pravednosti, jer se bo­
jim, da možda nije bezbožno pri optuživanju pravednosti
šuštati i ne braniti je, dok još dišemo i možemo govoriti.
Zato je najbolje, da joj pomažem, kako mogu.
Glaukon i ostali moljahu, da na svaki način pomognem i
ne napustim istraživanje nego da razmotrim bit jednog i
drugog, i kakvu zapravo donose korist. Rekoh dakle, što
sam naumio:
90
DRŽAVA
i
- Pitanje, na koje se dajemo, nije neznatno, nego za
oštro oko, kako se meni čini. Kad već dakle nemamo oštre
oči, naumio sam istraživanje o tome tako udesiti, kao da tko
kratkovidima naloži pročitati malena pismena izdaleka. La­
ko se tada tko domisli, da se ta ista pismena nalaze i negdje
drugdje veća i na većem prostoru, pa da možemo pročitati
najprije ona pismena te onda ogledati manja, jesu li ista.
- Svakako - reče Adimant - ali što ima posla, Sokrate,
istraživanje o pravednosti s time?
- Ja ću ti reći. Velimo, da postoji pravednost jednoga
čovjeka, ali postoji jamačno i pravednost čitave države?
- Svakako.
- Što ne, država je veća od čovjeka?
- Jest veća.
- Možda bi dakle u većemu veću pravednost bilo i lakše
upoznati. Ako dakle hoćete, istražimo najprije, što je ona u
državama; zatim je tako ogledajmo i u svakome pojedinom
čovjeku, tražeći sličnost većega oblika pravednosti u obliku
manjega.
- Meni se čini, da ispravno govoriš.
- Kad bismo u misli ugledali, kako nastaje država, zar
bismo onda vidjeli i njezinu pravednost i nepravednost, ka­
ko nastaju?
- Možda.
- Što ne, kad to izvršimo, ima nade, da ćemo lakše vid­
jeti, što tražimo?
- Mnogo lakše.
- Mislite dakle, da to treba pokušati? Mislim, nije to
malen posao; zato promislite!
- Promislili smo - reče Adimant - nego hajde na stvar.
- Prema mome mišljenju, nastaje, dakle, država, zato,
što svaki od nas nije sam sebi dosta, nego mu mnogo treba i
91
d
c
369
b
PLATON
c
d
e
potrebni su mu drugi; ili što drugo misliš, da je početak
osnivanja države?
- Ništa drugo.
- Tako dakle uzima jedan drugoga da nam pomogne
ovo i ono, i budući da nam mnogo treba, skupimo mnoge
dionike i pomoćnike na jednom mjestu i tome zajedničkom
prebivalištu nadjenemo ime država; zar ne?
- Svakako.
- Dakle jedan drugome daje, ako hoće da daje, ili ako
hoće prima iz uvjerenja, da mu je tako bolje.
-T ak o je.
- Deder dakle, da u misli stvaramo državu od početka.
Stvorit će je, kako se čini, naša potreba.
- Kako ne.
- Ali prva je i najveća potreba priskrbljivanje hrane, da
možemo opstojati i živjeti.
- Svakako.
- Druga je stan, treća odjeća i slično.
- Tako je.
- Deder dakle, kako će država priskrbiti sve to? Što ne,
tako da jedan obrađuje zemlju, drugi gradi kuće, treći tka
odjeću? Ili ćemo tu dodati i cipelara ili kojega drugoga, koji
se brine za potrebe tjelesne?
- Da, svakako.
- A bila bi za najnužniju potrebu država od četiri ili pet
ljudi.
- Čini se.
- Što dakle onda? Zar treba, da svaki pojedini od njih
svoj posao radi za sve? Npr. da ratar sam pripravlja hranu
četvorici i da četvorostruko vrijeme i muku troši za pripravu
hrane i da dijeli to s drugima? Ili treba, da druge odnemari,
da samo sebi pravi četvrtinu te hrane u četvrtini vremena, a
92
I
DRŽAVA
tri četvrtine vremena da provodi praveći što kuće, što odje­
ću, što obuću; dakle da se ne muči za druge i ne brine za
njih, nego da radi sve poslove sam za sebe?
I reče Adimant:
- Ali Sokrate, možda je ono prvo lakše nego ovo.
- Naravno, to ne bi bilo nimalo čudno! Jer dok si go­
vorio, domislio sam se, da se ponajprije ne rađa svatko po­
sve jednak svakome, nego različan po nadarenosti, da je
dakle jedan za ovaj posao sposoban, a drugi za onaj. Ili se
tebi ne čini?
-D a .
- Što dalje: bi li jedan bolje obavljao mnoga umijeća ili
samo jedno?
- Kad bi obavljao jedno.
- Očito je, da posao propada, ako se propusti pravo
vrijeme.
- Očito je.
- Jer, mislim, posao ne će da čeka dok poslenik ima
vremena, nego treba, da poslenik ide za poslom i to stalno.
-T reba.
- Tako svega više nastaje, sve je ljepše i lakše, kad jedan
radi jedno prema svojoj sposobnosti i u pravo vrijeme, bez
brige za ostale poslove.
- Svakako.
- Dakle treba, Adimante, više nego četiri državljanina
za pripravu onoga, o čemu govorasmo. Jer ratar, kako se
čini ne će sam sebi praviti plug, ako plug ima biti dobar, ni
budak ni ostalo oruđe ratarsko. Ne će ni graditelj svoje ala­
te, a treba i njemu mnogo; tako isto tkalac i cipelar.
- Istina.
- Dakle će tesari, kovači i mnogi drugi obrtnici, kao
sudionici u našoj državici, učiniti nju velikom.
93
PLATON
e
371
b
-T ak o je.
- Ali još ne bi osobito velika bila, ako bismo njima do­
dali govedare, ovčare i ostale pastire, budući da ratari moraju imati volove za oranje, graditelji i ratari tegleće blago
za dovoženje, a tkalci i cipelari kožu i vunu.
- Ne bi ni malena bila država, koja bi sve to imala.
- Ali - rekoh ja - gotovo nije moguće osnovati državu u
takvu kraju, gdje ne će trebati uvoziti.
- Nije moguće.
- Trebat će dakle ona još i druge ljude, koji će joj iz
drugih država dovoziti, što joj nedostaje.
-D a .
- Ako posrednik pođe praznoruk, ne donoseći nikakve
potrebne stvari onima, od kojih podmiruju svoju potrebu i s
kojima želi zamijeniti robu, praznoruk će se i vratiti, zar ne?
- Čini mi se.
- Treba dakle kod kuće praviti ne samo za sebe dosta,
nego i ono, što treba i koliko treba država, iz koje se uvozi.
- Treba.
- Dakle nam treba više ratara i ostalih obrtnika u državi.
- Da, više.
- Pa i ostalih ljudi posrednika, koji će sve to uvoziti i
izvoziti, a to su trgovci; zar ne?
-D a .
- Dakle će nam trebati i trgovci.
- Svakako.
- Ako se trgovina vodi po moru, trebat će još i mnogo
drugih vještaka u pomorstvu.
- Zaista mnogo.
- A kako je u državi samoj? Kako će se međusobno
dijeliti, što svaki bude izrađivao? Ta upravo zato i skupismo
ljude te osnovasmo državu.
94
DRŽAVA
- Očito prodavanjem i kupovanjem.
- Odatle će nam dakle nestati trg i novac, kao sredstvo
za olakšanje prometa.
- Svakako.
- Ako ratar ili koji drugi obrtnik donese nešto od onoga,
što pravi, na trg, i ne nađe odmah kupce i mušterije, dangubit će u svome poslu sjedeći na trgu?
- Nipošto - odgovori Adimat - nego ima ljudi, koji to
vide i sami preuzimaju tu službu; u dobro uređenim drža­
vama redovno oni, koji su tjelesno najslabiji i nesposobni za
koji drugi rad. Jer njihov je posao da ostaju na trgu i da
kupuju robu proizvođača i da je preprodavaju za novce onima, koji trebaju nešto kupiti.
- Dakle nam ta potreba - rekoh ja - stvara trgovčiće
(kramare) u državi. Ili ne zovemo trgovčićima one, koji na
trgu sjede i posreduju pri kupnji i prodaji, a trgovcima one,
koji putuju po državama?
- Dakako.
- Ima još, kako ja mislim, i nekih drugih posrednika,
koji se baš ne ističu osobito umom, ali su dovoljno snažni
tijelom za napore. Oni dale prodaju svoju snagu; plaću za to
zovu nadnicom, i zovu se, kako ja mislim, nadničari. Zar ne?
- Svakako.
- Dakle, kako se čini, i nadničari spadaju u potpune
države.
- Čini mi se.
- Zar nam je, Adimante, država već tako porasla, da je
potpuna?
- Možda.
- Gdje bi onda u njoj bila pravednost a gdje nepraved­
nost? I kada bi i gdje nastale u onome, što smo razmotrili?
- Ja, Sokrate, ne vidim, ako ne na potrebi, koja te ljude
okuplja na okup.
95
c
d
e
372
PLATON
b
c
d
e
- Možda pravo kažeš - rekoh ja. Treba ogledati i ne
popustiti. Ponajprije dakle razmotrimo, kako će živjeti ljudi
u takvim prilikama. Što ne, praveći hranu, vino, odjeću i
obuću i sagradivši stanove, ljeti će većinom raditi lako odjeveni i bosi, a zimi dobro odjeveni i obuveni? Za hranu će
pripravljati od ječma ječmeno, od pšenice pšenično brašno,
jedno će skuhati, drugo će umijesiti; kašu će sjajnu i kruh
postavljati na kakvu trstiku ili čisto lišće, leći će na slamnjaču od tisova i mirtova lišća, gostit će se sa svojom djecom,
pripijat će vina, ovjenčat će se i slavit će bogove u veselu
društvu; djece ne će imati više nego prema imovini i čuvat će
se siromaštva i rata.
A Glaukon prekide:
- Kako se čini, tima ljudima spravljaš gozbu bez prismoka.
- Pravo kažeš - rekoh ja - zaboravih, da će i prismoka
imati. Očito će imati soli, ulja i sira, spravljat će luk i povrće
te kakva već variva ima na vrtu. Ponudit ćemo im i slatkiša:
smokava, graška i graha, mirtu i žir će uz oganj peći, umjereno uz to pripijajući. Tako će mirno i u zdravlju život pro­
voditi, stari umirati i sličan život potomcima ostavljati.
A on reče:
- Sokrate, da osnivaš državu za svinje, čim bi ih drugim
nego tim krmio?
- Nego kako treba, Glaukone?
- Kao obično, da leže, mislim, na ležajima, ako ne će biti
bijedni, da jedu sa stola i da imaju prismoka i slatkiša, kao i
mi danas.
- Neka, razumijem - rekoh ja - kako se vidi, ne razma­
tramo samo to, kako postaje uopće država, nego kako po­
staje i izobilna država. Možda nije to ni zlo; jer ogledajući i
takvu državu možda bismo baš opazili, kako u državama
nastaje pravednost i nepravednost. Prava, takoreći, zdrava,
96
DRŽAVA
država, čini mi se, jest onakva, kakvu smo opisali; ali ako
opet hoćete, da ogledamo i državu u raskalašenosti, ništa ne
smeta. Jer zaista nekima, kako se čini, ne će biti dosta to ni
takav život, nego će biti potrebni i ležaji, stolovi i drugo
pokućstvo, pa i prismok, pomast, kadovi, milosnice i kolači i
svega toga svake vrsti. Pa i ne smije se više, kako isprva
govorasmo, davati samo potrebno: stan, odjeću i obuću, ne­
go treba potaći i slikarstvo; zlato i bjelokost i slično treba
uvoziti. Zar ne?
- Da.
- Dakle opet treba državu povećati. Jer ova zdrava više
ne dotječe, nego je treba ispuniti mnoštvom, koje nije više u
državama radi najvažnije potrebe, npr. svi lovci i oponašaoci, koji oponašaju pomoću likova i boja, a mnogi i go­
vorom, naime pjesnici i njihovi pomoćnici: rapsodi, glumci,
plesači, kazališni poduzetnici, umjetni obrtnici, napose za
ženski nakit. Pa i poslužnikži ćemo više trebati. Ili misliš, da
ne će trebati odgojitelja, dadilja, služavka, češljarica, brijača,
pa slastičara i kuhara? A trebat će nam još i svinjara, jer
toga nam prvobitnoj državi ne bijaše; ta nije bilo potrebno.
Ali u toj će državi i to trebati, a trebat će i veoma mnogo
drugog stada, ako se želi gostiti. Zar ne?
- Ta kako ne.
- Dakle ćemo kraj takva života i liječnika trebati mnogo
više nego prije?
- Mnogo više.
- I zemlja, koja je tada dovoljna bila, da hrani sve on­
dašnje ljude, ne će sada biti dovoljna nego malena; ili kako
veliš?
-T ako.
- Dakle nam treba odrezati od zemlje susjeda, ako ho­
ćemo imati dovoljno pašnjaka i oranica; isto će i naši susjedi
učiniti od naše, ako se i oni upuste beskrajno tečenje blaga i
prijeđu granicu najnužnijih potreba.
97
3'J
1)
t
PLATON
e
374
b
c
d
- Svakako će to učiniti, Sokrate.
- Iza toga ćemo ratovati, Glaukone, ili kako će biti?
- Dakako.
- Nemojmo još ništa govoriti, da li rat čini kakvo zlo ili
dobro, nego samo toliko, da smo postanje rata našli u ono­
me, iz čega poglavito u državama i za pojedince i za mnoš­
tvo zlo nastaje, kadagod nastaje.
- Svakako.
- Dakle treba, prijatelju, još povećati državu, ne za malo, nego za cijelu vojsku, koja će izaći i boriti se s neprijate­
ljima za imovinu i za ono, o čemu upravo sada govorasmo.
- A što, zar sami građani nisu dosta?
- Nisu - rekoh ja - ako smo se dobro sporazumjeli ti i
mi svi, kad smo državu osnivali. Složili smo se, ako se sjećaš,
da jedan ne može dobro obavljati mnoga umijeća.
- Istinu veliš.
- Zar se ne čini, da se ratovanje osniva na umijeću?
- 1 te kako.
- Zar onda treba većma mariti za umijeće cipelarsko
nego za ratno?
- Nipošto.
- Cipelaru dakle ne dasmo, da bude ujedno ratar i tka­
lac i graditelj, nego cipelar, kako bi nam dobro obavljao svoj
posao; tako isto i svakome pojedinome od ostalih jedan posao
davasmo, za koji bijaše nadaren; njega je imao lijepo raditi,
prost od ostalih posala, za života se time baveći i ne propuš­
tajući za to pravi čas. A nije li veoma važno, da se ratni
poslovi dobro obave? Ili je to tako lako, da će svatko i kao
ratar i kao cipelar i u kojemugod drugom umijeću biti ujedno
dobar ratnik, dok nijedan ne bi postao dovoljno vrstanu piljkanju ili kockanju, ako se odmala time ne bi bavio svojski
nego uzgredno? Kad on uzme štit ili koje drugo ratno oružje
i oruđe, zar će odmah biti vrstan borac u borbi teškoga oru98
DRŽAVA
žanika ili u kojoj drugoj ratnoj borbi? Ako se uzme kakvo
drugo oruđe u ruke ne postaje se samim tim obrtnik ni bo­
rac, te ne će ono koristiti onome koji svoj posao ne nauči i
dovoljno ne uvježba?
- Ta inače bi oruđa mnogo vrijedila!
- Sto ne - rekoh ja - kako je posao onih, koji čuvaju
državu najvažniji, tako im treba i najviše slobode od ostalih
posala, a opet i umijeća i mara najvećega.
- Da, mislim tako.
- Zar onda ne treba i osobitog dara za sam posao?
- Kako ne?
- Naš bi dakle posao bio, ako bi samo to mogli, izabrati,
koji je i kakav je dar prikladan za čuvanje države.
- Bio bi zaista.
- Zaista - rekoh ja - nismo se neznatne stvari latili; ipak
hrabro naprijed, koliko samo sile dopuštaju.
- Dakako, samo naprijed.
- Misliš li dakle, da se dar čuvanja pametna psa razli­
kuje nešto od sposobnosti plemenita mladića?
- Kako misliš?
- Tako: jedan i drugi treba da oštro opaža, da hitro
goni, što opaža, i da bude opet snažan, ako se treba boriti,
kad uhvati.
- Ta zaista treba sve to.
- 1 da je hrabar, ako će se već dobro boriti.
- Kako ne.
- A zar je hrabar onaj, koji nije srčan, bilo konj, bilo pas,
bilo kojagod druga životinja? Sigurno si opazio, da je srča­
nost neodoljiva i nepobjediva, da je s njome svaka duša neustrašiva i nepredobiva?
- Opazio sam.
- Jasno je dakle, kakav treba da bude čuvar tijelom.
-D a .
99
e
375
b
PLATON
c
d
e
- Pa i dušom, naime srčan.
- 1 to.
- Kako onda, Glaukone - rekoh ja - ne će čuvari, tako
nadareni; biti na ratnoj nozi međusobno i zlostavljati ostale
građane?
-T ak o ti Zeusa, ne lako..
- Ali ipak treba, da su prema svojima pitomi, a na nepri­
jatelje ljuti; inače ne će čekati na neprijatelje, da ih unište,
nego će se prije sami međusobno uništavati.
- Istina.
- Sto ćemo dakle učiniti? Gdje ćemo naći čuvara u isti
mah blage i srčane ćudi? Jer blaga je ćud protivna srčanoj.
- Čini se.
- A ipak ako koje od toga dvojega nedostaje, zaista ne
ćemo imati dobrog čuvara. Kako se to oboje zajedno čini
nemoguće, izlazi, da dobar čuvar nije moguć.
- Čini se.
A ja našavši se u neprilici, promislivši pređašnje, rekoh:
- Pravo smo, prijatelju, u neprilici, jer smo se ostavili slike,
koju smo sebi postavili.
- Kako misliš?
- Nismo opazili, da ima stvorova, koji imaju ta dva pro­
tivna svojstva, u što smo sumnjali.
- Gdje dakle?
- Može se vidjeti i u drugih životinja, a osobito u onih,
koje ispoređivamo s čuvarom. Jer znaš za plemenite pse, da
im je od prirode takva ćud, te su veoma pitomi prema oni­
ma, na koje su navikli i koje poznaju, a prema nepoznatima
da su obrnuto.
- Znam zaista.
- To je dakle moguće - rekoh ja - i nije protiv prirode,
ako je čuvar takav.
100
DRŽAVA
- Čini se, da nije.
- Zar ti se ne čini, da budući čuvar treba biti, osim
srčanosti, i mudroljubiv od prirode?
- Kako to? Ne razumijem, što reče.
- I to ćeš u pasa opaziti čemu se treba baš čuditi kod te
životinje.
- Što to?
- Koga vidi nepoznata, ljuti se, a nije od njega prije ništa
zlo pretrpio, a koga vidi poznata, pozdravlja ga, i ako nikada
nije od njega ništa dobro primio. Ili se još nisi tome čudio?
- Nisam do sada na to pazio, ali je očito, da tako radi.
- Zaista je to krasno svojstvo njegove ćudi i donekle
mudroljubivo.
- Kako to?
- Što prijateljsko lice ni po čemu drugom ne razlikuje
od neprijateljskoga nego po duhovnom gledištu; nije li sklo­
nost prema spoznavanju u tome, što znanjem i neznanjem
razlikujemo poznato od nepoznatoga.
- Svakako.
- A ipak je - rekoh ja - sklonost prema spoznavanju i
mudroljubivost (filozofija) isto?
- Da, isto.
- Slobodno dakle da rečemo i za čovjeka, da mu treba
biti od prirode mudroljubiv i pun ljubavi za obrazovanjem,
ako će biti blag prema svojima i poznatima?
- Recimo tako.
- Dakle će nam biti od prirode mudroljubiv, srčan, brz i
snažan onaj, koji ima biti valjan čuvar države?
- Svakako.
- On bi dakle takav bio; a kako će nam se onda ti čuvari
hraniti i odgajati? Hoće li nam nešto koristiti opis njihova
odgoja pri razmatranju našeg zadatka: naime, kako u državi
101
I
PLATON
e
377
nastaje pravednost i nepravednost? A kod toga ne ćemo
govoriti premalo ni previše.
I reče brat Glaukonov:
- Ja svakako očekujem, da će nam to razmatranje biti
korisno.
- Zaista, mili Adimante, ne smijemo dakle to razma­
tranje propustiti, pa bilo i poduže.
- Ta ne smijemo.
- Deder dakle, kao u priči pričajući i u dokolici, odga­
jajmo u mašti ljude.
-T ak o i treba.
- Kakav je dakle odgoj? Ili je teško naći bolji od onog,
koji se razvio vremenom? A jest za tijelo vježbanje, a za
dušu glazba?
- T a jest.
- Zar ne ćemo dakle prije početi odgajati u glazbi nego
u vježbanju tijela?
- Kako ne.
- Učvršćuješ li u glazbu priče ili ne učvršćuješ?
-D a .
- Priče su dvovrsne, jedne istinite a druge izmišljene?
-D a .
- Odgajati treba u obojima, ali prije u izmišljenima?
- Ne razumijem, reče, što govoriš.
- Ne razumiješ, da djeci najprije govorimo bajke? To je,
općenito rečeno, izmišljeno, ali ima u tom i istine; a služimo
se kod djece prije pričama nego vježbanjem tijela.
- Tako je.
- Tako mišljah, kad rekoh, da se treba prije latiti u od­
goju glazbe nego tjelesnog vježbanja.
- Pravo je.
102
DRŽAVA
- Znaš dakle, da je u svakom poslu glavno početak,
osobito za sve mlado i nježno? Jer tada se najviše stvara i
utiskuje lik, koji im se hoće dati.
- Svakako.
- Zar ćemo onda tako lako dopustiti, da djeca slušaju
kakvegod priče, od kogagod sastavljene, i da primaju u dušu
predodžbe većinom protivne onima, koje će po našem mi­
šljenju trebati imati, kad odrastu?
- Nikako nećemo dopustiti.
- Ponajprije dakle, kako se čini, treba nadgledavati sas­
tavljače priča, i koju priču lijepo načine, treba je izabrati, a
koju ne načine, izbaciti. Odgojiteljice i majke ćemo nago­
varati, da djeci govore odobrene priče i da mnogo više
oblikuju pričama njihove duše nego rukama njihova tijela, a
većinu priča, koje sad pričaju, treba izbaciti.
- Kakve to?
- U većim pričama - rekoh ja - razabrat ćemo i manje,
jer treba, da i veće i manje priče imaju isti učinak i isti
smisao; ili misliš da ne?
- Da, ali ne razumijem na kakve veće misliš.
- Koje nam govorahu Hesod, Homer i ostali pjesnici.
Jer oni složiše ljudima izmišljene priče, te ih govorahu i prije
a i sada.
- Kako i što im prigovaraš?
- Ono, što treba najprije i najviše prigovarati, osobito,
ako tko ne izmišlja lijepo.
- Što to?
- Kada pjesnici krivo prikazuju, kakvi su bogovi i polubogovi, upravo kao slikar, koji nimalo sličnu sliku ne crta.
- Ta i pravo je tome prigovarati; ali kako dakle da ka­
žemo i što?
- Ponajprije krivo je rekao pripovjedač o najvećemu
mitu, naime da je Uran učinio ono, što kaže Hesiod, i da se
103
b
c
d
e
PLATON
378
b
C
d
e
opet Krono njemu osvetio. Što je nadalje Krono učinio i
pretrpio od sina, ne bi, mislim, ni da je istina, trebalo tako
lako govoriti pred nerazumnom djecom, nego bolje o tome
šutjeti; ako bi potrebno bilo govoriti, da to kao tajnu čuje što
manji broj, žrtvovavši ne kakvu običnu žrtvu, nego veliku i
skupu žrtvu. Tako će biti okupljen mali broj slušača.
- Ta i jesu te priče mučne.
- I ne smiju se pričati u našoj državi, Adimante! Ne
smije se mladiću to govoriti budući da mu ne bi bilo čudno
činiti krajnju nepravdu ili svakim načinom zlostavljati oca,
pa makar bio ovaj i kriv, jer bi tad radio što prvi i najveći
bogovi.
- Zaista tako ti Zeusa, i meni se čini, da nije prikladno
govoriti o tome.
- I uopće, da bogovi međusobno ratuju, progone se i
bore; ta nije to ni istina! Ako budući čuvari države trebaju
držati za najveću sramotu međusobno se lakoumno svađati.
Ne treba nikako pričati ni kititi borbe s divovima ni druga sva­
kakva neprijateljstva bogova i polubogova prema rođacima i
svojti. Djecu treba uvjeriti, da se nikada nijedan državljanin
nije posvadio s drugim i da je to zabranjeno; tako radije
treba da govore odmah djeci i starci i starice i uopće svi
stariji, a pjesnike treba prisiliti, da tome slično pričaju. Ne
smiju se prema tome u državu primati priče, kako je sin
Heru okivao, kako je Hefesta otac bacio, kad je htio majku
od udaraca braniti. Kao ni borbe bogova, koje je Homer
spjevao bilo u prenesenom, bilo u pravom smislu. Jer mladić
ne zna suditi, što je preneseno a što nije, nego što u toj dobi
primi u predodžbe, to ostaje u njem neizbrisivo i neuklonivo
za sve vijeke. Upravo zato možda treba nadasve nastojati,
da ono, što prvo čuju, budu najljepše priče o vrlini.
- To je opravdano; ali ako bi nas opet tko i to pitao, što
je to i kakve su to priče, kakve bismo priče naveli?
104
DRŽAVA
I ja rekoh:
- Adimante, ja i ti nismo zasada pjesnici, nego osnivači
države. Osnivačima treba znati načela, prema kojima mo­
raju pjesnici postupati i od kojih ne smiju odstupati, ali ne
treba, da sami priče slažu.
- Dobro, ali koja bi bila načela u pričama o bogovima?
- Ovakva nekakva: boga treba uvijek takva prikazivati,
kakav upravo jest, pjevao tko o njemu u epu ili u tragediji.
-T a k o je.
- Što ne, bog je zaista dobar i treba tako govoriti?
- Bez sumnje.
- Ali nijedno biće, koje je dobro, nije štetno, zar ne?
- Čini mi se, da nije.
- Pravi li onda štetu ono, što nije štetno?
- Nikako.
- Što ne pravi štetu, čini Ii kakvo zlo?
- Ni to.
- A što ne čini nikakvo zlo, ne bi bilo ni uzrok nikakvu
zlu?
- T a kako?
- Dalje: biće, koje je dobro, korisno je?
-D a .
- Uzrok je dakle dobrobiti?
-D a .
- Nije dakle dobro biće uzrok svemu, nego samo dobru
jest uzrok, a zlu nije.
- Svakako.
- Dakle nije ni bog, kad je već dobar, svemu uzrok, kako
svijet kaže, nego je malo čemu uzrok, a mnogo čemu nije
kriv; jer mnogo manje dobra imamo nego zla. Dobru je
uzrok samo bog, a zlu treba nešto drugo tražiti kao uzrok a
ne boga.
105
PLATON
d
- Mislim, da posve istinito govoriš.
- Ne treba dakle ni Homeru ni drugom pjesniku povladivati dok tamo bezumno i krivo o bogovima govori, da
dvije bačve leže u Zeusovu domu, pune darova, jedna do­
brih a druga zlih, i kome Zeus smiješa iz obih i dade,
»taj se na zlo sada namjerava, a sad na dobro«,
a kome ne smiješa, nego mu dade ono drugo nepomiješano, da
»toga po zemlji divnoj glad i bijeda progoni huda.«
e
380
b
c
Ne treba vjerovati ni što se kaže, da Zeus dijeli dobra
i zla.
- Ako tko reče, da je kršenje zakletvi i ugovora, koje po­
čini Pandar, uzrokovala Atena i Zeus, ne ćemo odobriti, a
niti, da je svađa i raspra bogova nastala po Temisti i Zeusu.
Ne smije se opet dopuštati, da mladići čuju, što Eshil kaže,
da
»bog krivnju stvara smrtnicima sam
kad u zlo vrći kuću hoće posvema«.
Nego ako tko pjeva o patnjama Niobinim, u kojima do­
laze ti stihovi, ili patnje Pelopida, ili zgode trojanske, ili što
drugo takvo, onda ili se ne smije dopustiti govoriti, da su to
djela božja, ili ako su božja, treba da pjesnici nađu zgodan
način, kakav od prilike mi sada tražimo, i da kažu, da je bog
radio pravedno i dobrostivo, a onima, koji trpe, da kazna
bijaše na korist. Ali se ne smije pjesniku dopustiti da govori,
da im je kazna bila na nesreću i da je bog kaznu dosudio; no
može se dopustiti, da se kaže, da je kazna bila onima, koji
trpe, potrebna i da su je dobili od boga na korist, pošto su
bili i svojom su zloćom postali bijedni. Ali treba da se za­
brani govoriti, da bog, koji je dobar, postaje uzrok nečijoj
zloći. Nitko ne smije tako šta govoriti u svojoj državi, koja želi
imati dobre zakone, i nito ne smije slušati, ni mlađi ni stariji,
106
DRŽAVA
priče o tome, bile u stihu bile u prozi. Jer ne dolikuje to
govoriti - a nije ni korisno nama ni samo po sebi skladno.
- Primam s tobom taj zakon i priznajem ga.
- To bi dakle - rekoh ja - bio jedan zakon o bogovima i
načelo, prema kojem će trebati, da govornici govore i pjes­
nici pjevaju, naime, da bog nije uzrok svemu nego samo
dobru.
- 1 to je dosta.
- A što je onda s drugim načelom? Zar misliš, da je bog
vještac i da se lukavo ukazuje sad u ovom sad u onom obli­
čju: da se sad sam pretvara i zaista mijenja svoj lik u različite
oblike, a sad da nas samo vara i čini, da o njemu tako mi­
slimo? Ili misliš, da je iskren i da ne mijenja nikad obličje?
- Još ne mogu na to odgovoriti.
- Gle: ako bi nešto istupalo iz svoga obličja, ne pretvara
li se nužno ili samo po sebi ili po drugome?
- Nužno.
v
- Sto ne, najmanje je izloženo vanjskom utjecaju ono,
što je u najboljem stanju? Npr. ne mijenja li se najmanje od
jela, pića i napora najzdravije i najjače tijelo, a od žega,
vjetrova i sličnih utjecaja svako čvrsto rašće?
- Kako ne.
- A dušu najhrabriju i najrazumniju ne bi li najmanje
smeo i promijenio kakav vanjski utjecaj?
-D a .
- Zaista i sve sprave i građevine, i odjeća koje su dobro
načinjene i u dobru su stanju, najmanje se mijenjaju od vre­
mena i ostalih utjecaja?
- Zaista jest tako.
- Dakle sve, što je bilo od prirode bilo od umijeća bilo
od obadvojega, u dobru stanju, najmanje se daje mijenjati
od tuđega utjecaja.
107
d
e
381
b
PLATON
c
d
- Čini se.
- Ali bog je i božje svakako najsavršenije.
- Kako ne.
- Tako dakle bog nikako ne bi imao mnogo oblika.
- Zaista nikako.
- Nego zar bi sam sebe mijenjao i pretvarao?
- Svakako, ako se već pretvara.
- Da li se onda mijenja na bolje i ljepše; ili na gore i
ružnije od sebe?
- Nužno na gore i ružnije, ako se već pretvara; jer ja­
mačno ne ćemo reći, da bogu nedostaje ljepote ili vrline.
- Posve pravo kažeš! A kad je tako, Adimante, čini li se
tebi, da bi jedan bog ili čovjek činio sebe svojevoljno kako­
god gorim?
- Nije moguće.
- Nije dakle moguće ni da bi se bog htio pretvarati.
Svako najljepše i najsavršenije biće, ako samo može, ostaje
uvijek jednostavo u svojem obliku.
- Čini mi se bezuvjetno.
- Neka nam dakle, izvrsniče, nijedan pjesnik ne govo­
ri, da
»bogovi nalik na strance iz daleke zemlje
svakakva obličja kažu i tako oblaze grade«.
Ni o Proteju i Tetidi neka nitko ne laže i neka ni u
tragediji ni u ostalim pjesmama ne uvodi Heru pretvorenu,
kako kao svećenica prosjači
»za djecu Inaha, vode uArgu, života davače«
e
i mnogošta slično tome neka nam ne lažu. Majke opet neka
u to ne vjeruju i neka ne plaše djecu tim glupim pričama, da
tobože nekakvi bogovi noću obilaze okolo u svakakvim
strašnim likovima; jedno, da ne hule na bogove, drugo, da
djecu ne čine plašljivima.
108
DRŽAVA
- Ne, to se ne smije činiti.
- Ali zar nas bogovi, i ako se doduše ne mogu sami
mijenjati, varkom i čaranjem ne obmanjuju, te nam se ne
pričinjaju u svakakvom liku?
- Možda.
- A što, misliš li, da bi bog htio riječju ili činom lagati i
utvaru pred nas slati?
- Ne znam.
- Ne znaš, da istinitu obmanu, ako se može tako reći,
mrze svi bogovi i ljudi?
- Kako to misliš?
- Tako, da nitko ne će svojevoljno lagati najznatnijim
dijelom svoga ja i o onom, što je najznatnije u njemu, nego
se nadasve boji laži o tome.
- Ni sada još ne razumijem.
- Jer misliš, da nešto uzvišeno govorim, a ja velim, da ni
jedan čovjek ne želi sam sebe obmanjivati, niti želi o bitku
ostati u obmani niti o istini biti na nečistu, pa da dakle
najviše mrzi na laž u svojoj duši.
- Kudikamo najviše.
- A zaista bi se to, kako upravo sada rekoh, s najviše
prava zvalo istinska obmana: naime nepoznavanje istine u
duši čovjeka, koji je u laž zapao. Jer laž u riječima samo je
oponašanje laži u duši i kasniji njihov odraz, a nije posve
čista laž. Ili nije tako?
- Svakako.
- Dakle na pravu laž mrze ne samo bogovi nego i ljudi.
- Čini mi se.
- A kada je i kome laž u riječima korisna, te ne zaslu­
žuje mržnje? Zar nije korisna protiv neprijatelja i kod pri­
jatelja onda, kada oni iz mahnitosti ili kakve bezumnosti
hoće da počine kakvo zlo? Ne služi li nam to kao lijek, kao
109
PLATON
d
e
383
obrambena mjera? I u pričama koje upravo sada spomenusmo, slično postupasmo; ne znamo, kakva je davnina do­
ista bila, pa stoga gradimo priče, što više nalik na istinu, te
tako činimo laž korisnom.
- 1jest tako.
- Čemu je dakle laž bogu korisna? Bi li lažno prikazivao
davninu zato, što je ne poznaje?
- Bilo bi zaista smiješno.
- Nema dakle u boga lažnoga pjesnika.
- Čini mi se, da nema.
- A bi li lagao od straha pred neprijateljima?
- Nipošto.
- A bi li radi bezumnosti ili mahnitosti prijatelja?
- Ali nitko bezuman i mahnit nije prijatelj bogova.
- Nema dakle bog razloga, da laže.
- Nema.
- Nikako dakle ne lažu božanska bića?
- Nikako.
- Sasvim je dakle bog jednostavan i istinit i u činu i u
govoru, te niti se sam pretvara niti vara druge, niti utvarama
ni riječima ni poslanim znacima, ni na javi ni u snu.
- Kad ti govoriš, meni se i samom tako čini.
- Dopuštaš dakle, da je to drugo načelo, prema kojem
treba o bogovima i govoriti i pjevati: naime da se bogovi ne
pretvaraju kao vještci i da nas lažima ne obmanjuju ni go­
vorom ni činom?
- Slažem se s time.
- Dok dakle u Homera mnogo što drugo hvalimo, ne
ćemo hvaliti, da Zeus onakav san šalje Agamemnonu; ni u
Eshila , kad Tetida kaže, da je Apolon na njezinoj svadbi
pjevao i
110
DRŽAVA
Nabrajo sreću njezinoga poroda,
Živote bez bolesti i dugdvjeke.
Posvema reče udes bogougodan
I pjesmu slave pjeva meni na radost.
Ja mišljah, ne će usta Feba lagati
Božanska, što im proročanstva buja dar.
Sam pjesmu pjeva, sam na gozbi nazočan,
Sam ovo reče; sam ubilac postade
Za sina mojega!
b
K ad ag o d tko stane tako o bogovim a govoriti, ljutit ćem o
se i ne ćem o mu dati ko ra za p rikazivan je, a ne ćem o ni
u čiteljim a dati da se tim e služe p ri odgoju m ladića. J e r naši
čuvari trebaju biti bogobojazni i bo žan ski, koliko je to čo ­
vjeku najviše m oguće.
- Svakako se slažem s tim n ačelim a i slu žio bih se njim a
kao zakonim a.
111
c
Aristotel Nikomahova etika
V II.
N a k o n toga, započevši izn o va, tre b a re ć i k a k o
po sto je tri vrste ć u d o re d n ih stan ja koje v a lja iz­
bjegavati: p o ro k, n e u zd ržn o st, zvjerstvo . O p re k e
p rvim dvjem a b jelo d an e su; je d n u n a ziv a m o krep o šću , drugu u zd rž n o šć u . D o č im zvjerstvu b i n a j­
više p rista ja lo su p ro tsta v iti n a d č o v je č n u k re p o st,
n ek ak v u p o lu b o ža n sk u ili b o ž a n sk u , kao što je
ono H o m e r p re d o čio gdje P rija m govori o H ekto ru koji bijaše odveć d o b ar: »i n ije se n i č in io
2
3
4
djetetom sm rtna muža, nego božanskim.«1 I zato
ako — kao što kažu — od sm rtnika nastaju bozi
po suvišku kreposti, bjelodano je kako bi od te
vrste moralo biti i stanje oprečno zvjerstvu; te
kao što u zvijeri nema ni poroka ni kreposti, ne­
ma je ni u boga; nego je njegovo svojstvo dostoj­
nije od kreposti, dok je u zvijeri drukčijeg roda
negoli je porok.
A b u d u ć i je rije tk o d a je čo vjek b o ža n sk i —
kao što o b ičavaju go vo riti L a k o n c i, koji kad im
se tkogod veo m a sviđa kažu »pošanski ni uš»,1
2
isto je ta k o rije tk o zvjerstvo m e đ u lju d im a ; ono
se n ajče šće su sreće m e đ u b a r b a r s k im p u c im a , a
im a slu čajeva i u n as, što zbog b o le sti što zbog
u n a k a ž e n o s ti; u z to , tim im e n o m p o g rđ u je m o one
od lju d i koji p re tje ru ju u p o ro k u . N u na to ra-
1 H o m er, Ilija d a , (X X IV , 258; dosl. prijevod).
2 K a k o je Aristotelov navod u dorskom narječju,
prijevod to pokušava ugrubo prenijeti (o. p.).
135
15
20
25
30
5
6
7
II.
spoloženje jo š ćem o se i poslije o s v rn u ti,1 d o k se
0 p o ro k u ve ć p rije g o vo rilo ;1
2 sada p a k v a lja gov o riti o n eu zdržn o sti, m ekoputnosti i razm aženosti, te o u z d rž n o s ti i u s tra jn o s ti; a n i je d n o od
tih ne sm ije m o sh v a titi ni kao stan ja isto vje tn a s
k re p o šću ili p o ro k o m , n iti p ak kao drugi rod.
K a o i u slu ča ju ostaloga, tre b a izn ije ti bjelodan o sti a z a tim prvo p r e tr e s ti o n o što je d vo jben o
te ta ko n a sta v iti d o kaziv ati k o lik o je m oguće sva
u o b iča je n a m n ije n ja o tim ču v stv im a; a ak o nije
m o gu će, o n d a b a rem o n a k o jih je najviše i koja
su najglavnija. J e r ako se razrije še sve te šk o će i
ostave n e ta k n u ta u o b iča je n a m n ije n ja , sa m a stvar
će se d o sta tn o d o k a za ti.
35
1145 b
5
D a k le , s m a tra se da su u zd ržn o st i u stra jn o st
v a lja n a i p o h v a ln a svojstva, a n e u zd ržn o st i m ek o p u tn o st lo ša i p o k u d n a ; i u zd rž a n je onaj čovjek što ostaje p ri svojoj p ro su d b i, dok je neuzd rža n onaj tk o teži n a p u s titi v la stitu p ro su d b u .
N e u z d rž a n čovjek, z n a ju ć i kako su loše stva ri ko­
je č in i, ip a k ih č in i zbog čuvstva, dok u z d rž a n
čovjek, z n a ju ć i ka ko su želje loše, ne slijed i ih
u p ravo zbog svoje p ro su d b e . U m je re n čovjek se
sm a tra i u z d rž a n im i u s tra jn im , dok u z d rž a n čo ­
vjek je d n im a je u vijek u m je re n , a d ru g im a n ije ;
1 n e k im a je n e o b u zd an čovjek n e u zd rža n i neuz­
d rža n n e o b u zd an o n ako sm ije šan o , dok su drugim a d ru k č iji. O ra z b o ritu čovjeku je d n o m kažu
kako ne m ože b iti n e u zd rža n , a je d n o m opet kako
i oni što su ra z b o riti i d o m išlja ti bivaju neuzdrža n i. U z to se kaže kako lju d i bivaju n e u z d rž a n i
u srd žb i, ča sti i d o b itku . T o su, d akle, stvari koje
su rečen e.
2
M ože tkogod dvo jiti, kako se m ože isp ra vn o
sh va ća ti, a ip ak b iti n e u zd rža n . D a k le , n ek i kažu
da onaj tko zn a ne m ože biti takav, je r bilo bi
ču d n o v ato — kako je m islio S o k ra t — ako bi
čovjekom kad je zn a n je u n jem u za g o sp o d arilo
3
1 1149 a 1.
2 Vidi knjige I I —V.
136
10
15
20
2
3
4
5
6
Štogod drugo i p o tezalo ga oko lo p o p u t ro b a .1 J e r
S o k ra t se u c ije lo sti p ro tiv io takvu n a u k u , d rže­
ć i da i ne p o sto ji n e u z d rž n o st; j e r n itk o tko p ro ­
su đu je ne djeluje p ro tiv onoga što je n ajbolje,
nego sam o iz n e zn a n ja. N u ta k a v se n a z o r ja s n o
p ro tiv i o n o m e što je b je lo d a n o , te valja is tra ž iti
što se tič e toga čuvstva; n a im e , ako ta k av djeluje
iz n e zn a n ja , ko ji je n a č in toga n e zn a n ja . B je lo ­
dan o je da n e u z d rž a n ik ne m is li kako je ta k o pravo p rije nego se ne n a đ e u d o tičn o m e čuvstvu.
I m a lju d i k o ji se s n e k im d ijelo vim a toga n a u k a
slažu , a s n e k im a n e ; p rih v a ć a ju da n išta nije
sn a žn ije od z n a n ja , ali ne p rih v a ć a ju da n itk o ne
č in i n iš ta p ro tiv onoga što m n ije da je bolje, te
stoga k ažu ka ko n e u z d rž a n ik n e m a zn a n ja, kad
n jim e vla d a ju u ž ic i, nego im a m n ijen je . N u ako
je p o srije d i m n ijen je a ne zn a n je i ne čvrsta
p re tp o sta v k a što se o p ire , nego slab ašn a, kakva
je u o n ih koji dvoum e — slijed i o p ro st o n im a što
ne ostaju p ri svojem m n ije n ju p red sn a žn im žud­
n ja m a , ali n e m a o p ro sta ć u d o re d n o j n evalja lo sti,
kao n i je d n o m drugom p o k u d n o m stan ju . A da li
kad se sam a ra z b o rito st o p ire ? J e r ona je o no
n ajjače stanje. A li to je b e sm isle n o ; o n d a ć e , n ai­
m e, isti čovjek isto d o b n o b iti i ra z b o rit i n eu zd rža n , d o čim n itk o ne bi re k a o ka ko je s\'ojstvo
ra z b o rita čovjeka h o tim ic e č in it i n ajveće nevaljalštin e. U z to je već p rije p o k a za n o k a k o je razbo ­
rit čovjek onaj ko ji d jelu je1 (jer se bavi k ra jn jim
p o je d in a č n o s tim a )1
34 i koji p o sjed u je o stale k rep o ­
2
sti."
I dalje, ako je tkogod u z d rž a n ik po to m e što
im a sn ažn e i n evaljale ž u d n je , o n d a u m je re n čovje k neće b iti u z d rž a n n it i p a k u z d rž a n u m je re n ;
je r u m je re n čo vjek n e m a n i p r e tje r a n ih n i neva­
lja lih žu d n ji. A li u z d rž a n ik ih m o ra im a ti; ak o su
1
2
3
4
U sp.
1140b
1141b
1144b
P lato n , Prolagora, 352 B.
4 -6 .
16.
30.
137
25
30
35
1146 a
5
10
žu d n je va lja n e , o n d a je n evaljalo ono stanje koje
p r ije č i d a ih slije d im o , ta ko te svaka u zd rž n o st
ne bi b ila v a lja n a ; ako su pak žu d nje slab ašn e a
ne n evalja le, o n d a n e m a ničeg dostojnog u p r o ­
tim b i p r e m a n jim a ; ako su opet i nevaljale i sla­
b a šn e , n e m a n iš ta v elik o u takvoj oporbi.
U z to , ako u z d rž n o s t č in i da se čovjek d rži
svakog m n ije n ja , o n d a je n evaljala, kao kad se
d rž i ta k o i la ž n a m n ije n ja ; i ako čovjek u neuzd rž n o s ti lako n a p u š ta svako m n ije n je , p o sto jat će
o n d a i v a lja n a n e u z d rž n o s t, kao on a N eo p to lem o va u So fo klo vu F i lo k t e t u ;1 d o sto ja n je hvale je r
n ije o stao p r i o n o m e n a što ga je nagovarao O d i­
sej, zbog toga što ga je boljelo lagati.
U z to , te šk o ću sa d rž i i so fističk i dokaz (koji
je la ž a n ). So fisti žele n avesti ljud e na b esm isle n e
tv rd n je , kako bi im se d ivili kad u sp iju ; za k lju ­
č a k što slijed i vo d i do d vo u m lja, je r um je posve
sp u ta n kad ne želi m ir o v a ti, b u d u ć i da z a k lju č i­
vanje ne zado vo ljava, a ne m o že n asta v iti d alje,
je r ne m o že r a z rije š iti d o kaz. N a im e , p o sto ji do­
kaz po ko jem je n e ra z b o rito s t zajed n o s n eu zd ržn o šć u za p rav o k re p o st. Zbog n e u z d rž n o sti čo ­
vjek č in i o p re č n o o n o m e što p re tp o sta v lja ; p re t­
p o sta vlja da su d o b re stva ri zle i d a ih ne tre b a
č in it i, ta k o će č in it i one stva ri koje su d o b re, i ne
o ne zle.
U z to , onaj tk o iz o svjed o čen ja i po izb o ru
tra ž i i isk u šava u ž itk e č in io bi se boljim od o n o ­
ga tk o ta k o č in i ne p re m a ra z b o ru , nego zbog ne­
u z d rž n o s ti; taj je izlje čiv iji je r se m ože odgovo­
r iti od toga. A li n a n e u z d r ž a n a čovjeka m ože se
p r im ije n it i p o slo v ica :
» K ad i vo da zaguši, što
o n d a tre b a p o p iti?« D a bijaše o svjedočen glede
onoga što č in i, p re s ta o bi p o što je odgovoren od
toga; a li sad o n ip a k ta k o p o stu p a u n a to č d ru k ­
č ije m
o svjed o čen ju .
1 Vidi I I . 895-916.
138
15
20
25
30
35
U
U z to , ako se n e u z d rž n o s t i u z d rž n o s t tič u sve­
ga, tko je o n d a n e u z d rž a n u o p će ? N a im e , n itk o
n em a sve v rste u z d rž n o s ti, p a ip a k ka že m o k a k o
su n e k i takvi u o p ć e .
12
III.
2
3
4
T a k v a su d a k le d vo u m lja što se tu ja v lja ju ;
neke od to č a k a m o ra ju se o d b a c iti, a druge osta­
v iti; je r ra z rješe n je tešk o će sasto ji se u izn a ša šću
onoga što je is tin ito . Stoga prvo valja razvid je ti
d jelu ju li n e u z d r ž a n i lju d i zn a lice ili ne i k a k o
z n a lic e , za tim što tre b a p re tp o sta v iti d a je ono
po če m u je tko go d n e u z d rž a n ili u z d rž a n — ka­
žem : da li u o d n o su na svaki u ž ita k i bol ili p a k
n a n eke o g ra n ič e n e v rs te ; te je s u li isto u zd rž a n
i u s tra ja n čo vjek ili su štogod ra z lič ito ; i slič n o
s o sta lim s tv a rim a što su sro d n e s ovim istraživanjem . P o č e ta k r a z m a tr a n ja je p ita n je da li je
r a z lik a 1 iz m e đ u u z d rž a n ik a i n e u z d rž a n ik a po
o n o m e p re m a č e m u se odnose ili po n jih o vim
stavovim a, k a že m : je li n e u z d rž a n ik n e u zd rža n
sam o po stan o v ito j stv a ri, ili p ak sam o po stavu,
ili opet ne n i ta k o , nego po o b o jem ; za tim : tič u
li se n e u zd ržn o st i u z d rž n o s t svih stvari ili n e ; je r
onaj tko je n e u z d r ž a n ik u o p će ne bavi se svim a
stv a rim a , nego sam o o n im k o jim a i n e o b u z d a n ik ,
i n ije takav n a p ro s to po o d n o su p re m a tim a (bu­
du ći bi tad a njegovo stan je b ilo isto vjetn o n eobu­
zd a n o sti), nego po n a č in u odn o šaja. J e d a n je vo­
đen v la stitim iz b o ro m , s m a tra ju ć i da u v ije k tre b a
lo viti u ž ita k k o ji je n a z o č a n ; drugi ne m is li ta k o ,
ali se odaje isto m .
što se tiče toga da je istin sk o m n ije n je (a ne
zn an je) ono p ro tiv čega je tkogod n e u zd rža n , nije
važno za ovo d o k a ziv a n je ; je r n e k i od o n ih k o ji
m n iju ne dvo u m e, nego m isle kako to č n o zn aju .
Ako zbog svojega slabašnog osvjedočenja o n i ko ­
j i m n iju više č in e p ro tiv n o v la stito j p re tp o sta v ci
negoli oni k o ji zn a ju , o n d a se zn a n je n e će n išta
ra z lik o v a ti od m n ije n ja , je r je d n i su n iš ta m an je
1
R azlika (differentia) ne između njih dvojice, nego
između njih dvojice ujedno i sličnih značajeva.
139
5
4
10
15
20
5
25
5
o svjed o čen i u ono što m n iju negoli drugi u ono
što zn a ju , kako p o k a zu je i H e r a k lit .1 N u b u d u ći
d v o stru k o ka žem o 'zn ati' (n a im e : kaže se kako
'zna' i onaj tko im a zn a n je , ali se n jim e ne slu ži,
i onaj tko se slu ži n jim e ), ra z lik o v a t će se, kad
č in i ono što ne tre b a , onaj tko im a zn a n je ali
ga ne p rim je n ju je , od onoga tko ga im a i p rim je ­
njuje ga; je r ovo drugo se č in i n e o b ič n im , a li ne
i prvo ako p o stu p a ne p r im je n ju ju ć i svoje zn an je.
6
B u d u ć i po sto je dvije v rste stav ak a ,1
2 n išta ne
p rije č i onoga tko ih im a oba da ip a k č in i p ro tiv
svojega zn a n ja , ako se slu ži o n im stavko m koji je
sveo pći, a ne o n im što je p o se b a n ; j e r p o je d in o ­
sti su stv a ri koje tre b a č in it i. A p o sto ji ra z lik a i
u sveopćem stavku ; je d n o se tič e sam og č in ite lja ,
i drugo stv a ri, kao 'svako m u čo vjeku k o riste suhe
je stv in e ', i 'ovaj je čovjek' ili 'ova je je s tv in a su­
h a', ali da li je 'upravo ova takva', o to m e dotič n ik ili n e m a zn a n ja ili ga ne p rim je n ju je . T a k o
će se ti n a č in i z n a n ja n e iz m je rn o ra z lik o v a ti, te
se ne č in i n e o b ič n im z n a ti n a je d a n n a č in , d o k
je n a drugi n a č in č u d n o v a to .
7
U z to , lju d im a se događa i da p o sje d u ju zn a n je
n a n a č in što je d r u k č iji od u p rav o izre če n o g ; n a i­
m e, u p o sje d o v a n ju a li n e k o riš ć e n ju zn a n ja vid i­
m o r a z lik u u sta n ju , kao da ga o n i n e k a k o i im a­
ju i n e m a ju , n a p r ilik u u s lu č a ju u s n u la , p o lu ­
djela ili p ija n a čo vjeka. A u p ra v o ta k o su rasp o ­
lo žen i oni ko ji su o b u ze ti č u v stv im a ; j e r n ap a­
daji srd žb e, sp o ln e žu d n je i s lič n i p o riv i bjeloda­
no iz m je n ju ju i sam o tije lo , te u n e k ih izazivaju
i pojave lu d ila . Stoga je ja s n o k a k o tre b a re ć i
da su n e u z d r ž a n ic i n a lik u p rav o ta k vim a. P r i to­
m e n iš ta ne zn a č i što govore rije č i koje p o tje ču
8
1 Aluzija na dogm atički stil H erak lito va nauka.
2 Prvi stavak (Premisa maior) praktičko g silogiz­
ma je sveopći, n aim e opće pravilo; drugi stavak (pre­
misa minor) je posebičan, pojedinačan, kao prim je­
na dotičnog pravila na dani slučaj.
od zn a n ja ; je r i o n i k o ji su o b u zeti tim ču v stv im a
govore d o k a ze 1 i n avo d e iz E m p e d o k la ,1
2 te i oni
što tek u če n iž u r ije č i je d n e za d ru g im , a li jo š
ne zn a ju ; je r m o ra ju se s tim e s ra s ti, a za to
tre b a v re m e n a ; stoga tre b a p re tp o sta v iti k a k o neu z d r ž a n ic i govore u p ra v o kao i g lu m c i.3
9
10
11
12
U z to , sam se u z r o k m o že p r o m a tr a t i i p re m a
n a ra v i; sveopći stavak je m n ije n je , dok se drugi
stavak tič e p o je d in o sti, n a d k o jim a vlad a zo rn o st;
kad od toga dvoga n a s ta n e je d n o , duša n u žn o u
je d n o m
slu ča ju
p o tv rđ u je
za k lju č a k ,
dok p ri
tv o rb e n im m n ije n jim a m o ra o d m a h i č in it i; n a
p r im je r : ako im a m o »sve sla tk o m o ra se kušati«
i »ovo je slatko«, kao je d n o od p o je d in o sti, —
o n d a n u žn o onaj tko m o že i tk o n ije sp rije č e n
m o ra to o d m a h i u č in it i. K a d a je , d akle, p r is u ta n
je d a n sveopći stavak k o ji p r ije č i k u ša ti, i drugi
»sve s la tk o je ug o d n o « te »ovo je slatko « (što je
m n ije n je koje se p ro v o d i), i k a d je p r is u tn a želja,
o n d a iako n am p rv i n a la že izbjegavanje, želja nas
n avo d i na to , a o n a m o že p o k re n u ti svaki od
dijelo va tijela; ta ko se događa da se čo vjek p o ­
naša n e u zd rža n o n e k a k o po n a č e lu i m n ije n ju , i
to ne o p re č n u u sebi sa m o m , nego po p r ip a tk u —
je r želja je s t o p re k a , a li ne i m n ije n je — ♦ p re m a
isp ra v n o m n a če lu . O tu d a i p ro iz la z i da zvijeri n i­
su n e u z d rž a n e , je r one n e m a ju sveopće p re tp o ­
stavke, nego sam o p re d o d ž b u i p a m će n je p o jed i­
n o sti.
Što se p a k tič e toga k a k o se razrješu je n e zn a­
n je, te >kako n e u z d r ž a n ik p o n o vn o zadobiva zn a­
n je, o b jašn jen je je isto kao i z a p ija n a ili u s n u la
čovjeka, i n ije svo jstven o sam o ovom s ta n ju ; o
1 Jer se čini da znaju što govore.
2 Vjerojatno m oralne izreke, bilo iz Em pedoklova
djela, bilo prem a kakvom komediografu u kojega je
ju n a k citirao Em pedoklove ćudoredne krilatice.
3 K o ji glumeći na pozornici ne izrazuju vlastita
čuvstva i stavove.
141
20
25
30
35
1147 b
5
to m e tre b a p o slu ša ti n a ra v o slo v ce .1 B u d u ć i je za­
v ršn i stavak2 m n ije n je o o sje tn o m e i v la d a n ašim
p o s tu p c im a , d o tič n ik — n a la z e ć i se u to m e čuv­
stvu — ili n e m a z n a n ja ili ga p a k ta k o im a kao
da im a ti ga n ije z n a ti, nego sam o g o vo riti, kao
ono p ija n a c n avo d e iz E m p e d o k la ; a b u d u ć i d a
p o sljed n ji stavak n ije sveo p ći, n iti je p a k je d n a k o
p re d m e t zn a n stv e n e spo znaje kao onaj sveo p ći,
č in i se da je u p ra v o o n a k o k a k o je S o k ra t n asto ­
ja o o d r e d it i.3 J e r zn a n je koje je p r is u tn o k a d dođe do ču vstva n ije o n o poglavito zn a n je ; i to n ije
o no 'koje se p o v la č i o ko lo ' zbog čuvstva, nego je
p o srije d i o sje tiln o zn a n je .4
10
15
N e k je to lik o d o sta što se tič e č in id b e sa zna­
n jem ili bez njega, i s kakvim se zn a n je m m ože
b iti n e u z d rž a n .
S a d v a lja za seb ice re ć i d a li je itk o n e u z d rž a n
u o p će ili su p a k svi lju d i ta k vi p o se b ičn o , i ako
itk o je s t, s o b z iro m n a što . A već je b je lo d a n o ,
ka ko se i u z d rž a n i i u s tra jn i te n e u z d rž a n i i m e·
k o p u tn i o d n o se p re m a u g o d am a i bo lo vim a.
O d stv a ri koje tvo re ugodu je d n e su n u žn e , a
druge one koje tre b a iz a b ra ti po n jim a sa m im a ,
ali koje d o p u šta ju suvišak. N u ž n e su ugode one
tjelesne (p ri č e m u p o d ra z u m ije v a m ono što se
tiče h r a n e i p o tre b e sp o ln e n a sla d e , n a im e one
tje le sn in e p re m a k o jim a o d re d ism o da se odnose
i n e o b u zd a n o st i u m je r e n o s t); druge n isu n u žn e ,
G r č . φ ισ ιολόγος znači istražitelj n aravi, naravnih
tijela, znanstvenih značajki sveukupne tjelesne na­
ravi, pa taj pojam u ovome kontekstu posve prim je­
reno izrazuje arhaizam 'naravoslovac' (o. p.).
2 T o je s t: p r e m is a m in o r.
3 1145b 2 2 - 2 4 .
4 Č ak i prije negoli čuvstvo (ili strast) pom uti ma­
nji stavak praktičkog silogizma, neuzdržan čovjek ne
posjeduje poglavito znanstveno znanje, je r m u m anji
stavak nije sveopći, nego mu je predm et osjetilna po­
jed in o st (npr. 'ova čaša vina').
142
6
25
30
3
4
a li ih tre b a iz a b ra ti p o n jim a s a m im a (kao što
su p o b jed a, čast, bogatstvo te s lič n e s tv a ri od do­
b a ra i ugoda). Stoga o n e k o ji p re tje ru ju u tim
u g o d a m a , a u s u p ro t is p ra v n u n a č e lu , ko je je u
n jim a sa m im a , ne n a z iv a m o n e u z d r ž a n im a u o p će ,
nego p rid a je m o ka ko su n e u z d r ž a n i u n o v cu , do­
b itk u , ča sti ili srd žb i — a ne u o p ć e , zbog toga što
su d r u k č iji od t ih i n a z iv a ju se ta k o sam o po
s lič n o s ti, u p ravo k a o onaj Č o v je k 1 p o b je d n ik na
o lim p ljsK o m n a tje c a n ju ; u njegovu s lu č a ju zajed­
n ič k a o d re d b a se m a lo ra z lik o v a še od one n je m u
svo jstven e, pa ip a k je b ila d r u k č ija . Z n a k je toga
što se n e u zd rzn o st, b ilo u o p ć e ili p a k p o je d in a ­
č n o , ne p o k u đ u je sa m o k a o p o g rje šk a nego i kao
n eitakav p o ro k , d o k se n itk o od s p o m e iiu tm ne
o su đ u je ta k o . U s lu č a ju lju d i k o ji se o daju tjele­
sn im u ž ic im a — a k o jim a k a že m o k a k o se bave i
u m je re n i n e o b u zd a n čo vjek — onaj tk o ide za
su v is c im a u u g o d am a — d o k izbjeg ava stva ri ko­
je su b o ln e, p o p u t g la d i, ž e đ i, v r u ć in e i h la d n o ć e
te o s ta n n stvari koje se t ič u o p ip a i o k u sa — i to
ne p re m a iz o o ru , nego p ro tiv iz b o ra i ra z u m a ,
n a z iv a se n e u z d r ž a n im , bez ik a k v a d o d a tk a 'prem a to m e ih ovom e', nego sa m o u o p ć e . D o k a z je
toga što se kaže ka ko su lju d i m e k o p u tn i s obzi­
ro m n a te u žitk e , a h n e n i n a koje druge. Zbog
toga i svrstavam o za je d n o n e u z d r ž a n ik a i neobuz d a n ik a te u z d rž a n a i u m je r e n a čo vjeka, ali ne
n ik o g a od o n ih d ru g ih , b u d u ć i da se d o tič n i n e ­
k a k o bave istim u g o d a m a i b o lo v im a ; ti se do­
duše bave tim istim s tv a rim a , a li ne i istim n a čin o m , nego je d n i p ri to m e iz a b iru , dok drugi ne
iz a b iru . Stoga b ism o p rije n a zv a li n e o b u zd a n im
άνθρωπος
1
R ije č je o šakaču koji se zvao "Λνάροιπος—(Čov­
jek) a bio je pobjednik 456. pr. K r. Njegovo se ime
u peripatetičkoj školi navodilo kao p rim jer analoške
porabe riječi. Prem a D . Rossu, njegova prim jerena
odredba ne bi bila »razum na životinja«, nego »ra­
zum na životinja koja je pobijedila u šakačkom natje­
canju u O lim piji 456. god. pr. Kr.« D otično izvorno
čitanje ne potvrđuje samo Aleksandar, nego i prona­
đeni
popis
olim pijskih
pobjednika
(Oxyrhynchus
papirus).
143
35
1148
5
jg
15
a
onoga k o ji ne ž u d e ć i ili tek žu d e ći
se su v iš c im a u g o d a, d o k izbjegava
love, negoli o n o ga k o ji ta k o č in i
ž u d n je ; je r što bi te k ta k a v u č in io
ž u d n ju i u o štru b o lu što je lišen
n a s la d a ?
5
5
p o m a lo odaje
u m je r e n e bo­
zbog že sto k e
u z m la d a č k u
svo jih n u ž n ih
O d ž u d n ji i od u g o d a je d n e su po svo jem ro d u
lijep e d v a lja n e s tv a ri (je r n e k e od u g o d a ve ć su
po n a ra v i d o sto jn e iz b o ra ), druge su n jim a o p re ­
č n e , d o k su o p et n e k e po s re d in i, kao što sm o i
p rije p o d ije lili,1 p o p u t n o vca, d o b itk a , p o b je d e ,
č a s ti; a u o d n o su p r e m a svim a tim a , i p r v im a i
o n im a po s r e d in i, lju d i se ne p o k u đ u ju zbog toga
što im se o d aju , te ih žu d e i ljub e, nego zbog svo
jeg n a č in a i p re tje riv a n ja . (Zbog toga svi o n i k o ji
se u s u p ro t n a č e lu p o d vrg avaju ili o d aju n e k o j od
stv a ri što su po n a ra v i lijep e i d o b re , kao o n i što
se trse više nego li tre b a o ko č a s ti, d je ce , ili ro d i­
telja, (takvi n is u zli) j e r i te su stv a ri d o b ra , pa
se p o h v a lju ju o n i k o ji o ko n jih n a s to je ; a ip a k
p o sto ji n e k a k a v su v iša k i u ta k v im a , ak o bi se
tko go d p o p u t N io b e 2 b o rio i p ro tiv bogova, ili
kao onaj S a t ir ,3 s n a d im k o m O c o lju b , k o ji je b io
to lik o p riv rž e n o c u , pa je o ko toga o d više lu d o ­
va o ). Sto g a, a zbog onoga što je re č e n o , n e m a u
tim a n ik a k v e o p a č in e , je r je svaka od tih stv a ri
već po n a ra v i d o s to jn a izb o ra sam a u se b i, doč im n jih o v i s u v išci je s u n evalja li i tre b a ih izbjegavati. Is t o ta k o n e m a n i n e u z d rž n o s ti, je r n eu zd rž n o s t n ije sa m o o n o što tre b a izbjegavati nego
i o n o što se p o k u đ u je ; ali zbog s lič n o s ti čuvstva
lju d i to n a z iv a ju n e u z d rž n o š ć u , p r id a ju ć i u sva­
ko m p o je d in o m slu č a ju i po če m u je ta k o , kao
1 1147b 2 3 -3 1 .
2 N io b a je im a la 14-ero djece, te se htjela izjed­
načivati s L ato n o m (koja je im ala sam o dvoje: Apo­
lo n a i A rtem id u ). Z a kaznu je ovo dvoje stre licam a
poubijalo svu n jezin u djecu.
3 T aj je S a tir in ače nepoznat, dok je O coljub
(φ ιλ ο π ά τ ω ρ ) m o žda naslov nekog izgubljenog djela.
B u m e t pretpostavlja kako je m ožda riječ o kralju
B o spo ra, koji je vlastitog oca proglasio bogom (D . R .).
144
20
25
30
] 148 b
5
što n aziva ju lo šim lije č n ik o m ili lo šim g lum cem
onoga o ko jem ne b ism o k a z a li da je loš uopće.
I kao što , d a k le , u tom s lu č a ju ne k a že m o da su
ta ko lo ši, zbog toga što svako p o je d in o od tih
s ta n ja n ije o p a č in a , nego je po s lič n o s ti p o p u t
n je, isto je ta k o b je lo d a n o ka ko u drugom slu­
ča ju v a lja p re tp o sta v iti da je n e u z d rž n o s t i uzdržn o st sam o o n o stan je koje se tič e is tih s tv a ri
kao i u m je re n o s t i n e o b u zd a n o st, ali o srd žb i ka­
žem o ta k o a p r e m a s lič n o s ti, pa zbog toga i doda­
je m o 'n e u z d rža n u srd žb i' kao što k ažem o i 'neu z d rž a n u ča sti ili d o b itku '.
N e k e su stva ri ugodne po n a ra v i, i neke su od
n jih takve u o p ć e , d o k su druge takve p re m a
ro d o v im a ž iv o tin ja ili lju d i; n eke p a k n isu takve
po n a ra v i, nego p o sta ju takve zbog u n a k a ž e n o s ti,
ili po n a v ik a m a , ili po iz o p a č e n im n a ra v im a . Sto­
ga i p re m a svakoj od tih m ogu se z a m ije titi p ri­
lič n o s lič n a stan ja zn a ča ja . M is lim n a stan ja
zvjerstva, kakvo je u o ne č o vječice' što o bičava
ra s p o riti t r u d n ic e te ž d e ra ti d je č ic u , ili o n a po­
d iv lja la p le m e n a n a C r n o m e m o ru , od k o jih —
ka ko p r ič a ju — je d n a u živ a ju u siro vu ili u ljud­
sk o m e m esu , dok d ru g a n a iz m je n c e u za jm lju ju
d je cu da ih p o jed u n a gozbi, ili opet o n o što se
govori o F a la r is u .2 T o su sta n ja zvjerstva, ali neka
n a sta ju i zbog b o lesti (ili u n e k ih zbog lu d ila ,
kao u o noga što je v la s titu m a jk u žrtvovao i
p o ž d e ra o , ili p a k u onoga što je pojeo je t r a svo­
je m s u ro b u ), d ru g a su o p et b o le sn e po jave n asta­
le zbog o b iča ja , kao n a v ik a č u p a n ja v la si ili grižen ja n o k a ta , te žd e ra n je u g ljen a ili ze m lje , p ri­
d o d avši tim a jo š i sp o ln u n a s la d u izm e đ u m u­
š k a ra c a ; u je d n ih se te pojave događaju po
n a ra v i, a u d ru g ih zbog n a v ik e , kao u o n ih ko ji
su p ris ilja v a n i n a p o h o tu već od d jetin jstva.
1 M ožda aluzija na L a m iju iz folklora.
2 V jerojatno je riječ o Fa la riso vu spaljivanju ljud­
skih žrtava u mjedenome biku.
10 NIKOMAHOVA ETIKA
145
4
5
6
7
8
9
D a k le , o n e k o jim a je n a ra v u z r o k (takvog stan ja
n itk o ne b i n azvao n e u z d r ž n im a , kao što n e b i n i
žen e zbog toga što p ri sn o ša ju sam e n e povaljuju , nego b ivaju p o v a lje n e ; a isto je i s o n im a
k o ji su u b o le sn u sta n ju zbog n a v ik e . Stoga, im a t i
b ilo k o je od t ih svojstava posve je iz v a n m e đ a
p o ro k a , u p ra v o k a o i zv jerstv o ; a onaj tk o ih im a
sv la d av ati ih ga o n a svlad avaju n ije stvar n eu zd r ž n o s ti n a p ro s to , n ego n e u z d r ž n o s ti po s lič n o s ti,
u p ra v o k a o što i o noga itko je u ta k v u sta n ju
zbog srd žb e tre b a n a z v a ti n e u z d r ž n im p r e m a do­
tič n o m ču v stvu , a n e n a p ro s to n e u z d rž n im .
1149 a
Sve p r e t je r a n o s t i — b ilo n e ra z b o rito s ti, b ilo
plašljivosth, b ilo n e o b u z d a n o s ti, b ilo o s o rn o sti —
ih su zv je rsk e ih su b o le sn e ; o n aj tk o je po n a ­
ra v i ta k a v te se p la š i svega, č a k i m išjeg c iju k a ,
p la šljiv je zv je rsk o m p la šljiv o šću , d o k o n aj što
se p re p a o k u n e 1 p o n a ša o se ta k o zbog b o le sti; od
o n ih k o ji su n e r a z b o r it i je d n i su po n a ra v i n e ra ­
z u m n i i, živ e ći sa m o po sje tih m a , takvi su zvjersk i, p o p u t n e k ih p le m e n a d a le k ih b a rb a ra ; dru gi
su p a k ta k v i zbog b o le sti, k a k v a je p a d a v ica ih
lu d ilo , pa su b o le sn i. O d tih je svojstava «moguće
im a ti n e k a sam o zg o d im ice i ne b iti od n jih svla­
d a n , k a že m k a k o bi ta k o F a la r is su sp reg ao po­
žu d u da p o ž d e re d jetešce ih p a k z a p ro tu n a ra v n o m s p o ln o m n a s la d o m ; ah m o g u će je n e sa m o
im a ti takve z n a č a jk e , nego i d a o n e v la d a ju . I
ta k o , kao što se o p a č in a u čo vje k a n a z iv a opa­
č in o m u o p ć e , d o k se o o n o j drugoj go vo ri s
d o d a tk o m da je zv je rsk a ih b o le sn a , a n e u o p ć e ,
is t im je n a č in o m ja s n o k a k o je i n e k a n e u zd ržn o st ih zv je rsk a i l i b o le sn a , d o k je ta k v a u o p ć e
sam o o n a k o ja o d g o va ra lju d sk o j n e o b u z d a n o s ti.
5
J a s n o je , d a k le , k a k o se n e u z d rž n o s t i u zd rž n o st tič u sa m o o n ih is t ih stv a ri k o jih i n eo b u z-
7
1
K im e (ih lasice) stari su d rža li u k u ći kao mišolovce. A ristotel očigledno a lu d ira n a n ek i zbiljski do­
gađaj (Η . T .). In a č e ista grč. riječ γ α λ ή zn ači i kuna
i lasica i m ačka.
146
γαλή
10
15
20
d a n o st i u m je re n o s t, i k a k o je o n a što se b avi
d ru g im « tv a rim a druga v rs ta n e u z d r ž n o s ti, n azva­
n a ta ko u p re n e s e n u sm islu , a ne u o p ć e .
V I.
2
3
S a d a ć e m o r a z m o t r it i k a k o je m a n je s ra m o tn a
n e u z d rž n o s t u srd žb i n eg o li o n a u p o ž u d a m a . Č in i se da srd žb a d o n e k le ču je razlog, a li ga n e k a k o
p re č u je , p o p u t ž u r ljiv ih slugu, k o ji o trče p rije
nego li č u ju sve što im se n a la ž e , te k riv o izvrše
nalog, ili p a k p o p u t p a sa k o ji za la ju č im za ču ju
šu m p rije nego p o g ledaju da l i je p o s rije d i p r i­
ja t e lj; ta k o i srd žb a, zbog ž a ra i žu rb e svoje n a­
ra v i, slu ša a li ne d o slu ša n alog, i h it a na o svetu .
J e r razlog ili m a š ta o b avijesti k a k o je p o srije d i
u v re d a ili za zo r, a srd žb a — kao da za k lju č u je
k a k o se p ro tiv toga tre b a b o r it i — o d m a h u s k ip i;
d o č im ž u d n ja , sam o ako razlo g ih sje tiln o st kaže
kako je stva r u g o d n a, u m a h h ita n a u ž ita k . T a k o
te srd žb a d o n e k le slijed i razlo g, a ž u d n ja n e . Sto ga je ova s ra m n ija ; onaj tko je n e u z d r ž a n u
srd žb i n e k a k o je svla d an razlo g o m , d o k d ru g i
b iva svla d an ž u d n jo m , a ne razlo g o m .
U z to , la k še se i o p ro st p o d a ru je o n im a k o ji
slijede n a ra v n e p o riv e , j e r je to i la kše s o n im
ž u d n ja m a ko je su z a je d n ičk e svim a, i u k o lik o su
z a je d n ič k e ; a srd žb a i o so rn o st n a r a v n iji su od
ž u d n ji za su v išk o m i s tv a rim a koje n is u n u ž n e ;
k a o , n a p r im je r , onaj k o ji se b ra n io zbog toga
što bijaše u d a rio vla stito g o ca g o vo reći: »I ovaj
je u d a ra o svojeg, a ovaj opet svojeg« te p o kazavši svojeg d je č a č ić a »i ovaj će m ene« re č e »kad
p o sta n e čo vjek; n a m a je to p riro đ e n o « ; ih opet
p o p u t onoga kojega sin bijaše vu k a o i k o ji je
n a re d io da p re s ta n e ko d v ra ta , j e r i sa m bijaše
— iz b a c u ju ć i ga — vlastito g o ca v u k a o sam o
dotle.
U z to , što su lju d i lu k a v iji to su i n e p ra v e d n iji.
O n aj tko je ra s rd ljiv taj n ije lu k a v , a n i sam a
srd žb a n ije takva, nego je o tvo ren a. A h žu d n ja je
takva, k akva k a žu da je i A fro d ita, »zloko varno
10*
147
25
30
35
1149 b
5
10
15
čed o C ip ra « ,1 dok
p o ja su re č e :
H om er
o
n je z in u
izvezenom
« ... u ko m su sve u šiven e n je zin e č in i;
U to m je p asu žu d n ja i ljubav, razgovor tu je
I p re la šte n je , što p a m et i lju d m a za m a m lju je
m u d rim .« 1
2
Stoga, ako je ta n e u zd ržn o st n e p ra v e d n ija i sra­
m o tn ija od o ne što je u srd žb i, o n a je o n da ne­
k a k o i n e u zd ržn o st u o p ć e i p o ro k .
4
5
6
N itk o p o č in ja ju ć i obijest ne ć u t i b o l, a bol ću ti
svatko koji p o č in ja štogod u srd žb i, dok obijesn ik djeluje iz u žitk a . A ko su d a k le o n i č in i zbog
k o jih je n ajp rav e d n ije s rd iti se tim e i n epraved­
n iji, o n d a je takva i n e u zd ržn o st iz p o žu d e. N a im e, u srd žb i n e m a o b ijesti.3
Stoga je b jelo d an o ka ko je s ra m o tn ija neuz­
d ržn o st u žu d n ji negoli n e u zd ržn o st u srd žb i, i da
se u zd rž n o st i n e u zd ržn o st tič u tje le sn ih žu d n ji
i u ž ita k a . Sad se m o ra ju sh v a titi ra z lik e m eđ u
n jim a . K a o što je re če n o u p o č e tk u ,4 od tih su
žu d n ji neke ljud ske i n a ra v n e i ro d o m i veliči­
n o m , druge su zvjerske, a neke su n asta le zbog
u n a k a že n o sti i bolesti. U m je re n o st i n e o b u zd an o st
tič u se sam o p rvih . Zbog toga zvijeri ne n aziva m o
n i u m je re n im n i n e o b u zd a n im , osim u p re n e se n u
sm islu , i ako se kakav rod živo tin ja u cije lo sti
raz lik u je od drugog, po obijesti, šte tn o sti i sve-
1 Samo podrijetlo toga pjesničkog
izričaja nije
točno poznato. W ilam owitz taj stih pripisuje Sapfi,
a same su riječi dio opisa Afroditine sluškinje Peitho
(lat. S u ada, Nagovor).
2 H om er, Ilija d a (X IV , 215—217; prijevod T . Maretić).
ϋ β ρ ις
3 G rč . ϋβρις je višeznačnica, koja znači prijestu p,
’ n a silje , rug, o h o lo st, u v re d a , s k v m a , o b ije st. A risto ­
tel tu posebno podrazum ijeva značenje »užitak u tu­
đem poniženju«.
4 1148b 15-31.
148
20
25
30
7
V II.
2
žd e rn o sti; takve n e m a ju iz b o ra , n iti p a k ra z b o ra ,
nego su 'skretaji' n a ra v i, kao što su to lu đ a c i
m eđ u lju d im a. Z vjerstvo je m a n je zlo od o p a čin e ,
iako je stra h o tn ije ; n a im e , tu se n ije isk v a rilo ono
što je bolje (kao u čo v je k a), nego ga u o p će n e m a.
S lič n o je to u sp o re d b i neživoga sa živim , p ita ju ć i
koje je gore; j e r u vijek je n e šk o d ljiv a n evalja lo st
onoga što ne p o sjed u je p o č e lo , a u m je p o če lo .
P r ilič n o je ista i u sp o re d b a izm e đ u n ep raved n o sti i n e p ra v ed n a čo vjeka; svako je u n e k o m sm i­
slu gore od drugog; je r o pak čo vjek m o že p o č i­
n iti deset tis u ć a p u ta više o p a č in e negoli m ože
z v ije r i1.
š to se tič e u ž ita k a i bo lo va te žu d n ji i odbojn o sti do k o jih d o la zi p re k o o p ip a i o ku sa, p re m a
k o jim a su već p rije o d re đ e n i2 n eo b u zd an o st i
u m je re n o st, m o g u će je p o n ije ti se ta k o da nas
svladavaju o n e n a p a sti k o jim a go spo d ari v e ćin a
lju d i, a li i svlad avati o n e koje gospod are v e ćin o m
lju d i; o n e od n jih ko je se tič u u ž ita k a p rip a d a ju
n e u z d rž n o sti i u z d rž n o s ti, a koje se tič u bolova
m e k o p u tn o sti i u s tra jn o s ti. S ta n je v e ćin e ljud i
n a la zi se po sre d in i, ia k o su sk lo n iji g o rim sta­
n jim a .
B u d u ć i su n e k i od u ž ita k a n u ž n i, a n e k i n isu ,
i n u ž n i su d o n ekle, dok to n jih o vi su višci n isu ,
kao što n isu n i m a n jc i, a sličn o je i sa ž u d n ja m a
Usporedba izm eđu opakosti neke zvijeri i opaka
čovjeka oprim jeruje se prvo usporedbom neživog i
živog; opakije^ je ono što je živo, je r u duši je počelo
gibanja (α ρχή κινήσεω ς), čega nem a u neživome; čov­
je k je pogubniji od zvijeri je r im a um (νους), a u
njem u počelo gibanja, čega zvijer nema. A p ri uspo­
redbi nepravednosti i nepravednika, pogibeljnija je
nepravednost, je r je ona ono što nepravednika čini
nepravednim , ali je istodobno i m anje opaka, je r mo­
že djelovati samo ostvarena u nepravednu čovjeku.
Sam a pak zvijer jest strasnija, ali je manje pogibelj­
na od opaka čovjeka, je r nem a um a. (D. R.).
2 I I I . 10.
149
35
1150 a
5
8
10
15
3
4
5
6
i b o lo v im a , — onaj tk o se odaje su v išcim a u ži­
ta k a ili p r e tje r a n o tra ž i u ž itk e k o ji su n u ž n i, i
č in i to p r e m a iz b o ru (ra d i n jih s a m ih , a ne ni
zbog kakva drugog u č in k a ) ta k a v je n e o b u zd a n ;
i takav se n u ž n o ne m o že p o k a ja ti, pa je stoga
n e iz lje č iv ; j e r tk o se ne m o že p o k a ja ti ne m o že
se n i iz lije č iti. O p r e č n ik n je m u je o n aj tk o je
m a n jk a v u o d n o su p re m a u ž ic im a , dok se u m je ­
re n čo vjek n a la z i u sre d in i. S lič n o p o sto ji i č o ­
v je k k o ji iz b je g a v a tje le s n e b o lo v e , n e j e r je svlad a n , nego po izb o ru . O d o n ih k o ji ne iz a b iru
je d a n se o d aje zbog u ž itk a , a d ru g i j e r izbjegava
bo l što p o tje če od žu d n je , ta k o te se m e đ u so b n o
ra z lik u ju . I sv a k o m u b i se u č in io g o rim ak o bi
tkogod p o č in io štogod s ra m o tn o i ne že le ći ili
p a k u z sla b a šn u želju, nego ak o b i p o s tu p io ta k o
u žesto ko j ž u d n ji; ili p a k ak o bi u d a rio koga i
ne srd e ć i se, nego ako bi to u č in io u s rd ž b i; je r
što li bi tek p o č in io da b ijaše o b u zet s tr a š ć u ?
Zbog toga je n e o b u z d a n ik gori od n e u z d r ž a n ik a .
O d s p o m e n u tih sta n ja je d n o je više v rs ta m eko p u tn o s ti, dok je drugo n e o b u zd a n o st. N e u z d rž a n u čo vjeku o p re k a je u z d rž a n , a m e k o p u tn ik u
u s tra jn ik ; je r u s tra jn o s t se sasto ji u o p ira n ju , a
u z d rž n o s t u sv la d a v a n ju ; i o p ira n je i svlad av an je
su r a z lič iti kao što je r a z lič ito ne b iti p o ra ž e n
i p o b ije d iti. Zbog toga je u z d rž n o s t d o sto jn ija
iz b o ra od u s tra jn o s ti. O n aj tk o je m a n jk a v u od­
n o su n a one s tv a ri k o jim a se v e ć in a lju d i o p ire
i u zm a ž e o p rije ti — taj je m e k o p u ta n i m lita v ;
je r i m lita v o st je n e k a k v a m e k o p u tn o s t; ta k av
čo vjek p o v la či p la št po tlu , k a k o se ne bi u tr u d io
od n a p o ra d a ga p o d ig n e, i d o k o p o n a ša n evo lj­
n ik a ne m is li k a k o je sam ja d a n , ia k o je n a lik
n a ja d n ik a .
S lič n o je i s u z d rž n o š ć u i n e u z d rž n o š ć u . J e r
svlad aju li koga s n a ž n i i p r e t je r a n i u ž ic i ili bo lo ­
vi, n ik a k v o č u d o ; nego m u se lak o p ra š ta ak o se
o p ira o , kao što č in i T e o d e k to v 1 Fd lo k tet kad ga
G o vo rn ik i d ram a tik iz I V st.
u g rize lju tic a ili K a rk in o v ' K e r k io n u A lo p i,2 ili
kao što o n i ko ji p o k u ša v a ju o b u z d a ti sm ije h p ro ­
vale u p ra sk u , k a k o se d o g o d ilo K s e n o fa n tu .3 A li
ako koga svla d aju u ž ic i i b o lo vi k o jim a se v e ć in a
lju d i u zm a že o p rije ti, d o k dm taj ne m o že odo­
ljeti, o n d a je to č u d n o , k a d to n ije n i zbog n a ra v i
ro d a, n i zbog b o lesti, kao što je zbog sa m a nji­
hovog ro d a m e k o p u tn o st m e đ u s k its k im k ralje ­
v im a , ili o n a po č e m u se ž e n k a ra z lik u je od m uzjaka.
7
8
)
V III.
10
15
č in i se kako je i zab avljač n e o b u zd a n , a li je
za p rav o m e k o p u ta n . J e r zabava je stan o v ito odla n u ć e , b u d u ć i da je o d m o r; a zabavljač je je d a n
od o n ih koji p re tje ru ju u p ra v o u to m e.
S a m a je n e u zd ržn o st ili n ag lo ća ili slaboća.
J e d n i lju d i koji p ro m iš lja ju ne o staju p ri onom e
što p ro m is liš e zbog svoje s tr a s ti; druge o pet, zbog
20
toga što ne p ro m is liš e , zavodi n jih o vo čuvstvo.
J e r n eki ljud i (kao što o n i ko ji koga p rvi škak­
ljaju sam i se ne šk a k lja ju ) ako u n a p rije d štogod
o ć u te , opaze i p ro b u d e sebe sam e i svoj ra z b o r —
ne bivaju svla d an i stra š ć u , p a b ila o n a u g o d n a
ili b o ln a . A najviše su žu ri javi i žučljdvi lju d i ne- 25
u z d rž n i od nagle n e u z d r ž n o s ti; je r je d n i od n jih
zbog svoje u ž u rb a n o s ti, a d ru g i zbog svoje žesti­
n e, i ne če k a ju na razlog, b u d u ć i da se povode za
svojom u o b ra z iljo m .
D a k le , ikao što je rečen o ," o n aj tk o je neobuz9
d an n ije sk lo n p o k a ja n ju . T a j o staje p ri svojem
30
izb o ru . D o č im je svaki n e u z d r ž a n ik sk lo n poka­
ja n ju . Stoga stv a ri i ne stoje o n a k o kako sm o bili 1
4
3
2
1 K a rk in M lađ i, atenski pjesnik iz I V stoljeća.
2 K a rk io n je bio skrh an od ja d a zbog zavođenja
njegove kćeri Alope.
3 Aleksandrov dvorski glazbenik, kojega je Aristo­
tel m ožda osobno poznavao.
4 1150a 21.
151
2
3
4
p o sta v ili,’ nego je je d a n izlječiv, a drugi n eizlje­
čiv. J e r o p a č in a je n a lik b o le stim a kakve su vo­
d e n a b o lje tic a ili su šica , d o k je n e u z d rž n o s t p o ­
p u t p a d a v ic e ; p a je p rv a sta ln a , a druga p o vre­
m e n a zlo ća. I u c ije lo sti, je d n o g je ro d a n e u z­
d ržn o st, a drugog p o ro k . J e r p o ro k je sam sebi
sk riv e n , dok n e u z d rž n o s t n ije sam a sebi sk riv e n a .
O d sa m ih n e u z d r ž n ik a b o lji su 'izvan se b n ici'2 od
o n ih ko ji im a ju razlog, ali ne ostaju p ri n je m u ;
je r ove svlad ava i slabije čuvstvo, i ne bez p re t­
h o d n a p r o m iš lja n ja p o p u t o sta lih ; n a im e , neuzd rža n je čo vjek n a lik n a one što se b rzo o p ijaju
i od m alo v in a , to je s t: od m an je negoli v e ć in a
ljud i.
B je lo d a n o je d akle kako n e u zd ržn o st n ije po­
ro k (osim m o žd a u sta n o v itu sm islu ), je r prvo
je u su p ro t izb o ru , dok je drugo u sk la d u s izbo ­
ro m , pa ip ak o n a je n a lik n a p o ro k p re m a p o ­
s tu p c im a , kao što D e m o d o k k aza o M ile ć a n im a :
»Bez ra z b o ra M ile ć a n i n isu , ali p o stu p a ju kao da
je su ,« 3 a ta ko n i n e u z d rž n i ljud i n isu n e p ra v e d n i,
ali p o stu p a ju n e p ra v ed n o . D a k le , b u d u ć i je neuzd rž a n ik ta k av te se odaje — ne iz o svjed o čen ja
— su višku tje le s n ih ugoda i u su p ro t isp ra v n o m
n a č e lu , d o k je n e o b u z d a n ik o svjedo čen , je r je ta­
kav da se odaje ta k vim u g o d a m a , · — p rv i se dade
la k o n ag o vo riti n a p ro m je n u , drugi p a k ne. J e r
k rep o st i p o ro k ču v a ju o d n o sn o ra z a ra ju p o č e lo ,
a p ri č in im a s v ršn i u z r o k je p o če lo , kao što su
to u m a te m a tic i p re tp o sta v k e .4 A n i tu n i ovdje
sam d o kaz ne p o u ča v a o p o č e lim a , nego k re p o st
— b ilo n a ra v n a ili o b iča jn a — n a u č a v a isp ra v n o
m n ije n je o sa m o m p o če lu . T a k a v čo vjek stoga je
u m je re n , a o p re k a m u je onaj koji je n e o b u zd a n .
1 1146a 3 1 -2 .
2 Izvorno o C εκστατικοί] u sh iće n ici, koji lako zapada­
ju u stanje 'izvan sebe', ili se posve sm etu (o. p.).
3 O dlom ak 1 (prem a D ieh lu ; slobodan prijevod)
4 Izvorno a l ό π ο & έα α ς , prve pretpostavke opstojno­
sti prvotnih m atem a tičkih predm eta, poput prave crte
ili jed in ice (D . R ) .
152
οί έκστατικοί αί ύποθέσεις
35
1151
5
10
15
a
P o sto ji i čo vjek k o ji je zbog s tra s ti 'izvansebn ik ' i u su p ro t isp ra v n o m n a č e lu , onaj k o jim čuv­
stvo ta k o v la d a te ne m o že d jelo vati u sk la d u s
is p ra v n im n a č e lo m , a li n e v la d a n jim e to lik o da
ga n agovori n a to k a k o se tre b a o d avati tim a
u ž ic im a bez ik a k va p rid rž a ja ; ta k av je n e u zd rža n
čo vjek, k o ji je b o lji od n e o b u z d a n ik a , i n ije nevaljao u o p če . J e r u n je m u se ču v a o no n ajb o lje,
n a im e : p o čelo . N je m u je o p re č a n drugi čovjek,
onaj što o staje p ri svojem i n ije 'izvan seb n ik', ba­
re m ne zbog ču vstva. I z toga je b je lo d a n o kako
je je d n o v a lja n o stan je, d o k je drugo n evaljalo .
20
25
D a li je , d a kle, u z d rž a n ik onaj tk o ostaje p r i
IQ
bilo kojem n a č e lu i p ri b ilo ko jem iz b o ru , ili sa30
m o p ri o n o m e isp ra v n o m ; d o k je n e u z d rž a n ik
onaj tko ne ostaje n i p r i k o je m n a č e lu i n i p ri
k o jem izb o ru , ili koji ne o staje p r i n a č e lu koje
n ije la žn o i p ri isp ra v n u iz b o ru ; kao što p rije
p o s ta v is m o ?1 Ili p ak — p r e m a p r ip a tk u p r i bilo
k o je m , ali po seb i1
2 p ri is tin itu n a č e lu i isp ra v n u
izb o ru : je d a n ostaje, a d ru g i ne o staje? A k o tko - 35
god iz a b ire ili p ro vo d i o vo r a d i onoga, o n d a po
11
sebi iz a b ire i p ro vo d i d ru go , a p re m a p r ip a tk u
ono prvo. K a d kažem o u o p će 34
, m is lim o po sebi.
T a k o te d o n ek le p ri b ilo ko jem m n ije n ju je d a n
o staje, a drugi ne o staje; d o č im u o p ć e : p ri is tin i­
tu m n ije n ju .
P o sto je i lju d i ko ji se d rže svojega m n ije n ja ,
ko je n azivaju 'tv rd o u m n ira a ',' koji se teško nagovaraju n a što te isto tako teško odgovaraju od
čega; takvi im a ju n ešto sličn o u z d rž a n im ljud i­
m a, kao što im a i ra s ip n ik n a p ra m a d a re ž ljiv cu
te d rz n ik n a p ra m a sm io n ik u , ali su u m nogom e
r a z lič iti. J e r u z d rž a n čo vjek n eće se iz m ije n iti
zbog čuvstva ili žu d n je, dok će se zg o d im ice dati
1 1146a 16-31.
2 Id est: p e r se (χ α ύ - 'αύτό).
καθ' αύτό
3 Izvo rn o α πλώ ς, što znači i apsolutno, b e z ik a k v e
k v a lifik a c ije , u o p će (o. p .).
4 Grč.
Ισχνρογνώμονες.
153
5
3
4
n a g o v o riti; do čim ovi drugi ne p o p u štaju p re d
razlo g o m , b u d u ć i se p re p u šta ju žu d n ja m a , i m nogi se od n jih povode za u žicim a . T v rd o u m n i lju d i
su i 'vlastoum ni',' n e u k i i p ro s ta c i; oni vlastoum nii takvi su zbog u žitk a i bola, li uživaju p o b i­
je d iv ši što se ne daju n ag o vo riti na p ro m je n u
m n ije n ja , dok ih boli ako im se odluke o b eskrije p e po p u t p u č k ih o dred ab a. T a k o te su više n a­
lik na n e u zd rža n a negoli na u zd rž a n a čovjeka.
Im a iih i koji ne ostaju p ri svojim m n ije n jim a ,
ali ne zbog n eu zdržraosti, kao N e o p to le m u Sofoklovu F i l o k t e t u ; 12 iako on nije o stao p ri svojem
zbog u žitk a , taj u žitak bijaše lijep; kazati is tin u
n jem u bijaše lijepo , dok ga je Odisej n ag ovarao
na laž. Jer nije svatko koji u č in i štogod zbog
u žitk a ni n eo b u zd an , ni n evaljao, ni n e u zd rža n ,
nego onaj tko to č in i zbog sra m o tn a u žitka.
10
15
20
5
B u d u ć i postoji i čovjek koji m an je nego što 11
treb a uživa u tje le sn in a m a , i ne ostaje pri n a č e ­
lu, onaj tko je sred in a izm eđ u toga i n e u zd rža n ika taj je u zd rža n . Je r n e u z d rž a n ik ne ostaje p ri
25
n a č e lu zbog suviška u tim a , a d o tič n ik zbog m a n j­
ka. D o č im u zd rž a n čovjek ostaje p ri n a če lu i ne
m ijen ja se ni na koju stra n u . Ako je u zd rž n o st
va lja n a, onda oba ta o p re č n a stan ja m o ra ju biti
n evaljala, kakvim se za ista i č in e ; nu b u d u ć i se
30
to drugo stanje po javljuje rije tk o i m eđ u r ije t­
k im a , u p ravo kao što se u m je re n o st sm a tra o p re ­
kom sam o n e o b u zd a n o sti, tako i u zd ržn o st neu zd rž n o sti.
6
A b u d u ć i se m noge stvari n azivaju po s lič n o s ti,
tako je došlo do toga da se po sličn o sti govori
i o u zd rž n o sti u m je re n a čovjeka. N a im e , u zd ržan je čovjek onaj ko ji ne č in i n išta u su p ro t na­
čelu a radi tje le sn ih u ž ita k a , upravo kao i um jeren čovjek, sam o što je d a n im a dok drugi nem a
n e v alja lih žu d n ji, i drugi je takav da ne uživa
1 G rč .
2 1146a
154
Ιδιογνώμυνες.
19.
35
1152
u su p ro t n a če lu , dok prvi o s j e ć a u ž i t a k , ali se ne
povodi za n jim . A slič n i su i n e u z d r ž a n i n eo b u z­
dan čovjek; iako su r a z lič iti, o b o j i c a se o daju
tjelesn im u žicim a , ali drugi m isle ći k a k o i treb a
č in iti ta k o , dok prvi tako ne m isli.
Is to je ta ko čo vjeku nem og uće isto d o b n o biti
i ra zb o rit i n e u zd rža n . V eć je p o k a za n o kako je
čovjek u jed n o ra z b o rit i v a lja n a zn a ča ja . U z to,
čovjek n ije ra z b o rit sam o po tom e što zn a, nego
i što m ože č in it i; d o čim n e u zd rža n čovjek nije
sposoban č in iti, — iako n išta ne p rije či d o m išlja­
ta čovjeka da bude n e u z d rž a n ; zbog toga se k at­
kada i čine n eki n e u z d rž n i ljud i r a z b o ritim a , n a i­
m e: zbog toga što se d o m išljato st i ra z b o rito st
ra z lik u ju na n a č in koji o p isa sm o u prvim ra sp ra ­
v a m a ,1 i p re m a razlogu su b lizu , ali se ra z lik u ju
prem a izboru, a uz to, n e u zd rža n čovjek n ije kao
onaj tko zna i ra z m išlja , nego kao onaj tko je
zaspao ili je pijan. O n h o tim ice djeluje (jer ne­
kako poznaje n a č in i onoga što č in i i ra d i čega
č in i) , te nije zao ; n a im e : izbor mu je če stit; ta­
ko te je p o lu zao . I nije n e p ra v ed a n , je r n ije lu kav;
od te dvojice je d a n nije sklo n o sta ti p ri o n o m e
što je p ro m is lio , dok žu čljiv a c n ik a k o d ne p ro m i­
šlja. I tako n e u z d rž a n čovjek n a lik u je na državu
koja donosi sve p o treb n e o d lu k e te im a va ljan e
za ko n e, sam o se n jim a ne slu ži, kao što se ono
A n a k sa n d rid rugao:
»To
u shtjed e
država,
što
ni
za
5
10
15
20
koji
D o čim zao čovjek je po p ut države
z a k o n im a , ali o n im a koji su zli.
za k o n ne
haje.«1
2
koja se služi
25
N e u z d rž n o st i u zd rž n o st tič u se su viška onoga
stan ja koje je svojstveno v e ć in i; je r u zd rž a n čo ­
vjek ostaje više, a n e u z d rž a n m an je negoli p ri
tom e m ože većin a lju d i. O d r a z lič itih n e u zd ržn o -
1 1144a 23-24.
2 Fr. 67 Kock. (Doslovan prijevod). A naksandrid
je inače bio kom ički pjesnik, Aristotelov suvremenik.
155
s ti la k š e se lije č i o n a k o ju p o k a z u ju ž u č ljiv i ljudi
negoli u o n ih što p ro m iš lja ju , ali ne o staju p ri
p ro m iš lje n o m ; dok oni što su n e u z d rž n i po n a­
v ic i lakše se liječe od o n ih k o ji su ta k vi po na­
ra v i; n a im e , la kše je iz m ije n iti n a v ik u nego li n a­
rav; a zbog toga je takvo što teško i s n a v ik o m ,
je r je o n a p o p u t n a ra v i, kao što E u e n kaže:
30
» V elim ti to je d u g o tr a ja n , d ru ž e , trud,
Što n a k o n cu lju d im a n a ra v p o stan e.« 1
5
X I.
2
3
4
Sad je re če n o što je u z d rž n o s t, a što n e u z d rž n o s t,
što je u s tra jn o s t, a što m e k o p u tn o s t, te k a k o se
m e đ u so b n o odnose ta stan ja.
P ro u ča v a n je u ž itk a i b o la p rip a d a m is lio c u državn ičko g u m ije ć a , je r on je g rad itelj o n e svrh e
s o b ziro m n a ko ju svaku p o je d in u stva r n a z iv a m o
zlom ili d o b ro m u o p će . U z to je i n a ša n u ž n a
za d a ća da ih r a z m o tr im o . N a im e , ne sam o što
sm o p o sta vili ka ko se ć u d o re d n a k re p o st i p o ro k
tič u bolova i u ž ita k a ,1
23
* nego i v e ć in a lju d i tvrd i
da b lažen stv o sad ržava u ž ita k , te o tu d a b la že n u
čo vjeku i im e p o tječe od rije č i u živ a ti.5
Z a tim , n e k im se lju d im a č in i k a k o n i je d a n
u žita k n ije d o b ro , n i po seb i, n i po p r ip a t k u ; je r
d o b ro i u ž ita k n isu isto ; dru gi m isle k a k o n e k i
u ž ic i je s u d o b ro , a li da su v e ć in o m n e v a lja li. A
p o sto ji i tre ć i n a z o r: č a k ak o su i svi u ž ic i d o b ro ,
ip a k ono što je n ajb o lje ne m o že b iti u ž ita k . D akle, u ž ita k n ije d o b ro u o p ć e , je r svaki je u ž ita k
sjetiln o p o sta ja n je (ili p rije la z ) u n e k u n a ra v , a
n i je d n o p o sta ja n je n ije is to ro d n o svojoj svrsi, kao
što n i je d n a d o m o g ra d n ja n ije is to ro d n a sa sa­
m im d o m o m . U z to, ra z b o rit čovjek izbjegava u žitke. J e r ra z b o rit čovjek ide za o n im što je bezbol-
1 F r. 9 D iehl (Doslovan prijevod). A E u e n s Parosa
bio je pjesnik i filozof, Sokratov prijatelj.
2 11046- 1105a 13.
3 Posrijedi je etimologija μακάριος od μάλα χαίρειν
koja je, naravno, bez znanstvene potkrepe.
156
35
1152 b
12
5
10
15
n o , a ne za o n im što je u g o d n o st. O sim toga, u ž ic i
su sm etn ja ra z b o ritu m išlje n ju , i to više što se
više u živa, kao što je slu čaj p ri spo ln o j n a s la d i;
je r za o k u p lje n n jo m e n itk o ne m ože ra z m išlja ti.
Z a tim , ne p o sto ji n ik a k v o u m ije ć e u ž itk a ; d o čim
svako d o b ro je djelo u m ije ć a . I dalje, n e ja ča d i
zvjerad o daju se u ž ic im a . A svi u žici n isu v a lja n i,
je r po sto je i o n i k o ji su s ra m o tn i i z a z o rn i, a i
o n i šk o d ljivi, b u d u ć i da su n e k i od u ž ita k a i šte­
tn i po zd ravlje. I opet, u ž ita k n ije o n o što je n a j­
bolje, je r nije svrh a, nego p o sta ja n je . T e su stva­
ri gotovo sve što je o to m e re če n o .
A da ne p ro iz la z i k a k o zbog tih razlo g a u ž ita k
n ije d o b ro , n iti o n o n a jb o lje , b je lo d a n o je p re m a
slijed ećem . Prvo , b u d u ć i je d o b ro d v o stru k o (ono
koje je uopće i o n o koje je n e k o m u p o seb n o ),
slijed it će da su takvi i n a ra v i i stan ja, kao i
gibanja i p o sta ja n ja ; a od o n ih ko ji se č in e n e ­
v a lja lim a , n eki k o ji su uopće n evalja li n isu takvi
i po seb ice, nego su v rije d n i iz b o ra , d o k n e k i što
n isu v rije d n i izb o ra n i p o je d in o j o so bi b ivaju
takvi zg o d im ice i n a m a lo v re m e n a , ali ne u o p ć e ;
neke opet od tih stva ri i n is u u ž ic i, nego se sam o
čin e takvim , kao o ne ko je p r a ti bo l i k o je su
ra d i liječen ja, p o p u t p o s tu p a k a s b o le sn ic im a .
B u d u ć i je , z a tim , je d n o d o b ro d je la tn o st, drugo
stan je, oni u ž ic i ko ji n as v ra ć a ju u n a ra v n o sta­
nje sam o su po p r ip a t k u u g o d n i; a o n a d je la tn o st
ko ja je u ž u d n ja m a p r ip a d a p re o sta lo m sta n ju
i n a ra v i,1 je r p o sto je u ž ic i i bez b o la i bez žu d n je ,
p o p u t d je la tn o sti m isao n o g p r o m a tr a n ja , p r i če ­
m u n a ra v n ije m a n jk a v a . Z n a k je toga što lju d i
ne u živaju u istoj ugodi d o k im se n a ra v isp u n ja­
v a i kad je p o tre b a is p u n je n a ; nego kad je ispu-
1 Ili: »onome dijelu nas koji je ostao u naravnom
stanju« (prem a B u m etu ) ili »onolikome stanju i na­
ravi koliko je ostalo neoštećeno« (prem a Rossu i
T ho m so n u ). Sam om prevodiocu se u čin ilo da je i
ovdje najuputnijc prenijeti doslovno Aristotelove ri­
je č i (o. p.).
157
njen a, u živaju u u godam a uopće, a dok se isp u­
njava i u sam im o p re k a m a : tada uživaju i u kise­
lim i g o rkim stv a rim a , koje n isu ugodne ni po na­
ravi ni u o p će. T a k o te ne mogu ni b iti u žici. Jer
kao što se u g o d n in e m eđu so bn o ra z lik u ju , tako i
u ž ic i š to p ro iz la ze od njih.
3
U z t o , n ije n u žn o da štogod bude bolje od u žit­
ka, kao što n eki kažu kako je svrha bolja od postajan ja, je r u ž ic i n isu p o sta ja n ja, n iti su pak
svi po p o sta ja n ju , nego su d je latn o sti i svrhe; oni
ne n a sta ju kad se štogod postaje, nego kad se
n ečim slu ži; i nije u svih u žitak a svrha štogod
d ru k čije od n jih sam ih , tako je sam o u o n ih što
p rid o n o se u sa v rše n o sti naše n aravi.
Stoga nije
p rik la d n o re ći kako je u žita k sjetiln o p o stajan je,
nego ga p rije valja n azvati d je latn o šću stan ja
p rem a n a ra v i, a m jesto 'sjetilno' re ći 'nezapriječeno'. Č in i se kako je on n e k im a p o sta ja n je , je r
m isle da je u žita k poglavito dobro; oni, n aim e ,
m isle kako je d jelatn o st p o sta ja n je , a ona je ne­
što posve drugo.
4
A k a z a t i kako su u ž ic i n evaljali, je r su neke
ugodnine škodljive po zdravlje isto je što i ka­
zati da su neke zd rave stvari n evaljale po boga­
ćenje; oboje je tako nevaljalo , ali n isu nevaljali
po sebi, je r k a tk ad i sam o zn a n stve n o p ro m a tra ­
nje ško di zd ravlju .
5
N a im e , ni ra z b o rito s ti, n i bilo kojem stan ju , ne
p rije či n išta u žita k što p ro izla zi iz n jih , nego dm
p riječe in o ro d n i u ž ic i, je r u žici od ra z m išlja n ja
i u če n ja u č in it će da jo š više ra z m išlja m o i učim o. T o da u žita k nije djelo n ik a k v a u m ije ć a pro ­
iz la zi posve ra zlo žn o ; je r nem a u m ije ć a ni od
kakve druge d je la tn o sti, nego sam o od m o g u ćn o ­
sti; iako se zapravo p o m a sta rsk o u m ije ć e kao i
za o in a rsk o u m ijeće sm a tra ju u m ije ć im a u žitk a . 7
6
7
D o č im tv rd n je kako u m je re n čovjek izbjegava
u žitk e , a ra z b o rit čovjek teži za b e zb o ln im živo­
to m , dok se zvjerad i n eja ča d o d aju u ž ic im a , raz-
158
5
10
15
20
25
rješu ju se istim odgovorom . V e ć je rečeno* kako
su n e k i u ž ic i d o b ri u o p će i kako svi n isu d o b ri,
a za tim a id u i zvjerad i n e ja ča d (dok razb o rit
čovjek teži b ezb o ln o sti u p rav o zbog (njihova odsuća) n a im e : za o n im a što su p o vezan i sa žu d n jam a
i b o lo m , za o n im tje le sn im u ž ia im a (jer ovi su
takvi) te n jih o v im su v išcim a , p re m a k o jim a je
n e o b u zd a n ik n eo b u zd an . Zbog toga u m je re n čo­
vjek izbjegava takve u ž itk e , je r postoje i u žici
u m je re n a čovjeka.
P o sto ji, za tim , slaganje oko toga kako je bol
zlo i kako je valja izb jeg avati: bilo zato što je
zlo u o p će bilo zato što n am je nekakva zap reka.
A o p re k a tom u što treb a izbjegavati, kao onom u
što treb a izbjegavati i što je zlo , je st dobro. Sto­
ga je n u žn o da u žita k bude nešto do b ro . Je r ona­
ko kako je Sp eu sip 1
2 rije šio sam o mu rješenje ne
sto ji; n a im e : da je u žita k o p reka i bolu i dobru
kao ono što je veće i m a n je m u i je d n a k o m u , bu­
du ći da ne bi h tio reći kako je u žita k neko zlo .3*
U z to, n išta ne p rije či da n ekakav u žitak bude
i ono n ajb o lje, iako su n e k i u ž ic i n e v alja li, upravo
kao što to m ože biti i nekakvo zn a n je , iako su
neka zn a n ja nevaljala. A li je m o žda je d n a k o i nu­
žn o , ako svako stanje im a n e za p rije č e n e djelatn o sti, da blaženstvo bude ili d jelatn o st — ako je
n e z a p rije č e n a — svih n jih ili pak je d n e od njih,
te da bude n ajd o sto jn ije izb o ra; a takva djelat­
nost je u žitak. T a k o bi ono najbolje bilo neki
u žitak , iako su m nogi u ž ic i n evaljali, a m ožda i
1 1152b 26.
2 Čin i se da je Speusipu dobro ili neutralno ili ne·
trpno stanje. N u samo mjesto nije posve jasno, pa
tako u Thom sona stoji »da je dobro opreka i užitku
i bolu«, dok Rackham prevodi: »kao što je veća opre­
ka jednakom i manjem tako je i užitak opreka neu­
tralnom stanju čuvstva kao i bola.« Sam sam se pak
trsio prenijeti doslovce Aristotelove riječi (o. p.).
3 Aristotel se tim
djela ( II 5).
stavkom bavi i u X knjizi ovog
159
30
35
1153 b
14
5
10
3
4
5
u o p će. I zbog toga svi m isle da je b lažen život
ugodan, te u p lić u ugodu u b lažen stv o , i posve
ra z lo žn o ; n a im e : ni je d n a z a p rije če n a d jelatn o st
n ije savršen a, a b lažen stvo je je d n o od savršen­
stava. Zbog toga b la že n u čovjeku treb a tje le sn ih
d o b ara te o n ih iz v a n jsk ih i koja p rip a d a ju sre ći,
ka ko ne bi tim a bio z a p rije če n . Stoga oni koji
tvrd e, kako je čovjek razap e t na m u č ila ili onaj
što je dopao g o lem ih nevolja, zap ravo b la že n , ako
je d o b ar, h o tice ili n e h o tice govore b e sm islice . A
zbog toga što sre ća je st p o tre b n a , n e k im a se č in i
kako je dob ra sreća isto vjetn a s b laže n stv o m , što
ona n ije , je r i ona u su višku postaje za p re k o m , i
m o žd a se više p ravo i ne m ože zvati dob ro m sre­
ćo m ; n a im e : n jezin a se g ran ica o d re đ u je n a p ra m a
b la že n stv u . A to što za u žitk o m sve teži, i zv ijeri
i lju d i, zn a k je da je on n e k ak o ono n ajbo lje:
15
20
25
» N ijedn a g lasin a posve ne p ro p a d a ,
ko ju m n og i p u ci p ro n o se . . .«’
6
N u b u d u ć i ni je d n a n arav , n i je d n o stan je, n iti
je st n iti se č in i n a jb o ljim za sve, ne teže svi ni
za istim u ž itk o m , pa ip ak svi idu za u žitk o m . I
m ožda i tete, ne kao što sam i m isle ili kako bi
re k li, ali ip ak za istim u ž itk o m ; n a im e : sve stva ri
po n a ra v i im a ju n ešto b o ž a n s k e 1
2 A li kako su
tjelesn i u žici p riv la s tili sebi b a štin stv o toga im e ­
na, zbog toga što se n a jč e šć e za p a d a u n jih i što
svi su d je lu ju u n jim a , te zbog toga što su im
je d in o oni p o z n a ti, lju d i m isle da sam o takvi i
postoje.
Is to je tako b je lo d a n o , ako u žita k ili d jelatn o st
nije do b ro , da o nda b lažen čovjek neće ugodno
živjeti, je r ra d i čega bi mu trebao u žitak , ako
nije do b ro , nego bi mogao živjeti i b o ln o ? N a im e :
ni bol n ije ni zlo ni dob ro ako to nije ni u žita k ;
te zašto bi se onda izbjegavao? I život valjan a
1 Heziod, Poslovi i dani (763; doslovan prijevod).
2 Aluzija na nastavak gornjeg navoda iz Hezioda,
koji glasi: »I sama je božanstvo.«
160
30
35
1154 a
5
čovjek a nije on da n išta ugodniji, ako tak ve nisu
i n jegove d jela tn o sti.
S to se pak tič e tjelesn ih užitaka, neki kažu ka­
ko tr e b a u v e lik e izabirati jedn e užitke, to je s t on e
lije p e , ali ne i on e tjelesn e, kojim a se bavi neob u z d a n ik ; ti onda m o r a ju razvidjeti: za što su
o p r e č n i bolovi nevaljali. J er on om u što je zlo
o p r e k a je dobro. Ili su nužni užici ta k o dobri
k a k o je dobro i on o što nije zlo? Ili su tek d o ­
nekle d o b ri? Od onih stan ja i gibanja u kojih
n em a suviška onoga što je bolje, n em a ni od u žit­
ka; a gdje im a , im a i od u žitk a . D o č im postoji
su višak tje le sn ih do b ara, i n evaljao je onaj čo­
vjek koji se odaje tom e su višku , a ne n u žn im
u žicim a . Svi, n a im e , uživaju n e k a k o i u za č in je ­
n im je lim a i v in im a i sp o ln im n a s la d a m a , ali ne
i kako treba. A o p re č n o je s b o lo m . Č o vjek ne
izbjegava njegov su višak, nego bol u c ije lo s ti; jer
su višku u žitk a n ije o p rek a b o l, osim o n o m u tko
se odaje
takvom
10
15
20
suvišku.
N a im e , ne treb a sam o re ći istin u nego treba
iz n ije ti i u zro k laži, je r to p rid o n o si osvjedoče­
n ju ; pošto se razlo žn o pokaže zbog čega se što­
god koje nije istin ito č in i is tin itim , postiže se da
se više vjeruje sam oj is tin i; tako te zbog toga
valja ra z ja s n iti zašto se tje le sn i u ž ic i č in e d o sto j­
n ijim izbora. D a k le , prvo zbog toga što su zb ijaju
bol; zbog su višaka bola lju d i traže su višak u žitk a
i u opće tjelesn i u žita k , kao lijek bolu. T i ljeko viti
u žici bivaju sn a žn i, zbog čega im se ljud i i odaju:
zbog toga što se čin e s u p ro tn im svojoj o p re ci. A
zap ravo , u žitak se ne čin i v a lja n im zbog dvojega,
kao što je već r e č e n o ;1 je r su je d n i u žici djelat­
n o sti nevaljale n arav i (ili po ro đ e n ju , kao u zvi­
je r i, ili zbog n avike, kao u n evalja lih lju d i); dru ­
gi su ljeko viti po m an jka vo stan je; a bolje je već
p o sjed o vati sta n je 2 negoli ga tek stje ca ti. T i u žici
n a sta ju dok se postaje savršen im ; stoga su va-
1 1152b 26-33.
2 M isli se na norm alno, zdravo stanje.1
11 NIKOMAHOVA ETIKA
161
15
25
30
1154
b
5
6
7
8
lja n i te k p r e m a p r ip a t k u . U z to , zbog n jih o v e
že stin e tje le s n im se u ž ic im a o d aju o n i k o ji ne
m o gu u živ a ti u d r u k č ijim a , te ta k o n e k i sa m i
seb i iz a ziv a ju u m je tn e že đ i. K a d su ta k vi u ž ic i
n e šk o d ljiv i, n e z a z o r n i su ; ak o su šk o d ljivi, o n d a
je to n e v alja lo . J e r d o t ič n ic i i n e m a ju štogod
d ru g o u č e m u b i u ž iv a li, a n ije d n o s tr a n o stan je
m n o g im a je b o ln o zbog v la stite n a ra v i. J e r živi
stvo r se u v ije k m u č i, kao što svjedoče n arav o slo v ci, go vo reći k a k o je i g led an je i slu šan je bol­
n o , sam o što srao se m i n a to već n a v ik n u li, k a k o
k a ž u . S lič n o , u m la d o s t i su lju d i zbog ra s te n ja u
o n o m sta n ju u k o je m i v in o m o p ije n i, i m la d o st
je s la tk a ; d o č im ž u č ljiv c im a je n a ra v takva te im
u v ije k tre b a lije k a ; i tije lo , n a g riz a n o zbog m je ­
ša v in e ,1 sta ln o im je u z b u đ e n o , pa su u vije k u
žesto ko j ž u d n ji. A b o l im izgo n i u ž ita k , ili onaj
o p r e č n i, ili p a k i b ilo k o ji, ak o je s n a ž a n . I zbog
toga p o sta ju n e o b u z d a n i i n e v a lja li. U o n im p a k
u ž ic im a k o ji su bez bo lo va u tim a n e m a su v išk a;
ti su od u g o d n in a k o je su takve po n a ra v i, a ne
p r e m a p r ip a tk u . U g o d n in a m a p re m a p r ip a tk u n a ­
ziv a m o ne ko je su lje k o v ite ; j e r izlje č u je se dje­
lo v a n je m onog d ije la što je p re o sta o zd ra v, te se
zbog toga izlje č e n je č in i u g o d n im ; a u g o d n in a m a
po n a ra v i o ne k o je tv o re 1
2 d je la tn o st d o tič n e n a­
ra v i. A li n ije u v ije k u g o d n a ista stva r, zbog toga
što n a ša n a ra v n ije je d n o s ta v n a , nego je u n jo j
p r is u tn o i n ešto d ru g o , m a k o lik o sm o p ro p a d ljivi, ta ko te ako je d a n d io štogod u č in i, o n d a je
to drugoj n a ra v i p ro tiv n a r a v i; a kad se o n i izjed­
n a č e , sam o se p o č in je n o ne č in i n i b o ln im n i
u g o d n im . J e r ka d b i k o m u n a ra v b ila je d n o s ta v ­
n a , u v ije k b i m u is ta č in id b a b ila n a ju g o d n ija .
Zbog toga bog u v ije k u živ a u je d n o j i je d n o s ta v ­
noj ugodi; j e r n e p o sto ji sa m o d je la tn o st gib an ja,
nego i o n a n e g ib an ja , i više im a u ž itk a u m ir o ­
van ju n eg o li u g ib an ju . A li »M ijena je s la tk a u
1 Posrijedi su tjelesni, životni sokovi, kojih mješa­
vina tvori odgovarajuću ćud ili značaj.
2 Ili koje potiču djelatnost datog stanja, kao što
glazba potiče glazbenu narav (Η , T .).
162
5
10
15
20
25
s v e m u « ,1 p r e m a p je sn ik u , zbog n e k ak v e z lo ć e ; je r
k a o što je zao čo vjek ko ji se lako m ijep ja, takva
je i n a r a v kojoj tre b a m ijen e, b u d ući da n y e ni
je d n o sta v n a ni čestita.
R e č e n o je dakle i o u z d rž n o s ti i o n e u zd ržn o sti, te o u žitk u i bolu, i što je svako p o je d in c e , i
kako su neke od tih s tv a ri dobre a druge loše.
S a d p r e o s ta je g o v o r iti o p rija te ljstv u .
1 E u rip id ,
Orest (234), dosl. prijevod.
Plotin, Eneade
0 T O M E Š T A S U Z L A I O D A K L E S U I 8 (51)
5
10
15
20
5
10
1. O ni koji istražuju odakle su došla zla, pa bilo
da su došla u bića (uopšte) ili u neki rod bića, primereno bi započeli svoje istraživanje ako bi se pre
zapitali šta je to zlo i priroda zla. Jer tako I bi se
moglo saznati i to odakle je došlo i na čemu se drži
1 koga pogađa, i mogli bi se saglasiti da li ono uop­
šte postoji među bićima. A li nastala bi teškoća oko
toga kojom našom moći bismo mogli saznati priro­
d u zla, kada znanje svega nastaje sličnošću. J e r um
i duša, budući da su oblici, I mogli bi dati saznanje
oblika i prema njim a bi težili. No kako bi se moglo
i zam isliti da je zlo oblik, kad se zlo predstavlja u
odsustvu svakog dobra? A li ako saznanje dobra je­
ste i saznanje zla zato što se suprotnosti saznaju
istim saznanjem, a zlo je suprotno dobru, tada je
nužno I da oni koji hoće da spoznaju zla upoznaju
(najpre) dobro, ukoliko ono što je bolje prethodi
lošijem i (ukoliko) je oblik; ovo pak, nije oblik već
je pre lišenost. Pitanje je ipak i to kako je dobro
suprotno zlu ; a možda je jedno početak a drugo
k raj, jedno oblik a drugo lišenost. I No, o tome kas­
nije.
2. Sada neka se kaže, koliko to sadašnjoj ras­
pravi priliči, šta je priroda dobra. To je ono od če­
ga sve zavisi i čemu sva bića teže pošto im je to
počelo i pošto im je potrebno. Tome ništa ne nedo­
staje, dovoljno je I sebi zato što M u ne treba ništa,
mera je svega i granica, pošto je dalo iz sebe um i
bivstvo i dušu i život i um nu delotvornost. Do N je­
ga je sve lepo, a On sam je nadlep, i iznad je n aj­
boljih kralju ju ći u umstvenom (poretku); onaj um
n ije kao um koji bi se mogao zam isliti I na osnovu
naših nazovi umova ko ji se ispunjuju iz premisa i
mogu da shvate ono što je rečeno, i posm atraju sled
71
ENEADA 1
jer posmatraju bića u sledu pošto ih nemaju od ranije, već su prazni pre nego što nauče, I mada jesu
umovi. Onaj um doista nije takav, već ima sve i
jeste sve i kad je sa tim jeste sa sam im sobom i im a
sve nem ajući. Jer, on n ije jedno, a druge stvari dru­
go, niti je pojedinačni (oblik) ko ji je u njemu nešto
odvojeno. Jer, svaki pojedinačni (oblik) jest celina
i na sve načine jest sve, ali se ipak ne meša već je
20 odvojen. I Ono što učestvuje ne učestvuje u svim a
zajedno već u onome u čemu može. U m jest prva
delotvornost Dobra i prvo Njegovo bivstvo dok Ono
m iruje u sebi samom; dela međutim, oko Njega, kao
što oko Njega i živi. A duša spolja pleše oko njega1*,
25 gleda njega i posmatrajući I njegovu unutrašnjost
gleda Boga kroz njega. I to je život bogova, bezbri­
žan i blažen, i tu nigde nema zla. Da se tu stalo ne
bi postojalo nikakvo zlo već samo prva, druga i tre30 ća dobra. »Sve je oko k ra lja svega, i on je uzrok I
svega lepog i sve njem u pripada, a druga (dobra) su
oko drugog, a treća oko trećeg«2*.
3.
Ako su to bića i Ono Iznad bića, tada zlo
bi moglo biti među bićima, niti u tome Iznad bića,
je r sve je to nešto dobro. O staje dakle, da zlo, uko5 liko postoji, bude među nebićima, kao neki oblik I
nebića, i da pripada nečemu što je pomešano s nebićem ili je na bilo ko ji način sjedinjeno s nebićem.
Nebiće n ije potpuno nebiće već samo nešto drugo
biću. No nije to takvo nebiće kao što su kretanje i
m irovanje kod bića, već kao slika bića ili (nešto) još
10 više nebiće. To nebiće je sve opažajno i I opažajne
afekcije ili nešto što je od toga kasnije i što je akcidencija toga, ili načelo toga ili jedno od onoga što
to ispunjava budući da je i samo takvo. V eć bi se
sad (zlo) moglo shvatiti kao neka bezmernost u od­
nosu na meru, kao nešto bezgranično u odnosu na
granicu i bezoblično u odnosu prema onom što stva15 ra oblike i (kao nešto) uvek potrebito I u odnosu
prema samodovoljnom, vazda neodređeno, nigde u
m iru, svetrpeće /pampathes/, nezasitno, potpuna beda. Sve to nije njegova akcidencija već je kao nje­
govo bivstvo, i kadgod vidiš njegov deo vidiš takođe i sve to. Ostale (stvari) koje u zlu učestvuju i
20 postaju mu slične, postaju zle, ali nisu u I suštini
zle. Čemu postojećem dakle (sve) to pripada i to ne
kao nešto različito od njega već kao ono? Je r ako
je zlo akcidencija nečeg drugog tada ono mora biti
15
72
O
25
30
35
40
5
10
15
20
prirodi zla
nešto odranije, pa čak i ako nije neko bivstvo. Kao
što se i kod dobra razlikuje samo dobro i dobro kao
akcidencija, tako je i kod zla jedno samo zlo, a dru­
go ono koje je na osnovu prvog akcidencija nečega. I Sta je bezmernost ako nije u tome bezmernom?
No kao što postoji mera koja nije u onom što je
mereno, tako (postoji) i bezmernost koja nije u bez­
mernom. Jer ako je (bezmernost) u drugom tada je
ili u bezmernom — no njemu ona nije potrebna po­
što je samo bezmemo — ili u nečemu izmerenom.
Ali nemoguće je da 1 to izmereno ima bezmernost
(kao ono) po čemu je izmereno. Dakle, postoji ne­
što što je bezgranično po sebi i bezoblično samo i
sve ono ranije nabrojano čime smo opisali prirodu
zla. I ako je nešto posle njega takvo tada je ono
takvo, ili zato što je (s njime) pomešano ili zato što
ga gleda ili što ga stvara. I A ona3) što osniva figu­
re, oblike i forme, mere i granice, ukrašena tuđim
ukrasom, ona koja od same sebe nema ništa dobro
već je kao neka slika prema bićima, jeste bivstvo
zla. Ako uopšte išta može biti bivstvo zla, razum
razotkriva nju kao prvo i I posebito zlo.
4.
Priroda tela pak, ukoliko učestvuje u mate­
riji, ne bi bila prvo zlo. Jer tela imaju neki oblik
koji nije istinit te su lišena života i uništavaju jed­
no drugo u kretanju bez reda, i prepreka su duši za
njenu aktivnost i, pošto uvek teku, I beže iz bivstva
te su drugo zlo. A duša nije po sebi zlo niti je uop­
šte zlo. Ali koja je zla? To je ona na koju Platon4'
misli kad kaže: »pokorili su onaj deo duše u kome
je po prirodi zlo«. Jer nerazumna vrsta duše je ono
što prima zlo, bezmernost, preteranost i nedostatak,
iz čega postaje I i raspuštenost i strah i sve ostalo
duševno zlo, nehotične afekcije koje stvaraju lažna
mnenja koja čine da duša misli da je dobro, odnosno
zlo ono što ona traži ili izbegava. Ali šta je to što
je stvorilo to zlo (duše), i kako bi mogao doći do
onog počela i uzroka? Najpre, takva duša nije van
materije niti I je sama po sebi. Meša se dakle s bezmernošću i lišena je oblika koji uređuje i dovodi do
mere. Potčinjena je telu koje je materijalno. Potom,
ako je oštećen i (njen) razumski deo, sprečena je
strastima da gleda i time što je zamračena materi­
jom i time što se naginje ka materiji i što uopšte
(više) ne gleda ka I bivstvu već prema postaj anju,
čije je počelo priroda materije. Ono je takvo zlo da
73
ENEADA l
25
30
5
10
15
20
25
74
ispunjava svojim zlom ono što još nije u njemu već
ga samo gleda. Pošto je potpuno bez udela u dobru
i njegova je lišenost i čisti nedostatak, ono čini sebi
jednakim na bilo koji način ono što ga dodiruje.
I Duša koja je savršena i koja je usmerena ka umu
u v e k je č i s t a i okrenula se od materije, a sve ne­
određeno i bezmerno i zlo niti g l e d a n i t i m u se pri­
bližava; ostaje dakle čista pošto j e s a s v i m određena
umom. A ona koja to nije ostala v e ć j e izašla iz s e ­
be prema nesavršenom i onome što n i j e prvo j e s t e
usled n e d o s t a t k a I kao neka prikaza one duše. I uko­
liko j e zaostala ispunivši se neodređenošću ona g l e ­
da t a m u i već ima materiju zato što gleda u ono š t o
ne gleda — jer kažemo da i mrak gledamo.
5.
No ako je nedostatak dobra uzrok gleda
mraka i druženja s njim, tada bi duši zlo bilo u
nedostatku i to bi bilo prvo zlo — drugo neka bude
mrak — i priroda zla ne bi više bila u materiji već
bi postojala i I pre nje. No zlo nije u bilo kom ne­
dostatku, već u potpunom. Ono čemu dobro nedo­
staje u maloj meri, nije zlo jer ono može biti i sa­
vršeno koliko je to u njegovoj prirodi. Ali kada mu
dobro potpuno nedostaje, kao što je to kod mate­
rije, tada je to zbiljsko zlo koje nema nikakvog udela u dobru. Jer I materija nema ni biće /to einai/ —
eda bi tako učestvovala u dobru — a »biće« je tu
rečeno homonimno, kao da je istinito reći da to nije.
Dakle lišenost sadržava ne-biti-dobro, a potpuni
(nedostatak) zlo. Veća lišenost (uključuje u sebe) moći pasti u zlo i nekako već jeste zlo. Zlo nije neko I
pojedinačno zlo, kao što je nepravda ili neki drugi
porok; ono nije ništa od svega toga, već su to nje­
gove vrste podeljene pridodavanjem kao što u duši
postoji nevaljalština i opet njene vrste koje su po­
deljene bilo materijom koje se tiču, ili delovima du­
še, ili time što je jedna kao viđenje, a druga kao
žudnja ili trpnja.
A ako I bi neko smatrao zlim i ono što je izvan
duše, kako bi to, na pr., bolest ili bedu, sveo na onu
prirodu5)? Bolest je nedostatak ili preteranost kod
materijalnih tela koja se ne drže reda i mere; ružnoća je materija koja nije savladana oblikom, a beda je oskudica i lišenost u onome što nam je potrebno 1 zbog materije s kojom smo povezani, a ko­
ja ima takvu prirodu da je oskudica. Ako je tako,
tada ne treba smatrati da smo mi počelo zla zato
O prirodi zla
30
5
10
15
20
25
30
što smo po sebi zli, već da su zla pre nas; ona koja
su pak zavladala ljudima ne vladaju njima po nji­
hovoj volji, već postoji »izbavljenje od zala«6* koja
su u duši, za one koji to I mogu, mada to ne mogu
svi. A kod vidljivih bogova n e postoji zlo i porok
koji ljudi imaju mada su i ti bogovi materijalni, jer
zlo n e postoji ni kod svih ljudi. Ovi bogovi vladaju
materijom — ipak su bolji oni koji nisu materijal­
ni — i to onim što u njima nije materijalno.
6.
Treba istražiti i to šta se misli pod tim da
»zla ne mogu nestati već da postoje nužno« i da ih
kod bogova nema ali da »nastanjuju smrtnu priro­
du i ovaj predeo uvek«7). Da li to znae r 'o — dok
je nebo I čisto od zla zato što se uvek pra-. . <c· kre­
će i u poretku o k r e ć e t e t a m o nema ni neprav io ni
ostalih poroka n i t i ( n e b e s k a b i ć a ) nanose nepravdu
jedno drugom v e ć s u u v e k u poretku — na Zemlji
postoji nepravda i n e r e d ? J e r ovo je smrtna priroda
i taj predeo. Ali t o d a »odavde treba pobeći«8* ne
tiče se više I nekog m e s t a na Zemlji. Jer bekstvo,
kaže, ne znači odlaženje sa Zemlje već (to znači)
biti i na Zemlji pravedan i svet u razboritosti; smi­
sao njegovih reči je da treba bežati od opakosti, ta­
ko da je njemu zlo (sve) ono što je opakost ili što
iz nje potiče. A kada sagovornik9) (Sokratov) kaže
da bi se zla iskorenila (samo) kad bi ubedio I ljude
u to što govori, Sokrat tvrdi da to ne može nastati.
Jer zla postoje po nužnosti ukoliko mora da po­
stoji nešto suprotno Dobru. Međutim kako može lju­
dima porok biti suprotnost onom Dobru? On je su­
protnost vrlini, a ova nije samo Dobro već je (neko)
I dobro koje omogućava da se materija svlada. Ka­
ko bi nešto moglo biti suprotno onom Dobru? Jer
ono nije kakvoća. Potom, kakva je to sveopšta nuž­
nost da, ako postoji jedna od suprotnosti, tada po­
stoji i druga? Neka bude moguće i (neka) bude up­
ravo tako da jedna suprotnost postoji kad postoji
druga — kao što i bolest može postojati kad postoji
zdravlje — I ipak to nije nužno. No on10) nije nužno
tvrdio da je to istinito za svaku suprotnost već za
Dobro. Ali ako je Dobro bivstvo, kako tada postoji
nešto njemu suprotno? A onome Iznad bivstva? To
da ne postoji ništa suprotno bivstvu kod pojedinač­
nih bivstava sigurno je pošto je I dokazano induk­
cijom; za bivstvo uopšte to nije dokazano. Međutim
šta može biti suprotno opštem bivstvu i uopšte prvim
75
ENEADA I
35
40
45
50
55
5
li)
76
bićima? Ne-bivstvo je (suprotno) bivstvu, a prirodi
Dobra je suprotna ona priroda zla i njegov osnov.
Jer oba su počela; jedno je počelo počelo zala, a
drugo dobara. I sve je suprotno u ove dve I priro­
de, tako da su suprotne u celini i više suprotne od
ostalih (stvari). Druge suprotnosti se nalaze ili u
istom rodu ili u istoj vrsti i imaju nešto zajedničko
u onome u čemu učestvuju. No (stvari) koje su od­
vojene, koje su za svoju suprotnost ispunjenje ono­
ga što ona jeste, imaju svoju suprotnost u drugome I i suprotne su više od svega, »ukoliko su su­
protne (one stvari) koje su najviše međusobno uda­
ljene«" >. Neograničenost i bezmemost i sve ostalo
što ima zla priroda suprotno je granici, meri i sve­
mu ostalom što postoji u božanskoj prirodi, tako da
je i celina celini suprotna. I, (zla priroda) ima lažno
biće, I primarnu i zbiljsku laž; božanskoj prirodi
pripada istinsko biće. Kao što je laž suprotna istini
tako je i to bivstvo suprotno bivstvu božanske pri­
rode. Tako smo pokazali kako nije uvek t.ačno da
ne postoji suprotnost bivstva. Jer bismo i kod vatre
i vode prihvatili da su suprotnosti. I i da nije ma­
terija, na kojoj su toplo i hladno i vlažno i suvo
postali akcidencije, (nešto) zajedničko u njima. I ka­
da bi (te stvari) bile same po sebi ispunjavajući svo­
je bivstvo bez onog zajedničkog, i tada bi moglo
nastati suprotno: bivstvo bi bivstvu bilo suprotno.
Dakle, suprotno je ono što je (međusobno) potpuno
odvojeno i što nema ništa I zajedničko i što je naj­
više udaljeno u svojoj prirodi (od drugog), pošto su­
protnost ne nastaje zbog nekog kvaliteta, ili uopšte
zbog bilo kakvog roda bića, već zato što su se (stva­
ri međusobno) najviše odvojile i nasuprot postavile
te se učinile suprotnostima.
7.
Ali zašto je onda nužno da zlo postoji a
postoji dobro? Da li je to tako zato što u Svemu121
mora postojali materija? Jer ovo Sve nužno jeste iz
suprotnosti. Ne bi ni postojalo da nije materije. »Jer
priroda ovog sveta je izmešana I iz uma i nužno­
sti«131 i sve ono što je u njega došlo od boga dobro
je, a zla potiču iz stare prirode — tako zove,4) podležeću materiju koja još nije uređena. No zašto
»smrtna priroda«? Pretpostavimo, naime, da »ovaj
predeo« ukazuje na Sve. Zato što, (kako kaže): »po­
što ste nastali I niste besmrtni i nikako se nećete
preko mene osloboditi«'51. Ako je tako, tada je pra-
O prirodi zla
15
20
5
10
15
20
25
vilno reći da se »zlo neće nikad iskoreniti-«. Kako
se, dakle, može pobeći? Ne (promenom) mesta, kaže
on, već postizanjem vrline i odvajanjem sebe od te­
la. A to znači i odvajanjem od materije jer onaj
koji je s telom združen, združen je i s materijom. I
Odvojenost i neodvojenost on sam16) drugde objaš­
njava: odvojenost znači »biti među bogovima, tj. u
umstvenom poretku, jer oni su besmrtni«. Moguće
je i ovako shvatiti nužnost zla. Budući da ne postoji
jedino Dobro, nužno je da u izlaženju iz Njega, ili
ako neko tako želi reći, u silaženju i otpadanju, po­
stoji poslednje, I posle čega ništa više ne može po­
stati, i to je zlo. Nužno je da postoji ono što je posle
Prvog, tako da je nužno da postoji i poslednje. A
to je materija koja nema više ništa od Dobra. I to
je nužnost (postojanja) zla.
8.
No ako neko ustvrdi da mi nismo zbog ma­
terije postali zli — jer ni neznanje ni opake žudnje
ne postaju zbog materije; naime ako od pokvarenosti tela zavisi (njihovo) nastajanje, onda to nije
materija već oblik koji I stvara topline, hladnoće,
gorko, slano i vrste tečnosti, potom ispunjenja, praž­
njenja i ne (samo) prosta punjenja već i određena;
i uopšte nešto nekakvo jeste ono što stvara razliku
između žudnji i, ako hoćeš između pogrešnih mnenja, tako da je oblik više zlo od I materije — i ovaj
bi ništa manje bio primoran da se složi da je ma­
terija zlo. Jer ono što stvara kvalitet koji je u ma­
teriji, ne stvara postojeći odvojeno (od materije),
kao što ni obličje sekire ne stvara bez gvožđa. Po­
tom, oblici koji su u materiji nisu isti kao što bi
bili da su u sebi ostali, već su (oni sada) I pojmovi-u-materiji /logoi enyloi/ koji propadaju u njoj i
preuređeni su po njenoj prirodi. Jer ni vatra-po-sebi
ne gori niti išta od onoga što postoji po sebi čini
to što se govori da čini kada postane u materiji. Kad
zavlada materija uništava i razara ono što je u njoj
zamišljeno 1 nametnuvši svoju (sopstvenu) prirodu
koja je suprotna (obliku), ne time što toplom donosi
hladno, već time što obliku toplog privodi vlastitu
bezobličnost i svoju besformnost formi i preteranost i nedostatak onome što je izmereno. (I to čini)
dok oblik ne prestane da bude svoj i postane njen,
kao što u ishrani životinja I ono što je apsorbovano
nije kao ono što je (tek) prišlo, već je pseća krv i
sve pseće i svi sokovi su kao onaj što ih prima. Ako
77
ESEADA I
30
35
40
5
10
15
20
73
je telo uzrok zala, tada bi materija i na taj način
bila uzrok zala. Neko bi mogao reći da bi je trebalo
savladati. Ali to što je može svladati nije čisto, ako
nije pobeglo. I I strasti su jače ovakvim mešanjem
tela, i jedne su jače od drugih, tako da ono u poje­
dinačnom ne može da ih svlada; a neki ljudi su
otupeli zato što su zbog telesnog zla ohlađeni i spu­
tani ; suprotne strasti čine ih olakim. Svedoče o tome i I trenutna stanja. Kada smo ispunjeni razli­
čiti smo i po žudnjama i po mislima nego što smo
kada smo prazni; takođe, različiti smo kad smo na
jedan način ispunjeni nego kad smo na drugi.
Neka dakle bezmernost bude prvobitno zlo, a
sekundarno zlo neka bude ono što je u neizmernosti bilo sličnošeu ili učestvovanjem i što je zato zlo
po I akcideneiji. Takođe, mrak je primamo zlo, a
ono što je u mraku sekundarno. Porok (duše) koji
je neznanje i duševna bezmernost jeste sekundarno
zlo i nije zlo-po-sebi. Jer ni vrlina nije prvo dobro,
već nešto što mu je slično i što u njemu učestvuje
9.
Cime smo, dakle, saznali (sve) to? Najpr
čime (sm o saznali) porok? Jer vrlinu smo saznali
samim u m o m i razumevanjem; ona sama sebe sa­
znaje. No k a k o (smo saznali) porok? Kao što kano­
n o m znamo da li je nešto pravo ili nije, tako vrlin o m saznajemo ono što se njoj ne prilagođava. I Da
li m i to, mislim na porok, saznajemo gledajući ili
negledajući u njega? Potpuni porok ne gledamo jer
je bezgraničan; odvajanjem17) znamo da on nikako
n ije vrlina. Delimični pak, saznajemo preko njego­
vog nedostatka vrline. Mi vidimo deo i pomoću pri­
sutnog dela shvatamo odsutni koji postoji u ćelom
obliku, ali ga ovde I nema — tako i o poroku go­
vorimo nakon što smo ono čega je lišen ostavili u
neodređenosti. Takođe, videvši na primer na mate­
riji neko ružno lice u kome pojam nije tako zavla­
dao da bi (uspeo) sakriti ružnoću materije, zamiš­
ljam ružnoću nedostatkom oblika. Ali kako (saznajemo) ono što se s oblikom nikako nije susrelo? I Ti­
me što, potpuno odbacujući oblik, zovemo materi­
jom ono u čemu toga nema; u odbacivanju svakog
oblika dohvatamo sami u sebi besformnost, ukoliko
želimo da posmatramo materiju. Zato je i ovaj um
(koji posmatra materiju) drugi i nije um, jer se
usudio da posmatra ono što nije njegovo. Kao što
se oko odvojilo od svetlosti 1 da bi moglo videti
O prirodi zla
25
5
10
15
5
10
15
mrak i ne videti ga — ono napušta svetlost da bi
videlo mrak pošto ga u svetlosti nije moglo videti,
ali bez nečega ono ne može videti, već (samo) ne
videti — i da bi mu bilo moguće videti, tako je i
um, nakon što je ostavio sopstvenu svetlost unutar
sebe i izišao van sebe te došao u ono što nije nje­
govo, I a pošto nije (sa sobom) doneo sopstvenu svet­
lost, pretrpeo suprotnost onoga što sam jeste, da bi
video vlastitu suprotnost.
10. To je tako. Ali ako je materija bez kakvoće,
kako je zla? Ona se naziva »-bez kakvoće« /špoios/
zato što sama po sebi nema ni jedno ed onih svoj­
stava /poioteton/ koja će primiti i koja će u njoj
biti kao u podmetu18), a ne zato što nema nikakvu
prirodu. I Ako doista ima nekakvu prirodu, šta spre­
čava tu prirodu da bude zla i to ne tako zla kao da
(time) ima svojstvo? Potom, i kakvoća jeste to po
čemu se drugo naziva nekakvim. Dakle kakvoća je
akcidencija i postoji u drugom; materija nije u (ne­
čemu) drugom, već je podmet i akcidencij« joj pri­
padaju. Zato što nije kakvoća I koja ima prirodu
akcidencije, za materiju se kaže da je bez kakvoće.
Ako je potom i sama kakvoća bez kakvoće kako bi
se materija koja ne prima kakvoću mogla nazvati
nekakvom? Pravilno se dakle kaže da je bez kakvo­
će i da je zla; jer ne zove se zlom time što ima
kakvoću već više time što je nema — I tako da
možda ne bi bila zla da je oblik, a ne njemu su­
protna priroda.
11. Ali priroda suprotna obliku jeste lišenost —
a lišenost je uvek u (nečem) drugom i ne postoji u
sebi — tako da će zlo, ako je u lišenosti, biti u
onom što je lišeno oblika. I tako neće biti po sebi.
Ako dakle I postoji u duši zlo, tada su zlo i porok
lišenost u njoj (samoj) i nisu (ništa) spoljašnje. Jer
(neki) drugi dokazi traže potpuno odbacivanje ma­
terije, a neki, mada priznaju da ona postoji, pobi­
jaju da je zla. Nigde drugde, misli se, ne treba tra­
žiti zlo, nego ga postaviti u duši i smatrati ga od­
sustvom dobra. I No ako je lišenost lišenost nekog
oblika koji nastoji da prisustvuje, te ako je lišenost
u duši lišenost Dobra koja stvara porok u duši na
osnovu vlastitog pojma, tada duša nema ništa do­
bro. Nema, dakle, ni život mada je duša. A ako ni
život nema duša će biti bezduševna, tako da neće
biti duša iako je duša. I Jer ona ima život na osnovu
79
ENEADA I
5
5
10
15
20
25
5
ao
vlastitog pojma, tako da po sebi nema lišenost Do­
bra. Dakle ona je nešto dobroliko pošto ima neko
dobro koje je trag uma, i nije po sebi zlo. Ona,
znači, nije ni primarno zlo, niti joj je primarno zlo
akcidencija, jer Dobro nije potpuno odsutno od nje.
12. Sta bi (se moglo uzvratiti) kad bi neko us­
tvrdio da porok i zlo koje je u duši nisu potpuna
lišenost Dobra već neka (određena) lišenost? No, ako
je tako tada će duša zato što jedno (dobro) ima a
drugog je lišena, imati mešovitu dispoziciju i zlo
neće biti čisto, te I još (uvek) nije pronađeno pri­
marno i čisto zlo. I, duša će biti u bivstvu dobro, a
zlo će joj biti neka akcidencija.
13. No možda je duševna zloća zlo kao prepreka
u gledanju. No, tada će njima19' zlo biti stvaralac
zla, i to tako kao da je ono samo nešto drugo. Ako
je dakle porok prepreka duši, tada je ona nešto što
stvara I zlo, ali nije zlo. A što se tiče vrline, ona
nije dobro, osim u smislu što pomaže (da ono na­
stane). Tako, ako vrlina nije dobro, ni porok nije
zlo. Potom, vrlina nije lepo-po-sebi. Nije dakle ni
porok ružno-po-sebi niti zlo-po-sebi. Rekli smo da
vrlina nije I lepo-po-sebi i dobro-po-sebi, jer se pre
i iznad nje nalaze lepo-po-sebi i dobro-po-sebi, i ona
je nekako učešćem dobro i lepo. Kao što dakle ono­
me koji se uspinje počevši od vrline (pripadaju) le­
po i dobro, tako i onome koji silazi počevši od zloće
pripada zlo. Dok onaj koji posmatra ima (samo) I
nekakvo posmatranje zla-po-sebi, onaj koji je po­
stao zao ima učešće u njemu. Jer on ulazi potpuno
u »predeo nesličnosti«20) gde će biti u mračnom bla­
tu potonuvši u nesličnost. Jer ako je duša potpuno u
potpunoj zloći tada ona više nema zloću već se pretvorila u drugu I lošiju prirodu. Jer još uvek je zloća
koja je pomešana s nečim suprotnim, nešto ljudsko.
Ona dakle umire, koliko je to duši moguće, i za nju
je smrt, kada je još u telo uronjena, da potone u ma­
teriju i da se njom ispuni i da kad je izašla (iz tela)
leži u materiji — dok ne uzleti i nekako ne odvoji
pogled od I blata. To znače reči: »onaj koji je u Haid
došao zaspao je«21'.
14. Ali ako bi se ustvrdilo da je porok slabost
duše — jer zla duša je osetljiva i pokretna, nošena
od zla do zla, lako podleže strastima, pada u ljutnju,
spremna je da se složi, I lako se predaje mutnim
predstavama, kao oni najslabiji proizvodi prirode ili
O prirodi zla
10
15
20
25
30
35
40
45
umetnosti koji lako propadaju zbog vetrova ili sun­
čeve toplote — tada bi bilo vredno istražiti šta je
slabost duše i odakle ona u duši. Jer doista slabost
nije ista u duši I i u telu. Kao što je ovde nemoć
da se radi i (pre)osetljivost, tako bi se i ovde po
analogiji mogla odrediti slabost, osim ukoliko i kod
duše ne bi bio isti uzrok slabosti, tj. materija. Ali
treba prići bliže stvari (odnosno tome) šta je uzrok
takozvane slabosti duše, I jer ni retkost ni gustina
niti pak suvoea ili debljina, ili bolest (kao kad je
neko u groznici) nisu učinile dušu slabom. Nužno
je da ova slabost duše bude ili u potpuno odvoje­
nim (dušama) ili u onim što su u materiji ili i u
jednim i u drugim. Ako dakle, slabost nije u duša­
ma koje su odvojene od materije — jer one I su sve
čiste, i, kako kaže Platon22), »-okrilaćene i savršene«
i njihova je delatnost bez prepreka — preostaje da
ona bude u dušama koje su pale. koje nisu ni čiste
ni očišćene, i njihova slabost ne bi bila u tome što
im je nešto oduzeto, već u prisustvu nečeg tuđeg,
kao što je to (prisustvo) flegme ili žuči u slučaju
tela. I A kad se uzrok tog pada duše shvati jasnije
i kako priliči, biće jasna i istraživana slabost duše.
U bićima postoji materija, a postoji i duša, i kao da
je jedno mesto (za obe). Jer nije odvojeno mesto
materije od mesia duše — kao da je mesto mate­
rije I na Zemlji, a mesto duše na nebu — već duša
ima odvojeno mesto u smislu nepostojanja u mate­
riji. Ne biti u materiji za dušu znači ne biti s njom
sjedinjen, a to znači da iz nje i materije ne nastaje
nešto jedinstveno; to pak (znači) da duša ne postaje
u materiji kao u osnovu, a to je odvojenost. Duša
ima mnoge moći. ona ima i početak i I sredinu i
kraj; a materija koja je prisutna moli je i gotovo
joj dosađuje, i želi da uđe u njenu unutrašnjost. Sve
ovo mesto je sveto i nigde nije lišeno duše. Podme­
ćući se materija se obasjava i ne može dohvatiti ono
što je obasjava; to je ne može izdržavati I mada je
prisutna, jer zbog zla ne gleda. Nudeći duši posta­
nak i razlog da u nju dođe, materija je tom mešavinom zamračila i oslabila njeno isijavan je i svetlost koja je odande. Jer duša ne bi mogla prići ne­
čemu neprisutnom. I upravo to, doći tako u mate­
riju i oslabiti, jeste I pad duše, jer sve njene moći
ne dospevaju do aktualnosti. Materija ih u tome
sprečava time što je obuhvatila/osvojila mesto koje
81
ENEABA I
50
5
10
15
20
25
82
duša drži i time što je učinila da se duša nekako
skupi. A ono što je krađom osvojila učinila je zlim-dok (duša) ne uzmogne da uzleti.
Dakle materija je uzrok i slabosti I duše i zloće.
Ona je znači ranije zla i prvo je zlo. Cak i da je
sama duša rodila materiju trpeći, i da se združila
s njom i postala zla, materija bi bila prisutni uzrok.
Jer duša ne bi mogla postati u njoj da ne postaje
na osnovu prisustva materije.
15.
Ako bi neko porekao postojanje materije
da mu treba pokazati iz rasprava23! o materiji nuž­
nost njenog postojanja — jer tamo se o tome op­
širnije govorilo. No ako neko ustvrdi da se (ni) potpuno zlo ne nalazi među bićima, tada je nužno I da
taj i Dobro izbaci, i da za njega ništa ne bude po­
željno te, dakle, da ne postoji ni težnja ni odbijanje
ni misao. Jer težnja je težnja za Dobrim, odbijanje
je odbijanje zla, a misao ili razumevanje tiče se i
Dobra i zla, i sama je jedno od dobara. Dakle mora
postojati i dobro i nepomešano Dobro, I ono što je
već izmešano od zla i dobra i što, kad učestvuje u
većem zlu, i samo deprinosi onom što je u Celini
zlo, a dobru kada učestvuje u manjem zlu zato što
se umanjuje.
U čemu bi, dakle, bilo zlo duše? Kakva bi ona
bila da se nije privezala za lošiju prirodu? Jer (u
tom slučaju) ne bi imala ni žudnje ni I jade ni stra­
sti, ni strahovanje. Strah je naime strah onog slo­
ženog da se ne rastavi, a jadi i bolovi pripadaju
onom što se rastavlja. A žudnje nastaju kada nešto
uznemirava onaj sastav ili kad se, da ne bi uznemiravalo, razmišlja o leku. Predstavljanje24) je uti­
sak nečega nerazumnog spolja; a utisak se prima
zbog onog što nije nepodeljeno. Lažna mnenja I pri­
padaju duši koja je izvan same istine; a postaje iz­
van time što nije čista. Težnja ka umu je nešto
drugo. Jer duša tada jedino treba da shvata i da se
u njemu učvrsti nenagnuvši se ka lošijem. Zbog mo­
ći i prirode Dobra, zlo nije samo zlo. Kad se već
nužno pojavilo, ono je obuhvaćeno I nekakvim lepim okovima kao neki uznici zlatom, i sakrilo se
njima da ga tako ne bi bogovi videli. A i ljudi ne
bi mogli uvek gledati zlo već kad ga i gledaju, pri­
družuju ga slikama lepog radi sećanja.
O prirodi zla
NAPOMENE:
1. Oko uma: upar. 1.7.2.8.
2. Plat. Epist. II 312e 1—4 ;
3. U običajeno je tum ačenje (Schroder) da se kraj ovog pa­
ragrafa odnosi na materiju.
4. Plat. Phaed. 65a 10;
5. Kao što nastavak teksta pokazuje reč je oipet o materiji.
6. Plat. Phaed. 107 d l;
7. Plat. T heaet 176a 5—8;
8. Blat. Theaet. 176 b i;
9. To je sugovornik u dijalogu, Teodor. N o Toodorova tvrd­
nja je znatno blaža, On tvrdi sam o to da b i b ilo m anje
zla među ljudima 'kad bi Sokrat uspeo uveriti sve kao
njega u to što govori.
10. Sokrat, odnosno Platon.
11. Artstot. Categ. 6a 17— 18;
12. S ve /to p an / nije čelima bića. Jer istinsko bivstvo pri­
pada sam o urnst venom poretku /vid . IV 1. 1./.
Sve je čelima opažajmo® sveta kojim vlada duša pa je to
pre kosmologijski nego ontologijski pojam. S v e /to p a n /
u tom sm islu treba razlikovati od kolektivnog sv e / t k
p anta/ koje se odnosi jednako na biće kao i na postajanje.
13. Plat. Tim. 47 e5 — 48 a l;
14. Plat, Polit. 273 b5;
15. Plat Tim. 4 lb 2—4; to su reci tvorca bogova i ovog sveta.
16. Plat. T heaet. 176a 6—7;
17. aphairesei, apstrahovanjem ;
18. To j e pojam koji potiče iz Aristotelove nauke o bivstvu
/ v i d , Arist. Metaph. 1028b 36/.
19. Njima, tj. stvarim a (živim bićima) za koje postoji zlo.
20. Plat. P d l.it. 273 d(> — el. Predeo nesličnosti j e t u sudbina
s v e t a k o g a j e n a p u s t io bog.
21.
22.
23.
24.
Plat. Eesp. 534 c7 — d l;
Plat. Phaedr. 246 b7 — c l;
Vid. II. 4(12);
Phantasia je i predstavljanje utisaka i slika koje potiču
iz opažanja /vid . Plat. Soph, 264a—b /, no i stvaralačko
predstavljanje /phantasia creatrix/ koje se tada suprot­
stavlja opažanju /vid. Arist. de An. 428 a5/.
83

ŠIBENSKI list

30.IV.1671 (1) - Gradska i sveučilišna knjižnica Osijek

null

Clubture

O `pokrštavanju` Hrvata i Srba u doba križarskih ratova

Pitagorin život

Dići ruku na sebe Jean améry

Izbor iz djela

File - Kreativni

Pravopis već imamo

ŠIBENSKI list

Rudolf Steiner - Položaj čovjeka u cjelini kozmosa

U suton - Danijel.org

the PDF file

Ovdje - Varaždinska biskupija

Studija bednjanskog govora Josipa Jedvaja (.pdf)