ŠIBENSKI list

SMRT FAŠIZMU - SLOBODA NARO DU!
P o štarin a p laćena u gotovil
ŠIBENSKI list
ORGAN
NARODNOG
ZA UBLAŽENJE
POSLJEDICA SUŠE
O vo g o d išn ja suša, k o ja je zahvatila našu zem lju , ostavila je i na naš ko ta r i grad te š k e p o sljedice. K ad g o vo
rim o o suši m oram o se o zb iljn o u p o zn a ti sa nanesenom
šte to m i k a k v e p o sljed ice ona im a na ra zv o j našeg kotara
i što ćem o p o d u zeti, a što treba da sv a k i p ojedinac, organi
zacija, radna jedinica i svi za jed n o učinim o da se p o sljed i
cam a suše što u sp ješn ije oduprem o.
O vo g o d išn ji planirani urod žitarica iznosio je
4,973,500 kg što bi uglavnom p o krilo p o treb e sta n o v n ištv a
našeg kotara, p o što je u doba racionirane o p skrb e po tro ša k
žitarica iznašao 4.5— 5 m iliona kilogram a. O sta o bi jo š m a
n ja k u žitaricam a da p o k rije p o tre b e u ishrani sto k e . T a k o
vo je sta n je bilo i p rije za sred n je rodnih godina, pa je ova j
m a n ja k ko ličin ski Oio izražen u nabavi kru šn o g brašna sta
n o v n ištv a p rim o rsko g pojasa. M e đ u tim , sušom su po g o đ e
ne žitarice u p rvo m redu k u k u ru z. T a k o sm o im ali u čita
vo m ko ta ru sam o 189.200 k g ku ku ru za m je sto p red vid en ih
(sre d n ji urod) l.jlJ.bOO kg ili 12.5°Io.
A k o se u zm e u o bzir p o tre b e i na vika na tro šen je
baš tog$ artikla i da k u k u ru z k o ličin ski ne m o že n a d o kn a
diti nijed n a žitarica, onda te k vid im o k o like će po sljed ice
izavati o v a j m anjak.
O stale žitarice urodile su sa 78°/» od planirane k o
ličine pa bi se tu p o kazivao n e o sje tljiv i m a n ja k, naravno
ne računajući p o treb e grada.
G ledajući kro z urod žitarica isklju čivši ku ku ru z,
p o sljed ice suše ne bi bile te š k e da nas u p ovrću, sočivim a
i sm o kva m a kao p rehram ben im artiklim a n ije suša jo š jače
pogodila. L a n jsk e godine graška i boba im ali sm o p reko
2M.OOO kg, dok ga ove godine ne će b iti ni za sjem e.
P laniram b ru tto prih o d iz p o ljo p rivred e podbacio
je za p reko 240 m iliona dinara što iznosi p re k o je d n e tre
ćine od p redviđenog, la ko je sušu o sjetio sv a k i naš ze m ljo
ra d n ik ipak je 2J)30 dom aćin sta va sa oko 16.000 članova
ja če pogodila suša. K od ovih, ugroženih sušom , m a n ja k za
p o kriće n a jn u žn ijih potreb a ishrane i rep ro d u kcije iznaša
p re k o 60 m iliona dinara.
la k o je ovogodišnja p ro izvo d n ja o sn o vn ih p ro d u
ka ta (vino, u lje) u m n ogom e nadvisila ko ličine p ro izved en e
1950. godine, ipak je situacija o ve godine teža uto liko , što
su suše nastupile u k ra tk o m v rem e n sk o m ra zm a ku bez nor
m alnih i p o treb n ih rezervi.
ijjslijed ukidanja o tku p a žitarica, država treba da
neproporcionalno uvo zi već sada veće ko ličine žitarica. Po
jed inci, ne u vid ja ju ći n a s to ja n je 'n a š e V lade da osigura
o p skrb u sta n o vn ištva n a jp o tre b n ijim preh ra m b en im arti
klim a, stva ra ju teškoće kupu ju ći nam irnice iznad stvarnih
po treba za jedan m jesec, već se n a sto je već sada sn a b d jeti
za 5 do 6 m jeseci p a -i više. Č injenica je, da selja k n a stoji
pro d ati dio svo jih p ro izvo d a u je se n i na m iriti se odm ah
za što du ži period, ali u o vo m slučaju to zn a či ne p o ka za ti
d o vo ljn o s v ije sti a i ra zu m jeva n ja za potrebe, čitavog
sta n o vn ištva . Z a jed n ica nije u sta n ju da stv o ri n a jed n o m
p o trebna devizna sred stva za n a b a vku žitarica, ali uza sve
to ona nam osigurava jed n o m je se č n u p otrebu, pa i više. T o
n esh vaćanje situacije u k o jo j se nalazim o, stvo rilo je glad
za sv a kim kilogram om brašnđ i n jeg o v im n ep o treb n im gom ila
n jem . Po je d in ic i u prodavao n ica m a tu p sih o zu su jo š i p o
jačali.
Činjenica je, da sm o u zim s k im m jesecim a siječn ju
i veljači, ka d je m ogao sva k o k u p iti prem a v o lji i ka d je
tro šen je kruha prosječno, onda je ko ta r i grad Š ibenik tro
šio 80 do 85 vagona brašna. U rujnu prodano je p rek o 124
vagona brašna, dakle očito je da se stva ra ju zalihe.
T o je u o vo m m o m en tu šte tn o i opasno, a naročito ako
se kru h i brašno neracionalno troše u druge svrhe. O vo se
jo š n ije pojavilo, a sva ki even tu a ln i slučaj treba ra skrin ka ti
i ja vn o osuditi. P otrebno je, p o red ovoga, najracionalnije
tro šiti živ e žn e namirriice.U sklo p u ovoga naši k o le k tiv i treba da sv o je platne
fo n d o v e troše prem a s tv a rn o j p o tr e b i u sa dašnjim u v jetim a i
tim e ćem o od rža ti nivo cijena i sta n d a rd živ o ta na sa d a šn jo j
razini. Čim se poveća p latni fo n d , n u žn o dolazi do većeg
tro šenja ili dizanja cijena. D ru štv en i plan za 1952. godinu
o sta vio je živ o tn i sta n d a rd ha razini onog iz 1951. godine
tim e, što se tam o n ije predviđ a o o va ko ve lik p o dbačaj u
p oljoprivredi. N aravno, da će se suša n im in o vn o o d raziti
i na živ o tn i standard, i tim e treba računati. T k o m im o ovih
činjenica prelazi n ep rija telj je sam og sebe i zajednice.
R a d n i k o le k tiv i m ogu m nogo d o p rin ijeti u savlađi
v a n ju posljedica suše sta vlja ju ći sav sv o j fo n d slobodnog
raspolaganja u ko rist zajednice. N e p ra viln o je ta ko đ er bilo
k o ja sred stva tro šiti u svrh e k o je nisu nu žn o potreb n e. S ve
te iznose po treb n o je sta v iti na raspolaganje onim a ko jim a
će n ed o sta ja ti n a jnužnija sred stva za živ o t. Ima, m eđ u tim ,
ko le k tiv a k o ji o vo m p ita n ju nisu p o klo nili du žn u pažnju,
kao na p rim jer M odrava i tvornica alum inium a Lozovac.
N a p ro tiv , im a poduzeća ko ja su dali prilične sv o te kao »Brodospas« 310.000 dinara, brodogradilište u B etin i i drugi, d o k
je hidrocentrala » T IT O « avizirala svo tu od 1.000.000 dinara.
N o v č a n im sred stvim a p rim ljen im od poduzeća n a d
ležn i S a v je t N O -a kotara treba da p o kre n e ja v n e radove u
k o jim će naći zaposlenja što više ljudi, a osolito oni ko jim a
n e d o sta ju sredstva za prehranu. P ored toga, n a jva žn ije je da
se p ristu p i gradnji želje zn ič k e pruge K nin — Z adar, g d je bi
našlo zaradu veliki dio stano vn ištva .. T a k o đ e r treba p o kre
n u ti p ita n je krečane u S kradin u u k o jo j bi našlo stalno upo
slen je do 150 radnika.
(Nastavak na drugoj strani)
FRONTA
ZA
GRAD
I
ŠIBENIK
Ponedjeljak,
10. studenoga 1952.
Izlazi tjedno
G od. I.
Broj 13
Cijena 5 dinara
KOTAR
ŠIBENIK
ŠESTI K O N G R E S KP JU G O SL A V IJE Z A V R ŠIO R A D
IZABRAN CENTRALNI KOMITET
SAVEZA KOMUNISTA JUGOSLAVIJE
N A Č E L U S D R U G O M T IT O M
Z i l l S I l IIJEC DRUGI T IH
Generalni
sekretar
Sa veza
k o m u nista
J u g o s la v ije
d r u g TITO
N ak o n izbora C en traln o g k o m iteta Saveza kom u
nista Jugo slav ije u koji je izab ran o 109 drugova i d ru g a
rica, o d ržan a je sjed n ic a novoizabranog C en traln o g k om i
te ta na k o jo j je izvršen izbor članova Izvršnog k o m iteta i
se k re ta rija ta .
?
U p etak , 7. XI. o. g. odr- zar K oliševski, Firanc Leskovžana je sjed n ica novoizabra- šek i V lad im ir Bakarić.
nog C en traln o g k o m ite ta Sa-1
T a k o đ e r je izab ran seveza ko m u n ista Jugoslavije na k re ta rija t Izvršnog
kom itek o jo j je izvršeno k o n stitu ira- ta, u k o ji su ušli Josip Broz
n je Izvršnog k o m ite ta Cen- T ito , E d v ard K ardelj, M ilovan
traln o g k o m iteta Saveza ko- Đ ilas, A le k sa n d a r Rankovići
m unista Jugoslavije. Z a ge B oris K idrič, Ivan G ošnjak.
n eraln o g se k re ta ra
Saveza
T a k o đ e r je izvršeno k o n
k o m u n ista Jugoslavije izab ran stitu ira n je C en traln e revizione
je Josip Broz T ito .
kom isije, za čijeg p re d sje d n i
U Izvršni k o m itet izab ra
no je 13 članova.' i to : Josip ka je izab ran M ita r Bakić,
Broz T ito , E d v ard
K ard elj, a za se k re ta ra G rga Jankez.
N a plenum u je tak o đ er
M ilovan Đ ilas, A lleksandar
R anković, B oris K idrič, M oša izab ran za p re d sje d n ik a konPijade, Ivan G o šn jak , Sveto- trolne kom isije Saveza k o m u
zair V ukm a/nović-Tem po, Đ u n ista Jugoslavije K rsto Popiro Salaj, Đ u ro P ucar-S tari, La- voda.
»D rugovi i drugarice delegati, Šesti k ongres Save
za k om unista Jugoslavije završio je sv o j rad.
N a ovom K ongresu p o kazalo se jo š je d a m p u t nesa
lom ljivo jed in stv o naše P a rtije (aplauz). N jeg o v i rezul
tati p re d sta v lja ju m o ćn o o ružje (za d a lji ra d k o m u n ista
Jugoslavije u izg rad n ji socijalizm a i širen ju i p ro d u b lji
vanju socijalističke m isli i u našo j zem lji i u sv ije tu (ap
lauz).
.,
.
O vaj K ongres im a his to rijsk i značaj iz više razloga.
O n im a h isto rijsk i značaj zb o g to g a što je n a n jem u d o
šla do punog iziražaja p o b je d a n ad inform biroom —. k o ji
je htio da sm rvi ne sam o našu P a rtiju nego i našu zem lju
i potčini je sebi kao k o lo n iju (aplauz). O n im a h isto rijsk i
značaj i zbog toga što su na njem u, i u re fe ra tim a i u
diskusiji, jasn o o sv jetljen i p u t d a ljn je g našeg rad a i svi
, rezu ltati k o je sm o do danas postigli.
R ezultati koje sm o m i ovdje postigli p o k azu ju nam
da ne tre b a ničeg u budućnosti d a se bojim o i da će sv e
ono što smo sebi p o stav ili kao zadaću u buduće b iti izv r
šeno (.aplauz). Jer, mi sm o i d d o sad ašn jo j borbi i d o sa d a
šnjem radu im ali da preo d o ljev am o jo š m nogo te ž e za
daće nego što dan as sto je p re d nam a. P e rsp e k tiv a p re d
n am a je jasna. M i nism o izolirani, k ao što su se nadali
S o v jetsk i Savez i inform birovske zem lje. .M i Han«« im am a
/ p rija te lje u cijelom svijetu. Cio s v ije t gleda danas na no^ vu Jugoslaviju (aplauz). Cio s v ije t gleda d an as u našem
razvoju i u - našem rad u ne neki eksperim enat, nego n e
što što d aje nadu n ap red n o m čovječanstvu za dalji razv i
tak, nadu k o ja je već bila izgubljena uslijed izdaje i reVi- i
zionizm a so v jetsk ih i inform birovskih rukovodilaca.
J a vas,~drugoyi delegati, pozivam n a k ra ju d a jo š
više nego dosada, ču vate ono što je n a jd ra g o c je n ije za
nas, od danas, Savez kom unista Jugoslavije — a to je je
dinstvo — m onolitnost, je r nam a je baš to dosada om ogu
ćavalo da savladam o sv e teškoćei p a i ovakav đinovski
nalet, da ga bolje nazovem , zločinački n alet na našu zem
lju, kao što je bio 1948. godine i k ro z sve v rijem e do d a
nas, (U zvici »H oćem o« i d u g o trajn i aplauz).
Jed in stv o i m o n o litn o st su gairancija n aše 'budućno
sti.
Č uvajte to jed in stv o , je r jed in stv o našeg Saveza k o
m unista Jugoslavije je o n a snaga k o ja cem entira je d in stv o ,
našeg n aro d a i naše zem lje. B udite nosioci toga je d in stv a :
dolje u narodu i ja sam uvjeren, zajed n o sa vam a svim a, da
će naša p o b jed a b iti sigurna.
N ek a živi V I. kongres! (aplauz).
N ek a živi naš Savez k om unista Jugoslavije i n aša
socijalistička zem lja, F ed erativ n a N a ro d n a R epublika Ju-,
goslavija! (d u g o traja n aplauz i poklici živio).
T im e zaključujem K ongres«.
■
Narod, grada i kotara Šibenika
osuđuje neprijateljski istup
iz d a jn ik a JL ju b o d ra g a Đ u n c a
N e to m su g rađ an i Š ib o n i-'
ka dočuli za n e p rijate ljsk i istu p D ju rica n a V I. kongresu
K PJ sp o n ta n o su i n a je n e r
gičnije p ro te stira li p ro tiv m i
zernog p o k u šaja k o ji je im ao
n am jeru d a nanese m oralni
u d arac K ongresu naše P artije.
V al o g o rčen ja zah v atio je
lO -G O D lŠ N J lC A
ne sam o naše lju d e u gradu
već i one po selim a. K o tarski
i G rad sk i k o m ite t uputili su
uim e k o m u n ista i čitavog n a
ro d a ovog k ra ja p ro te stn i te
legram V I. kongresu K PJ u
k o jem se n a jo štrije osu d ju je
izrod Ljubodirag D ju rić i obe
ćava P a rtiji i drugu T itu da će
F O R M IR A N J A
P R O L E T E R S K IH
D A L M A T IN S K IH
I U D A R N IH
B R IG A D A
Telegram druga. Tita
N a poziv d a su d jelu je
proslavi 10-godišnjice d alm a
tinskih b rig ad a drug T ito je
o dboru za proslavu 10. godi
šnjice upu tio slijedeći odg o
vor:
»Prim io sam V aše pismo,
u kom e m e p o zivate d a 8. i 9.
studenoga p risu stv u jem p ro
slavi 10-godišnjice fo rm iran ja
dalm atinskih p ro letersk ih i ud arn ih b rigada, k o je su dale
bodilačkoj i revolucionarnoj
borb i naših n aroda.
Ž alim što ne ću m oći da
p risu stv u jem to j sv ečan o sti i
zaho z aje d n o sa p ozdravim a
p reživjelim borcim a tih b rig a
da i n aro d u D alm acije šaljem
i sv o je želje d a v ječito saču
v ate sv ijetlu uspom enu na
pale borce, n ad ah n ju ju ći se i
u buduće djelim a i p rim je ri
m a h ra b ro sti slavnih d alm a
dostojan prilog velikoj Oslo tin sk ih brigada«,
zem lje
MARŠAL TITO PRIMIO
V r e d s t a v n ik e JAPANSKIH
I čuvati nerazrušivo jed in stv o i SOCIJALISTA
čistoću naše P artije.
U p rostorijam a p red sjed n ištv o
P o red toga m noge paar K o n g resa m aršal Tito jo prim io
tijsk e organizacije i rad n i k o p red sta v n ik e S o cija lističk e slron k e
lektivi ta k o d je r su uputili VI. Japana g . Eki S o n e , čla n a ja p a n
kongresu K P J p ro te stn e tele sk o g S en a ta i čla n a C en tra ln o g
gram e.
iz v ršn o g .o d b o r a stranke, g o s p o đ u
Pmkoiiić u čast Kongresa
U čast Šestog kongresa
KPJ. osnovana je u Perkoviću
Streljačka
družina,
ko ja broji 23 člana.
P ošto k o d naroda vlada
veliko zanim anje za strelja
štvo, to se predviđa, da će
do dana održavanja K ongre
sa ova družina im ati preko
100 članova.
N a o sn iva čko j sk u p šti
ni, ko ja je održana prošlih
dana, izabrano je ru k o v o d
stv o družine i d o n ijet je
za klju ča k, da se družina
odm ah registrira, te izvrši
jed n o gađanje do dana odr
žavanja
Šestog kongresa
K P J,
S tip e Bralić.
C u n ek o
A k am acu,
čla n a
sen a ta
I
r u k o v o d io ca ž e n s k o g o d sjo k a stran
ke i g Hiroši S a n o , d irektor« ja
p a n sk o g
n o m sk o g
N a u č n o -p o litič k o g 1 e k o
instituta. U ra z g o v o ru s
g. S on e i gđ om
A kam acu, koji su
d o p u to v a li u Z a g re b , i sa g . S a n o ,
koji v e ć d v a d a n a p risu stvu je radu
K o n g re sa , maršal Tito s o
z a d rž a o
o k o p o la sata.
BJE2ANJE IZ ALBANIJE
D v o jica A lb a n a c a , u čitelj Lazar
Tom a i m e t e o r o lo g Paško Fran SI-,
m on i, o b o jic a rod om iz kotara Ska
dar, p r e b je g li su krajem p ro šlo s e d .
m ic e u NR Crnu G o ru , O n i su Izja
vili, da su ih teža k ž iv o t , p o licijsk i
teror i p o d č in ja v a n je E n v ero v o A l
b a n ije so v jetsk o j
d om in aciji, n a tje
rali da n a p u ste tv o ju domftJfllUit
I
»ŠIBENSKI LIST.
Strana 2
ZA UBLAŽENJE
POSLJEDICA SU ŠE
Pred izbore za Narodne odbore
1
U oradu izvršeno kandidiranje
.(N astav ak sa prve stran e)
Iz dužnosti i brige zajednice da osigura n a jnužniju
ishranu proističe i obaveza radnih ko lek tiva , a i pojedinaca
da nam aknu potrebna sredstva zajednici. Stoga je potrebno,
da se sva davanja državi u obliku akum ulacije, poreza na
prom et, poreza na dohodak i ostalim vidovim a p ra vo vrem e
no uplati. N a našem kotaru do konca godine treba da se
naplati porez od poljoprivrednika nešto p reko 21 m ilion
dinara. N aplatu poreza treba sm atrati kao na jva žn iji za
datak i obavezu u o vo j situaciji.
M ožda će nekim a biti čudno i n esh va tljivo da upravo sada kad su m nogi pogođeni sušomt da se od njih
traži potpuno i disciplinirano izvršen je obaveza prem a za
jednici. Treba m eđutim sh va titi da je čitava zajednica pogodjena sušom, i .u m jesto da država d o b ije devizna sre d
stva, koja su bila predviđena izvo zo m poljo p rivred n ih artikala, zajednici je potrebno upravo te artikle nam iriti iz uvoza. I razum ljivo je da su državi p otrebna određena sred st
va za nabavku prehram benih artikala. T a sred stva trebaju
državi osigurati ljudi ko ji sačinjavaju zajednicu.
P atriotska dužnost nalaže sva ko m p ojedincu u o v o j
situaciji, da do kraja ispuni svo je obaveze prem a zajednici
i da na svakom m jestu po vede energičnu borbu za štednju.
Sam o svjesnim zajedničkim naporim a radni, lju d i iz sela i
grada mogu ublažiti posljedice suše na našem području.
V . S.
ODBORNIKA
N a veom a uspjelim zbo
rovim a birača koji su održan i
4. i 5. ovog m jeseca izvršeno
je k an d id iran je o d b o rn ik a za
N O gradske općine i za Ko
tarsk o vijeće.
N a p o dručju grad a na iz
borim a će se b ira ti 40 o d b o r
nika za N O gradske općine i
14 o d b o rnik a za K o tarsk o vi
jeće. N a svojim zborovim a
birači su, m edjutim , k an d id i
rali 89 o d b o rn ik a za N O
g radske općine, a 28 sa K o
tarsk o vijeće.
P reko 2500 b irača je ovom
prilikom m an ifestiralo svoju
visoku p a trio tsk u sv ije st i
svoju lju b a v prem a P a rtiji i
drugu T itu.
U oči V I. ko n g resa K PJ,
po okolnim brdim a na po
dručju Južnog Prim oštem a p a
lile su se m n o gobrojne vatre.
N aro d je te večeri hrlio u za
ka M arinov iz susjedstva.
družni dom gd je se im ala
Pom enuti Jak o v M arinov
o d ržati svečana p rired b a. Dom
im ao je nam jeru da eksploziv
kao i d v oran a bili su okićeni
isk o risti za bušenje čatrn je,
zelenilom , p arolam a i slikam a
iako je p oznato da se red o v
naših p artijsk ih i državnih ru
nim putem preko <?rgana N a
kovodilaca.
rodne vlasti može d obiti za te
O m ladina Široka, tam b u
svrhe dovoljna količina, eks
raški zbor Južnog P rim oštena
ploziva.
i pioniri V a d lja organizirali su
D a bi se u buduće sp rije prired b u u čast K ongresa. P ro
čile ovakve teške nesreće po gram ove p rired b e bio je b ogat
treb n o je, da lica,_k o ja n aidju sadržajem . R eferat je pročitao
na ovakove- i slične p red m e drug A n te G oleš, a nakon to
te, da odm ah prijav e nadlež ga je tam b u rašk i zbor pod
nim organim a, koji će sa sv o je v o d stv o m 'sv o g u čitelja glazbe
stran e poduzeti m jere kako bi druga K olom ba otsv irao nekose -zaštitili životi naših ljudi. | liko pjesam a.
^Porez na dohodak
» d o p rin o s građ an a u
iz v rše n ju d ru štv e n ih i d rž a v n ih z a d a ta k a
U vodjenjem novog priv
rednog i financijskog sistem a
u ekonom skoj 1952. god. n a
stale su prom jene, koje su se
odrazile ne sam o na naš soci
jalistički sektor, u kojem su
radni kolektivi povećali p ro
dukciju i prom et, te izvršili i
prem ašili svoje obaveze iz pla
na uplaćujući redovno do p ri
nose iz akum ulacije, nego i na
privatni sektor. Pored poveća
nog prom eta, koji je nastao
uslijed slobodnog form iranja
..cijena kod privatnog sektora,
znatnije je povećan i životni
stan d ard i kupovna moć u
odnosu sa povećanjem živ o t
nih uslova radnika i nam ješte
nika. M edju obavezam a, koje
za ovaj sek to r proisHču p re
ma društvenoj zajednici i s o
cijalističkoj državi, je s t p la
ćanje poreza na dohodak.
M edjutim , dok je socija
listički sektor, dok su naši
radni kolektivi doprinijeli p o
većanju produktivnosti, a t i
me i društvenog doprinosa,
dotle pojedinci kod slobodnih
profesija, o brtnika ili zem ljo
radničkih dom aćinstava n ere
dovito ili pak nikako nisu u-
plaćivali dužni porez na do h o ne U prave .prihoda za svakog
dak kao i ak ontacije. U p rav a pojiedinog obveznika. K onač
p rihoda N O -a gradske općine ni razrez i obračun p oreza bit
redovno je u trom jesečnim ro će izvršen po poreskoj kom ikov.ima javnim oglasom p o z i-’ siji prem a zakonskim propi vala sve po,reske obveznike da . sim a. Prigovori koji se čuju u
p odm ire p oreska dugovanja, .pogledu povećanja poreza u
Po nekoliko p u ta dužnicim a o d nosu na prošlu godinu ili o
su se dostavljale opom ene. U nem ogućnosti plaća n ja neuviše n av rata izvršen je popis m jesn i su i p o tječi od lica
p o k retn in a za dužni porez, ali j k o ja n asto je da u tječu na up o sljcd n je zakonske m jere ni- red n e platioce, kako bi izbjegSU jo š bile
poduzete, je r se j
(N astavak na četvrtoj strani)
sm atralo da će poreski obveznici
izv r ši«
sv o ju
obavezu.
Prošlih dana završena su ovogodišnja arheološka istra
živanja s iskapanjim a u selu Danilu, ko ja provodi Jugosla
venska A kadem ija u Zagrebu, A rheološki o d jel (p re d sto jn ik
sveuč. prof. dr. G rga N ovak), pod rukovodstvom dra D ujm a
liendića, direktora A rheološkog M uzeja u Splitu, a uz su
radnju M uzeja grada Šibenika. N ak o n prošle godine stručno
izvršenih pokusnih iskapanja (sonda), s lijepim rezultatom ,
ove se godine pristupilo sistem atskom iskapanju važnoga
arheološkog .nalazišta na Danilu. O va su prva naučna iskapa
nja u okolici Šibenika, koja je bogata arheološkim spom enioima.
Selo D anilo poznato je u naučnom svijetu po d osad aš
njim nalazim a, koji pokazuju da je u ovoj plodnoj dolini
davno p rije naše ere bujao život. D osadašnji slučajni i p ri
godni nalazi, kao i lan jsk a iskapanja iznijeli su na vidjelo
značajan arheološki m aterijal, koji pokazuje k o n tin u itet kul
turnog života u ovom e m jestu od p reth isto rijsk o g vrem ena
(m lađe kam eno doba) pa do doba turskih zavojevanja. Kod
bunara »Ljuboinja« i »Bitinj« nađeni su tragovi naselja iz
mlađeg kam enog doba. Kod »Bitinja« iskopano je prošle go
dine u dubini od 60 cm ognjište jed n e kuće sa m noštvom
keram ike. T e su kuće bile po svoj prilici od pletera o b lijep
ljenoga zem ljom . K eram ika je bogato urešena raznolikim
Aktivnost učlte'ja
u D ubravicam a
N a inicijativu u čitelja u
D u bravicam a n ed av n o je izvr
šen p o p ra v a k radio -ap arata.
N o v čan a sre d stv a za p o p ra
vak osigurala je M jesn a po
ljo p riv re d n a zadruga. P ored
toga, učitelji p rip rem a ju jednu
diletan tsk u grupu za jav n i n a
stup. U to j grupi učestvuju učenici i seoska om ladina.
Z a n astu p v lada veliki in
teres kako k o d učenika, tako
i kod n aro d a u selu.
I pio n iri zaseoka V ad lja
u spjeli su lijepim recitacijam a
o n aro d n im republikam a, koje
su izveli u n aro d n im n o šn ja
ma.
P jev ačk i zb o r om ladine
iz sela Široka usp ješn o je o t
p jev ao dv ije pjesm e. O vaj
zbor, ko ji b ro ji 25 članova, ra
di tek nekoliko m jeseci, te je
ovim nastu p o m p o k az a o d a se
od njega u buduće m ogu oče
k iv ati i k ru p n iji rezultati.
N a p rire d b i je izveden i
igrokaz »Mati«, kojeg je p ri
p rem ila om ladina iz Široka. Ulogu P etra v eom a lijepo je odigrao om ladinac Z d ra v k o Bolanča.
Publika je izvadjače obiju
to č a k a ' nag rad ila toplim ap
lauzom , te je zah tijev ala da se
izvedba ponovi.
Z a p rip rem an je ove iz
vedbe n ajviše zasluga im a učiteljiica M eri M ustapić, koja
radi sa p jevačkim zborom i
dram skom grupom .
Z a vrijem e o d m o ra, n a
rod je p jev ao o drugu T itu i
P artiji, a n ak o n p rired b e n a
stav ilo se n aro d n o veselje ig ran jem kola i plesom do
k asne noći.
V eselje nije p restalo ni
na sam dan K ongresa. N aro d
je tog d an a ponovno došao k
zadružnom domu, gdje je p re
ko rad ia slušao p rije n o s K on
gresa i n astavio sa igranjem
kola.
p rjpreme za kandidiranje odbornika
za Vijeće proizvođača
O d red jiv an jem novih akonta- ]
oija poreza na dohodak i p o
reza na p rom et paušalista, do
D ana 7. ovog m jeseca o d r
kojih je došlo uslijed p o b o žan je sa sta n ak na ko jem su
ljšan ja ekonom skih prilika u p risustvovali p red sjed n ici ra d
ovoj godini, povećanja za ra ničkih sa v je ta i sin d ik aln ih
de, dugovi na porezu na d o podružnica, se k re ta ri p a rtij
hodak i prom etu paušalista u skih organizacija i d irek to ri
zn atnoj su m jeri porasli. Da priv red n ih poduzeća.
b i se održala bud žetsk a rav
S astanku su, p o re d toga.
noteža, nam eće se p o tre b a n a (prisustvovali d rugarica Kseplate ovih prih o d a upravo sa n ija Škarica i Ćiro M ilutin, o r
da pri k raju ove godine.
ganizacioni se k re ta ri G ra d
Povećanja akontacije, ko je skog odnosno K otarskog koje, kako je već izloženo, usli m teta, te N ikola Čaće, tajn ik
jedilo iz objek tiv n ih razloga, N O -a ko tara.
o slanja se' na točnim p odaci
N a ovom sastanku, ko ji
ma koji su prikupljeni od stra- je im ao da posluži kao p rip re
Arheološka istraživanja*na
Danilu
U idućem b ro ju našeg
lista o b av it ćem o im ena k an
did iran ih odbo rnik a.
Priredbe n ]. Primoštenu uoči III. koiresa KP]
Teška nesreća u Južnom Primoštenu
D ana 6. studenog o. g. do
godila s e 'u selu V ezac (Jiužni
Prim ošten) teška nesreća u
kojoj su strad ala životom četi
ri lica, dok je dvoje teško ra
njeno. Toga dana navečer u
kući M arinov A nte eksplodi
rala je topovska granata, ikoju
je njegov šin Jakov našao donijevši je kući sa nam jerom
da iz nje izvadi eksploziv. Utom času ona je eksplodirala
i na m jestu usm rtila tri člana
obitelji M arinov i to: Antui
njegova sina Jakova i kći Jerku d o k su teže ranjena dva
člana njihove obitelji. Pored
toga životom je strad ala V in
Ponedjeljak, 10. studenoga 1952.
ma za k a n d id iran je o d b o rn i
ka za vijeće p roizvodjača, go
vorilo se o značaju izbora ža
vijeće p ro izv o d jača N O -a k o
tara, a tum ačio se je i Z akon
o izboru i opozivu o dbornika
N O -a.
P o red toga, u tv rd je n a su i
izborna m jesta n a kojim a će'
zajedničke izborne jedinice
v ršiti izbore n a 14. prosinca
o g.
Z ak lju čen o je, da se po
svim poduzećim a tum ači poli
tič k i i ekonom ski zn ačaj ustan o v e vijeća p roizvodjača.
m otivim a. V rlo su zanim ljivi četverom ožna posuda, k o ja je
služila za svrhe obreda, pa batovi i čekići od zelenog i pla
vog kam ena, b ro jn i ulom ci krem enih noževa, strugalica, te
vršci strijelica. Svi ovi nalazi privukli su p a ž n ju naših naučenjaka, te bi, po njihovom m išljenju, naš » B itin j« . mogao
biti, pored B utm ira u Bosni, jed n o od n ajv a ž n ijih nalazišta
te d revne kulture, k ad se čovjek služio sam o kam enom .
O d naročitog su in teresa nalazi iz ilirsko-rim skog v re
m ena, osobito natp isi u kam enu n a grobovim a, n a ko jim a
se spom inju im ena i prezim ena n a jsta rijih p o zn atih stan o v n i
ka naših krajeva, Ilira. K ad su Iliri, nakon 200-godišnjeg ži
lavog o tp o ra p ro tiv rim skog zavojevača, u 9. g. naše ere m o
rali podleći sili rim ske im perije, sačuvali su se kao sta ro sje
dioci u u n u trašnjo sti, u sp jev ši i pod R im ljanim a sačuvati
izvjesnu autonom iju. T ak o se u D anilu spom inje u rim sko
doba »M unicipium Riditamum«, kako sto ji zabilježeno na još
postojećem lijepom nadgrobnom spom eniku kod m jesne
crkve sv. D anijela. O vi n ad g ro b n i spom enici, p a n a đ e n a utv rđenja-gradine, dokazom su da su se ti staro sjed io ci kroz
sto ljeća održali i pod rim skom vlašću, te dočekali n aša sla
v enska plem ena, s kojim a su se zatim stopili u n aš narod.
S tare su R idite bile važno naselje, povezano sa Soli
nom i Skradinom cestom , tragovi koje se i danas n aziru na
danilskom tlu, sa raskošno uređenim kućam a, o tk riv en i o sta
ci kojih su nam lanjske godine pokazali pod sa raznobojnim
m ozaikom , slikanu žbuku zidovlja, kupatilo .i t.. d.
N a d an ašn jo j »G radini« iznad sela p o sto jalo je u tv r
đenje. P ored o statak a o b ram benih zidova, n ađ en i su tu i gro
Zašto ne kavana
G radsko h o telsko po d u zeće »Jadrija « u b iv šo j ka
vani• »M edulić« otvorilo je neda vn o s v o j bife. K a ko inače
u Z a g reb a čko j ulici p o sto ji niz ta kvih lokala i gostionica,
ko ji m ogu za d o vo ljiti i građane i strance, to n ije im alo nik a ko ve svrhe da se sličan o tvo ri i u g lavnoj ulici, tim više
što p o sto ja n je takvo g lokala kvari inače lijepi izgled ovog
dijela grada. T o je potencirano i činjenicom , što su u je d n o m
od izloga p o sta vljen i razni prehram beni a rtikli i alkoholna
pića, čija slika porazno d jelu je na svakog prolaznika, k o ji
se s p ravom pita: U čiju je k o rist o vo učinjeno? O va ko va
vrst^lokala p o tp u n o je nepotrebna, kada se im a u vidu, da
u glavnoj ulici o va ko vi. i slični lokali -ranije nikada nisu p o
stojali. U n a jsko rije vrijem e sigurno je, da će se o v a j bife
p re tv o riti u krčm u i kao ta ka v ne će služiti l.svojojf sv^si.
N e zn a m čim e se je p o vo d ilo p o d u zeće »Jadrija«
da na ovom m jestu o tvo ri bife. fllo žd a je po srijed i i ra
zlog što bivša kavana nije bila a ktivn a za ovo poduzeće.
A k o je ovo tačno, onda je za to na jviše k riv o p o tn en u to
poduzeće, k o je je u b iv šo j kavani dozvoljavalo pro d a /u i
alkoholnih pića, a ne isključiv.o ka vu i bezalkoholna pića.
N a ta j način uslijed galam e ono je udaljavalo iz kavane
svo je goste, k o ji su h tje li da u z šalicu ka ve p ročitaju ev e n
tualno novine, a iz zbog toga da se o dm ore od sv a k id a š
njeg posla.
Još jed n a činjenica neosporno ide u prilog da se
na o vo m m je stu p o n o vn o o tvo ri kavana. P o zn a to je, nai
me, svim građanima, da Šibenik osobito danas o sku d ijeva
jed n o m p risto jn o m kavanom , k o ja bi ne sam o m ogla za d o
v o lj n i naše gradjane, već i strance. Da bi p o d u zeće »Jwdrija« n jen im p o sto ja n jem bilo zaista a ktivn o , onda bi bilo.
po trebno p rije svega izvršiti p o tp u n u restauraciju današ
njeg lokala, a eventualno i prostorija- k o je .s e nalaze ispod
kavane, a k o je bi za večernjih sati m ogle p o slu žiti za bar.
N a ta j način i po d u zeće bi bilo a ktivn o , a i građani bi
bili za d o vo ljen i U ko liko p oduzeće sm atra da bi ovo bilo
suvišno, onda u to m ■ slučaju n eka sadašnji lokal zatvori,
i dade na upotrebu n eko m trgovačkom poduzeću, k o je bi
iskoristilo za prodavaonicu. U p ro tivn o m slučaja svakako
je p otrebno restaurirati lokal, u p o trijeb iti ga za kavanu sa
isključivom prodajom ka ve i bezalkoholnih pića, a ev e n
tualno u kasnim večernjim satim a p u stiti u prodaju a lko
holna pića. T o je z a h tje v svih naših građana.
J. J a k o vljević
Nepravilnost u poslovanju
sa industrijskim bonovim a
Prošle godine p o sto jale
su dvije v rsti bonova i to in
d u strijsk i i preh ram b en i bo
novi. D ok su p o sto jali ovako
vi bonovi, o n d a se u p ro d a
vaonicam a pravila ra z lik a ,-ta
ko da su se p reh ram b en i a rti
kli mogli kupiti jed in o na
p reh ram b en e bonove, dok se
sa
in d u strijsk im
bonovim a
m ogla kupiti in d u strijsk a roba.
K ada je u k in u t preh ram b en i
bon država je dala p ro tu v ri
je d n o s t u gotovom noveu, a
zadržala in d u strijsk i bon za
k u pnju isključivo in d u strijsk e
robe. In ten cija je bila, da se
odredjenii dio k upovnog fon
da usm jeri na kupovinu indu
strijsk e robe, k ako bi g oto
vinski iznosi što m anje vršili
p ritisa k na p reh ram b en e a r
tikle.
O tom e su izašle p o treb n e
U redbe, a putem O d jela za
p riv red u N O K -a, k ao i K SPZa bile su upoznate sve p ro d a
vaonice kako državnog tak o i
zadružnog sek to ra. S ovim su
bili upoznati i svi prodavači.
M edjutim , da povise prom et,
a p rem a to m e i zaradu, p ro
davači i knjigovodje, naročito
u zadrugam a, p rim aju indu
s trijsk e bonove i za udjel, i
za o tplatu duga, za vino, b raš
no, m ast itd. N a taj način ra
sipaju ro b n e fondove k o ji m o
gu biti podm ireni sam o u nov
cu. O vakovo poslovanje, a što
je najgore, to leriraju predsjednici, a i uprav n i odbori
zadruga.
R adi ilu stracije n av est ćem o
sam o je d a n p rim jer. P oslije iz
vršenog p regleda b lagajne u
po ljo p riv red n o j zadruzi V arivode na <dan 22. X. o. g. n a
ćijen je višak gotovine u bo
novim a u iznosu o d 24.877
D in., koji nije m ogao biti p o
k riv en k u pnjom in d u strijsk e
robe. već sam o preh ram b en ih
artikala, vina i si. N ije p o
treb n o naglašavati d a će ta j
p ro m ćt biti z n atn o veći u p o
četku m jeseca k a d a je u p ro
m etu inače veći iznos bonova.
O vo nije usam ljeni slu čaj, već
je to ustan o v ljen o u svakoj
prodavaonici gdje je vršena
k o n tro la o d stra n e organa tr
govinske inspekcije.
O v d je tre b a naglasiti da
n a takove slučajeve tre b a p ri
paziti n aro čito sada, k ad a se
uslijed n evažnosti b o nova p o
slije 1. siječn ja 1953. god. n ji
hov o p ticaj povećava, a i uslijed toga što im a kod p o je
dinaca izv jesn ih u šteda, tim
više što se sa d a p rim aju bo
novi kao n ak n ad a za ogrijev.
bovi sa m nogim prilozim a. »G radina« je bila zbjeg sta n o v
n ištv a u teškim vrem enim a seobe n aro d a u IV . i V . stoljeću,
te je tad a i stradala.
U S rednjem vijeku, nakon d o seljen ja naših pređ a, na
obroncim a brda oko danilskog po lja spom inju se b ro jn a sela
i zaseoci. Iz ove sta ro h rv a tsk e dobe n ađeno je više grobova
sa b rojnim prilozim a (naušnice, p rste n je i dr.). Z u b vrem ena
i ratovi m nogo su toga opustošili i uništili. O d m aterijala
porušenoga grada i građevina kasn iji doseljenici sagradili
su d anašnje kuće, i na m nogim a od tih dan as se nalaze ulomci bogato ukrašenog kam ena i razni natpisi. U toku
stoljeća, pak, zem lja je p rek rila o sta tk e drevnoga grada, i oni
danas iskapanjim a pom alo izlaze na vidjelo.
R adi poodm akle godišnje dobe, ove su godine isk ap a
n ja izvršena sam o na m jestu staro g a grada, da bi se dobila
što p o tp u n ija §lika njegovog u ređ en ja i razvoja. T o su danilske »Veruše«. R ezultati su i ovog p u ta bili značajni. Z b irk a
M uzeja grada Šibenika obogaćena je novim spom enicim a, na
ročito n atpisim a te prilozim a nađenim a u^grobovim a (staklarija, fibule, stari novac), kojim a će se arheologija, lingvistika
i povijesna nauka izdašno koristiti.
N aše m alo D anilo postalo je, na ta j način, p o zn ato i u
naučnom svijetu, ne sam o u zem lji, nego i u inozemstvu.. N a
nedavnom kongresu arheologa, k o ji je o d ržan u Parizu, velik
je interes stran ih naučenjaka izazvalo p red av an je d ra Rendića, u kojem je obuhvatio i rezu ltate d o sadašnjih iskapanja
na D anilu. D r. R endić je ove iznio i u dvjem a stu d ijam a koje
su o b javljen? ove godine u »G lasniku« sarajevskog m uzeja.
Ponedjeljak, 10. studenoga 1952.
SIBENSK1 LIST«
Strana 3
30 godina postojanja Učiteljske škole
Pred trid eset g o d in a
Pian prom eta poduzeća Luba i skladišta
izvršen za lOO°|0
Nepravilan odnos
piema zoitdnici
P rem a
p rop isim a
Up u ts tv a o n ap lati i k o n tro li
poreza na p ro m et p roizvod a
na šp iritu s i alkoholna pića
izv ršen je popis vina i ra
kije kod zem ljo rad n ičk ih
d o m aćin stav a na pod ru čju
N aro d n o g o d b o ra gradske
općine Šibenik. Popis su iz
vršili organi U prave p rih o
da, a isti je p ro te k a o n o r
m alno i n av rijem e je z av r
šen.
M edjutim , u jed n o m je
d inom slu čaju izvršnim o r
ganim a bilo je onem oguće
n o da izvrše popis i to kod
Šime Ju rk o v ića pok. N ike,
zem ljo rad n ik a iz Šibenika.
I nakon ponovljenog po k u
šaja da se popis izvrši nije
se uspjelo, već je bilo p o
treb n o istom e p ristu p iti i po
treći p u t uz poinoć organa
N aro d n e m ilicije. Prilikom
p reg led a ispostavilo se, da
je Šime Ju rk o v ić pok. N ike
p rijav io p ro izv o d n ju vina
od 9 hl, dok je kod njega
p ro n ad jen o 22 hl vina.
P ro tiv Ju rk o v ića p o d n e
sen a je p rija v a U p rav n o j
v lasti radi o m etan ja d rža v
n ih o rg an a u v ršen ju n ji
hove
službene
dužnosti,
kao i radi p o d n o še n ja netačne p rija v e u svrhu p rik riv a
n ja po reza na p ro m et p ro iz
voda.
Š
I
B
E
N
I
P oduzeće »Luka i skladi-1
Šta« Šibenik postiglo je u ovoj
godini velik usp jeh . D an a 4.
listo p ad a o. g., dakle skoro
tri m jeseca ran ije, godišnji
plah p ro m e ta robe izvršen je
za 100°/o. A ko se uzm e u
o b zir d a je šib en sk a luka p ri
mila veći b ro j p rek o o cean sk ih
b ro d o v a nego je to u planu
KROZ »TJEDAN
N arodno kazalište
PONEDJELJAK, 10. XI. — SILVA —
o p e r e ta o d E. Kalm ana.
SRIJEDA, 12. XI. — SILVA — o p e
ope
reta o d E. Kalm ana.
SUBO TA, 15. XI. —
PO RO DIC A
BLO — k o m ed ija o d Ljubinko
B o b ić.
NEDJELJA, 16 XI. — NASLJEDNICA
—
dram a
od
Ruth-a
i A ugu-
stu s-a G o e tz -a .
P o č eta k
p red sta v a
u
P retp rod aja karata
b la g a jn i
20
sati.
vrši . s e
na
kazališta.
Kinematografi
TESLA:
—
prem ijera
fran cu sk og
filma
PR A VD A JE IZVRŠENA —
D oda ta k : F ilm ske n o v o sti br. 41
(o d 11.— 16. XI.)
SL O BO D A :
p rem ijera
.film a
—
talijan sk og
TEŠKE G O DIN E
D o d a ta k : JAT. (o d 1 2 . - 1 7 . XI.)
P o č eta k p red sta v a
u 18
i
20
sali.
za 100°/o. štaviše, poduzeće je
za čitav m jesec d an a ranije
sv o ju obavezu u cijelo sti iz
vršilo i na ta j način p rid o n i
jelo je d a n velik udio u izg rad
n ji socijalističke dom ovine.
30.
je
u
n ašem
rijetko sla v lje. Dana
listo p a d a
1922.
g o d in e
p o č e la
du.
koji
išli
učiteljsku školu s talijanskim n a sta v
nim jezik o m (s hrvatskim u čen icim a
tvornica u g ra d u . Svojim antifaši
stičkim o d n o s o m navukli su b ijes
i
p o sta la
talijansk e
prep a
m o ćn a
n asta v n icim a !).
O va
o tv o ren jem
je
Ilirskog
randija, pa je v e ć šk o lsk e g o d in e
1871-72. ukinuta a u čen ic i i neki
lico m ,
K ulturno-um jetniičko d ru š t
vo »S vetozar M arković« iz
N o v o g Sada, d a bi uzvratilo
p o sjetu RiKUD
»Kolo«
iz
Šibenika, gostovalo je
po
D alm aciji o d 5. do 11. prošlog
m jeseca, p rired iv ši k o n certe
u Splitu, Z a d ru i Šibeniku.
O no je n astu p ilo sa m ješo v i
tim i tam b u rašk im zborom ,
te folklornom grupom .
O vu n ad asv e usp jelu tu r
n eju po D alm aciji o rg an izira
lo je R K U D »Kolo«.
P ro g ram je bio sa sta v ljen
od većeg-dijela zb o rsk ih p je
sam a naših ren o m ira n ih k o m
p o zito ra, od k o jih su osobito
bile d o bro izv ed en e X i X I ru
k ov et o a S tev an a M o k ran jca,
dok je o stali dio p ro g ram a bio
isp u n jen nasbujpom tam b u raš
kog z b o ra i folklorne grupe,
čije su točke ta k o d je r u sp ješ
no izvedene. P osebno ovd je
tre b a ista ć i zbor. k o ji je i naj te
že stv a ri svladavao bez ikakvog
n a p re z a n ja ; n ap ro tiv , sve to č
ke izvedene su sa najv ećim
uspjehom , kakav n ije postiglo
jo š o davno ni je d n o od g o stu
ju ćih
k u ltu rn o - u m jetn ičk ih
d ru šta v a kod nas. Jed in o bi
se moglo p rim ije titi k o d zb o
ra, da dionica I te n o ra n ije
u jed n ač en a sa o stalim d ioni
cama.
Jecfna o d važnih o so b in a
ko ju su o stav ili: p jev ačk i i
tam b u rašk i zbor, te folklorna
g ru p a je ste p rim je rn a disci
p lina članova ovog dru štv a,
k o je baš ovoj čdnjenici im a
z ah v aliti da je polučilo tako
do b re rezu ltate u svom radu.
Bilo bi n ep rav ed n o a da
ne bi istak li so listk in je: Stefanovićku, V u jk o v u i Ivaića, a
p o se b n o d irig en ta zb o ra Savu
V u jk o v a, k o ji je pokazao v e
like sp o so b n o sti u rav n an ju
sa talko m aso v n im zborom ,
k o ji b ro ji oko 90 članova. Isto
ta k o zaslužuju pohvalu d iri
g en t tam b u rašk o g zb o ra A lek
s a n d a r A ran ick i, kao i ruko-
b io
vjeran
p u č a n stv o
D al
2 0 2 .5 1 6 že n a .
U
ad m in istrativn om
D alm acija
na
na
je tad a bila
četirl>
splitski,
p o g le d u
p o d ij e lj e
ok ru g a :
d u b ro v a čk i
zadarski,
i
kotorski.
Kotar Š ib en ik n a la zio se je u za
darskom ok ru g u .
Prem a
izvještaju
Krnić; K o lo m b o Zoran D ragin i A n ko r. Bum ba; S k u b on ja V jera Brankina i A n e r. Carrara; S to šić Z v je z
d a n a Krstina i D a n ice r. G r a n d eš i
r.
Z oro.
ca;
Ležaja' A n te ,
JRM —
d o m a ć i
novu prodavaonicu
K otarsko
trg o v a čk o
poduzeće
»K oin at« u sk oro ć e otvoriti p ro d a
v a o n icu ,
koja
će
biti
s n a b d je v e n a
a
n a la z e
se
na Trgu
o s lo b o d je n ja
k o d N a r o d n o g kazališta.
—
R osini
Ivanića, d o m a ćic a ; Jurišić
A n le , m otorista — P len ča V ica, drž.
slu žb en ik i K n e ž e v ić D ušan,
stavnik — K arad žole Z ilberta,
stavnica.
na
na
UMRLI
le ,
stara
M ate
8
mj.;
Perica
star 51 g o d .;
Luka
S la d ić
p k.
Šonja
Bare, stara 1 g o d .; B la ž en čić A n te
pk. V ice , star 62 g o d .; Rak Marija
rod j. Rak, stara 64 g o d .; C o p ić Ra
N ik e, star 83
d e pk. Petar, star 30 g o d .; Piuk
Marija M ile, stara 2 g o d .; Trlaja
g o d .; N e v e š ć a n in M arko pk. Ivana,
slar 87 g o d .; Perica D ragica N ik o-
M arica r. Vrcić, stara 59 g o d . i Kronja M ijo pk. S im e( star 58 g o d .
B lo ž ev ić
Ive p k .
ne
»red«.
N akon niza n eu sp jelih p o k u ša ja da
u školi u n ište duh o tp o ra
fašisti
k o n cem
šk . g .
1 941-42.
šk olu , koja s e p o n o v o
nakon O slo b o đ e n ja .
zatvaraju
otvara
tek
O d d o la sk a u Š ib en ik d o 1941.
in teres
kod
g ra -
židara
ditaka
P etra n o v ića Izv la č en je z g o
bit ć e iz v ršen o u n ajskorije
N a jezd a
talijanskih
ca, koji su okup irali Zadar — p rek in e
p lo d o tv o r a n rad o v e n a še n a ro d n e
M eđ u
u sta n o v e.
školu
Kako
je
za
v e lik e
p o tr e b e
biti
d ašn ja
vlast
o b a v ije š te n o .
D al
m acije, ali je zn atan broj p o n io luč
p r o sv je te i u d r u g e n a še k rajeve.
v rijem e, a o isto m e ć e g ra d ja n stv o
p ravovrem eno
gram zljiva-
ovaj
kraj
im ao
u čite ljim a ,
odredi
da
se
ta»
M uška
o n im a
ne
koji
mali
su
p o la zili
broj
se
ovu
istakao
i
svrstao m eđ u p r e d v o d n ik e n arod a,
k ako prije rala, tak o za rata i p o
P o tr eb n o je, da naši g rad jan i p o
m o g n u o v u korisnu akciju o d b o r a
učiteljska šk o la iz A rbanasa pripoji
slije n jeg a . S p o n o s o m
Ž en sk o j u čiteljsk o j školi u D u b ro v
i o n ih ,
C r v e n o g križa za g ra d i kotar.
niku. N o, v e ć d r u g e g o d in e , f. j.
1922. g . — M uška učiteljska škola iz
ča n sk o j b o rb i s mrskim o k up atorim a
D ubrovnika seli u Šib en ik .
d ig li barjak slo b o d a r sk o g Š ib en ik a .
O g la s u jte
i d o m a ćim
la k o je b ilo r iješen o d a u čitelj
ska škola
odm ah
u
ca.
Š ib e n s k o m lis iu
bude
m ješo v ita ,
o g r a n ič e n
prijem
Od
40
n o v o u p isa n ih
b io
no
je ,
n a str o jen o g
u
D alm aciji, n a r e d je n o je že n sk o m
sam ostan u sv. L uče d a u svojim
lokalim a otv o ri Ž en sku javnu o s
n o v n u šk olu . Iste je g o d in a škola
i tak o v is o k o
šk o la
se
n a la zila
u
s e n akon O s lo b o đ e n ja p o k a z a la v e
u čen ik a
lika p o treb a za sm ješta jem u čen ik a
n a d o šlih iz o k o lic e — u o v u zg ra d u
to
v rijem e,
(klerikal
K lerikalci
se
nisu ustručavali u p ok u šaju da n o
O d lu k o m o d 2 7 . p ro sin ca 1810.,
za v rijem e francusko v la d a v in e u
rata
n a d č o v je -
d je v o jč i
straže«
lista).
izrodim a
se sjeća m o
u
zg ra d i z v a n o j »D ržavni d o m « . Kako
d a n o o g o r č e n je građ an a.
» N a ro d n e
Prije
p a li
je
b ilo je sa m o 10 d je v o jč ic a . O v a
k o v o o g r a n ič e n je iz a z v a lo je o p ra v
p isa n je
koji su
je sm ješten sadašn ji Đ ački d o m
u-
čiteljsk e š k o le . Ta je z g r a d a p o
stala i z b o g trošnosti n eu p o r a b iv a
za školu , a jo š je m an je prikladna
za d o m , p a je U čiteljska šk o la priv
re m e n o
n a zije.
sm ješten a
Prostorije
u zg ra d i Gim
G im n a zije
,iisu
v o j školi n am etn u s v o je tu torstvo.
P o č eli su d a v a ti p rek o t o g sv o g a
p rik la d n e
lista m o ra ln e u p u te šk o li o to m e
k a k o v e u čite lje treb a d ru štv o (nji
O sn o v n a šk o la — v je ž b a o n ic a za
p o t r e b e U čiteljsk e š k o le treb ala bi
h o v o k lerik aln o!), a učiteljim a — o
tom , k ako d a s e p o n a ša ju p rem a
raditi isto v r e m e n o s o v o m . N e d o
staje najm anje 6 u čio n ic a , koji bi
p olitičk im
za v je ž b a o n ic u
strankam a. S p od m u k lim
no
. za
uređ en e
U čiteljsku
školu .
treb a le biti p o s e b
zbog
hospitiranja
u či
pre
b ijeso m list na jed n o m m jestu k o n
statira: ». .
kako k o d u č it e lj i z a
stala je radom i o v a ško la . 1825.
m ire id ea liza m , a otim lje m aha kru
teljskih pripravnika. U čiteljsk a škola
treb ala bi
jo š njz p ro sto rija za
g o d in e p o n o v n o je o tv o r e n a .
ti m aterijalizam «.
ra d io n ic e,
i
p rorad ila.
sk e
o n d a š n je g
P restan k om
v la d a v in e
ifrancu-'
u 'Dalm aciji
K on cem
O sim o v e d.vije m u šk e i je d n e
1 931-32.
na o sta lo m p od ru čju n a š e g k o ta
» p o m anjk an ja
vu n a sta v e u B eču, u D alm aciji je
tada^ b ilo 156 o sn o v n ih ško la , o d
ra p o sto ja le su natrag 100 g o d in a
onda
jo š
u
g ra d u
Š ib en ik u ,
U čiteljska
škola u Š ib en ik u je za tv o re n a z b o g
že n s k e
šk o le
g.
k red ita«,
k ako
p r e d a v a o n ic e ,
N e o p h o d a n je i školski vrt.
G o d in e
je
r e č e n o . R adilo s e u stvari o
k a b in ete,
sastajališta N a ro d n e o m la d in e i t. d.
1948. p o č e l o
s e p o d i
za n jem z g r a d e n a m ijen jen e za U či
teljsku šk olu . V e ć s lij e d e ć e g o d in e
r a d o '/ sy o b u s ta v lje n i, p a ‘jo š i
u Ti
tom d a s e o m o g u ć i o tv a ra n je U či
o sn o v n ih
jesn u , M urteru, Betini, V o d ica m a ,
Zlarinu i Skradinu.
ro čito za la g a la b iv ša radikalna stran
d an as
U g ra d u Š ib en ik u b ila je tada
Na čita v o m za led ju Š ib en ik a,
to jest na teritoriju d a n a šn je g dr
ka. P o d pritiskom g ra đ a n a Š ib en i
ka, šk o la je v e ć u toku školskih
strše z id o v i n o v o g r a d n je . — V eo m a
su cijen jen i n apori N O -a g ra d sk e
n išk o g
praznika p o n o v o o tv o ren a , pa je
25
VIII. 1932. n astavila norm alni
o p ć in e
rad. N o, mir nije d u g o trajao. Š k o l
U čiteljsku školu u Š ib en ik u ,' p o sta je
iz d an a u dan s v e akutnije.
č e g a u zad arsk om ok ru gu 34 i to
24 m u šk e i 10 žen sk ih
š k o la v
jed n a
m uška d rža v n a o s n o v n a
šk o la , koja je o s n o v a n a 1824. g o
d in e, a radila je u prostorijam a
sa m o sta n a sv. Frane, a k a o u čio
slu žila
varska
je
radnja
i
d anašn ja
M a te
b a č-
B elam arića.
m u šk e
osnovn e
š k o le
i k n in sk o g kotara, p o s t o
ja le su sam o d v ije šk o le i to u
Drnišu i Kninu.
Obuka
i
s e vršila u vrlo
n e p o d e sn im
lošim
prostorijam a.
U
teljsk e š k o le u Kninu, za
sk e
g o d in e
koju
s e na
1 933-34. tflosti d o n o s e
rješen je da se šk o la p o s t e p e n o
u b lizin i
u
p ro b lem a ,
ž e lje z n ič k e
rješavanju
ali
sta n ice
kom unalnih
i p ita n je z g r a d e
za
*
u-
Skradinu škola je b ila sm ješten a
u kući D udana, a ta z g r a d a izi
kine. Te g o d in e n ije nitko u pisan,
u I, a 1 934-35. nitko nije upisan ni
Koristim o o v u priliku, p a m o
lim o b iv š e u čen ik e o v e š k o le , kao
m uška
skivala
je
Tijesnu
d jecu
u I ni u II razred. Š kola je na taj
način kroz fjar g o d in a treb ala za mrijeti.
i n a sta v n ik e
o sn o v n a šk o la , u sta n o v lje n a 1838.
g o d in e .
Osim o v e m u šk e š k o le b ila je u
grad u
jo š je d n a
privatna
Ž en ska o s n o v n a škola p rorad i
la je u Š ib en ik u
1810.
g o d in e .
k rupne
se
popravke.
je
U
p o u č a v a lo
u so b i u p rivatn om stanu.
Z larinska škola n alazila s e j e u najp o d e sn ijo j zg ra d i.
D. St.
Š k o lsk e
d o z v o lja v a
god.
ponovo
1 935-36.
o tv a ra n je
vlast
pr-
i u č ite lje
njoj radili d o
koji
o k u p a c ije —
su
u
da
u-
pravi =■šk o le p o m o g n u u saku p lja
nju
p o d a ta k a
iz p ro šlo sti š k o le .
N aim e, čita v a arhiva je za vrijem e
rata
u n išten a .
Škola
n em a
ni
k ad a
štam pali
p o tp u n ih
I ZGRADNJA
ii
N em a
p o d a ta k a
to čn ih ,
o
ni
zaslužnim
prosvjetn im radnicim a, kao ni o o nim a koji su pali u N OB-i, a šk o
lo v a li su s e u toj u sta n o v i. U z a
b o ra v
će
pasti
način
živ o ta
ta
d a šn je o m la d in e . Niz re v o lu cio n a r
GRAĐEVNO PODUZEĆE - ŠIBENIK
nih akcija što
o d g a ja ti
Sekretarijat tel. br. 3-95
Uprava 2-84
ih je o m la d in a
ove
šk o le, učinila d o rata i za vrijem e
rata — primjeri, su na kojim a treba
m la d e
u čiteljsk e
k a d ro v e.
Z ato bi nam d o b r o d o š le b ilje ž
n ice , crteži, s v j e d o d ž b e
pism a u
k olik o
se
o d n ose
na
školu ,
pa
i
k n jig e — sp o m e n u tih b iv ših u č ite
ljskih pripravnika. Bilo bi korisno
d a tk o g o d i n a p iše n e š to o živ o tu
i radu u školi. S v e bi to d o b r o
d o š lo , da s e bar u n e k o lik o rep ro
ducira rad šk o le o d n je n o g osnu tk a
u g la v n o m tek stiln om rob om . Za tu
svrhu p rostorije su v e ć restaurirane
zem ljorad n ik
bila
školi
radi ili je radila na p odručju
v elik i
„Kornat‘‘ otvara
Janja
Josin a i S ta n e r. Krnić; M o .
rović G o r d a n a
Jerkina
i T o n e r.
VJENČANI
J o v ić N ik ola, v o d n ik
Z iv k ović-L au ren ta Josip a,
je
u
j e d n o g »Izv ješta ja « ,, koji su s e n e
PR O M ET U LU C I
Službu vrši I. n a ro d n a lje k a r
n a — ulica B ožidara PeZ a p o slje d n jih d e se t d an a
tranovića.
b oravila su u našo j luci dva
p re k o o ce a n sk a b ro d a.
D o
lz matičnog ureda m aći p re k o o cean sk i b ro d »Sa
rajevo« u k rcao je na Šipadu
ROĐENI
Triva Jo v an Krstin 1 K atice r. F riga- 300 m 3 drvene grad je, d o k je
n o v ić; V u čić Ivan S lip in i Jan je Er- am erički p rek o o cean sk i b ro d
c e g ; P a p eša Z ivk o P ere i Z ork e r. »Stevenson« n a gatu 3. n o v em
Turčinov; C a leta . V inka Jerkina i b ar vršio uk rcaj 7000 to n a baM ilk e r. K larendić;
R oje Ljiljana rita i 2500 to n a krom ove ruD arkova i L ju bice r. B o g d a n o v ić ; dače za inozem stvo. U istom
Jorković D ragan S tjep a n a iM iik e r.Be razd o b lju nekoliko većih ta
je d re n ja k a izvršilo
lam arić; S k e ljo N ad a M ark ova i S to lijan sk ih
za
je r. D ubravica; S are T om islav N i- je uk rcaj d rv en e g rad je
k olin i N e v e n k e , r. G ru b išić; Rak Italiju .
i Rajke
koja
napravi
i
vata i Srba
iza zv a li
d jan stva. D arovi su iz lo ž e n i u p ro
storijam a n o v o g r a d n je u ulici B o
Dežurna ljekarna
Zorzin M arko B o g u m ila
vlasti,
škola
su
d a lm a tin sk o g n am jesn ištv a o d 30.
VI. 1852. g ., u p u ć e n o g m inistarst
nica
i b ra će iz d ru gih
da
su
a n akon O s lo b o đ e n ja d o d a n a s 313
u čite lja - V ećin a o v ih p ro sv jetitelja
zirao j e lutriju, koja je b o g a ta lije
i
v jern o
rev o lu cio n a rn ih
O n a je d o 1921. g . dala o k o hilja
du u čitelja , d o b rih ro d o lju b a Hr
o r g a n i
u la z e
d uha
o sta li,
pim i vrijednim p red m etim a , a koji
križa
koju
o d ra z
d ru g o v a
su
svojih
g . škola je d a la n arod u p rek o 650,
C rvenog
Osnovno školstvo prije
sto godina
g o d in e
u našu školu .
karakter p r e p a
O ni
sto p a m a
A rbanasi.
odbor
u
je
Z an im ljivo
1852.
nije
gra
vikt«. U njoj su se šk o lo v a li sam o
m lad ići. Z adar ie v e ć otp rije im ao
kojim je o d is a o čita v Zadar s o k o
m a cije b ro jilo je 416.2 8 5 sta n o v
nika i to 2 1 3 .7 6 9 m uškaraca i
u čen ik a
u ok u p ira n o m
šk o la zv a n a »Ilirski p rep a ra n d ij-k o n -
m e,
vodilac folklorne grupe.
N a stu p članova
KUD
»S vetozar M arković« p ublika
je svugdje toplo pozdravila, a
p o seb n o u Šibeniku, k a d a su
sred in o m p ro g ram a bili m n je
n je m d arovi i cvijeće. N a k ra
ju p rired b e, k ad a su oba
dnuštva zaje d n ičk i n astu p ila
o tp je v a v ši
p jesm u
»N ove
brazde« od G oto v ca, o d u šev
ljen je publike bilo je ogrom no.
Poslije k o n certa u Šibeni
ku, R K U D »Kolo« p rired ilo
je sv o jim drugovim a iz N ovog
Sada u h otelu »K rka« d ru
garsk o veće, k o je je p ro tek lo
u b ratsk o m rasp o lo žen ju do
kasno u noć.
M n o štv o
školu
d in e , sp a d a n esu m n jiv o i o v a . N ai
je
J u g o sla v ije,
n a sta v ilo
Osvrt na gostovanje
KUD „Svetozar Markovićfifi
k o jo
stare
setk o v a n a .
1865. o tv o r e n a je u
k od Zadra učiteljska
randije
akcija
pada
G o d in e
A rbanasim a
tar Š ib en ik p r o v e o u toku o v e g o
m n o g ih
N akon
škola živi jo š g o d in u d a n a , ali d e
nastavn ici p r s la z e
Hrvatski, sla v en sk i
P o red
v o g razred a, p a je 1 9 3 9 -4 0 . škola
o p e t im ala svih p e t razreda.
je rad U čiteljsk a škola.
suvišn a
LUTRIJA CRVENOG KRIŽA
b ilo
O d b o r C r v e n o g križa, za g ra d i k o
99
K
reta o d E. Kalm ana.
PETAK, 14. XI. — SILVA —
bilo p red v id jen o , o n d a je i
u sp jeh u toliko veći. Predvid ja se, da će do k ra ja ove go
dine sv eu k u p an plan p ro m e ta
luke biti prem ašen za oko
30°/o. Do sad a p o stign uti re
z u ltat uspjeh je čitavog ra d
nog k olektiva, k o ji se je o b a
vezao da do p o četk a V I. k o n
gresa K PJ izv rši p la n p ro m eta
gra d u
Izvađa sve vrsti građe
vinskih radova kabo u
w
Šibeniku, tako i u cijeloj
Dalmaciji.
d o O s lo b o đ e n ja .
Prof. Eri
Požar u PrvIčkoj
ulici
D ne 5. ov. m j. uslijed ne
p ažnje d je te ta došlo je do p o
žara u Brvičkoj ulici br. 6, koji
na sreću, zahvalivši brzoj in
tervenciji vatrogasne službe,
n ije im ao težih posljedica.
O vaj p rim jer jo š jednom
p okazuje kako nem a dovolj
no k ontro le ro d itelja nad d je
com, čija n epažnja m ože do
vesti u o pasnost ne sam o ukućane nego i one iz susieđstva.
»ŠIBENSKI LIST«-
Strana 4
Poncdjeljak, 10. studenoga 1952.
-r
Prosvjeta u zagorskom dijelu Šibenskog kotara
P o re « na dohodak
(N astavak Sa d r u g e stran e)
I n a p la ta po reza na dohodak.
d je la t I d o b ro v o ljn o d ali svu manuel- radi 5 u čitelja i ova će škola
P odručje našeg k o ta ra za ikult'um o-prosvjetne
nu snagu, a oso b ito na. n a j u n ajk raće v rijem e p re ra sti u li p laćanju po reza na zarad u U p rav o zbog toga u buduće
padno od rijeke K rke t. j. nosti.
koju su ostvarili. T o su u p ra se ne će moći to le rira ti Ova
N ak o n o slo b o d je n ja N a težim poslovim a kao š to -je v a - osm ogodišnju školu.
onaj zagorski dio bio je u s ta
vo oni n ajjači p oreski obvez kovo d rž a n je p o jed in ih poU
z
ra
d
škole,
razv
ija
se
i
d
je
n
je
većeg
d
ijela
kam
ena.
ro
d
n
a
vlast
se
p
o
b
rin
u
la
da
ro j Jugoslaviji veom a zanem a
reskih obveznika, a posebno
ren u ku ltu rn o -p ro sv jetn o m p ro širi m režu škola i da n a ta j S ada se izv o d e rad o v i na v an šk o lsk a ak tiv n o st. T ežište nici, k o ji o stv a ru ju veće p ri
hode tako, da ih pTogresivna se ne m ože preći prek o p rik ri-'
/pogledu. Škole su bile rijetk e, način pruži bolju m ogućnost školskim zg rad am a u K aknju, je n aro čito usm jereno na opisp o resk a sto p a p o g ad ja u toli v an ja p rihoda, d av a n je k ri
a m ali broj učitelja sa veli p ro sv jeć iv a n ja sta n o v n išta tog P lasto v u i P iram ato v cim a. I m en ja v a n ju . N e p o sto ji selo ko, što višak p rih o d a k o ji previh. p o d a ta k a i o m e ta n ja pri
ni
zaselak
u
k
o
jem
u
nije
o
d
r
n
a
tim
rad
o
v
im
a
m
ještan
i
d
o

k
raja
.
P
odig
n
u
to
je
12
novih
kim! brojem djaJca Ikočio je p ra
o sta je nak o n p o d m iren ja n o r naplati.
žan
an
alfa
b
e
tsk
i
tečaj.
O
pis
b
ro
v
o
ljn
o
učestvuju^
školskih
zgrada,
a
u
sta
rim
|
vilan rad n astav e i n arodnog
N a jn e m a rn ije poreske o b
Š kolovanjem je d an as o- m e n jen o je 4146 lica, tak o d>i m alnih živ o tn ih p o tre b a tre b a
p rosv jećivanja. N eo b ičn o je j p ro šire n e su i izgrad jen o nove
da bude jače i p ro g resiv n o o- veznike nalazim o kod m esara,
■bio velik b ro j onih, k o ji nisu učionice. I d an as rad i 20 škola, b uhvaćeno 95% ško lsk ih o b je d an as m ali b ro j nepism enih
p o rezo v an ukoliko je i jače g ostioničara, p o je d in ih liječ
polazili u školu, tak o d a je od k o jih je o n a u S kradinu veznika. Čak su o b u h v aćen a i do 45 g o dina sta ro sti. U većim
tak v o akum uliranje. A to je nika, a u to p rev o žn ik a i v lasn i
m
je
stim
a
kao
u
S
kradinu,
d
jec
a
iz
o
n
ih
sela
u
k
o
jim
a
osm ogodišnja. N a svim tim
'taj broj prelazio 50%.
baš i naš so cijalističk i princip. ka au tb tak sia. P osebno nćm arP rije ra ta na ovom p o šk o lam a zap o slen o je 47 uči n em a n astav e. N aim e, ona po- D je v rsk a m a i V arivodam a, oP o tre b n o je naglasiti, da nih o b veznika nalazim o kod
d ržan i
su
o pćeo b razo v n i
h a d ja ju su sje d n u školu.
dručju radilo je osam škola i te lja i n astav n ik a.
uza
sve
to što je uvedeno p la p o je d in ih n a jja č ih z a n a tlija ,
teča
jev
i
n
a
k
o
jim
a
su
p
o
stig

P
o
v
ećan
je
m
b
ro
ja
o
d
je

N
a
ro
d
ovog
k
ra
ja
veom
a
to u selim a B ratiškovci, B ri
ćan
je
p
u
te m čekovnog s is te d rv o d je la c a itd. K ra jn ji je
n
u
ti
d
o
b
ri
rezultati..
U
ovim
a
lje
n
ja
,
n
asta
v
a
se
u
školam
a
bir, D ubravice, D jev rsk e, R u je z a in te re sira n o tv a ra n je m
rok da i z e m ljo rad n ičk a d o
pe, Sonković, V ariv o d e
i novih škola. T o d o k a zu je i či - 1 iz d a n a u d an p o b o ljšav a. D a u sp ješn o ra d e d ile ta n tsk e g ru m a jo š i d a n a s ja č i p o resk i
m aćin stv a p o d m ire sv o je p o
S k rad in sa 15 učitelja. Izvan n jen ica d a su na već p o d ig n u n as n a je d n o g u čitelja o tp a d a pe, a u D jev rsk am a p o sto ji i obvezn ici p ra k tic ira ju sv o je
reske o baveze ukoliko to do
ovih škola n ije bilo n ikakove I tim škol sk im |zg rad a m a seljaci | 40—50 d jak a . U D je v rsk am a fo lk o rn a grupa, k o ja je n a u p laćiv an je sam o o n d a k a d ih
stu p ila n a festiv alu u S p litu i n a p la tn i o rg an p o sje ti, ili p ak sa d a nisu izvršila.
D a bi g ra d ja n stv o bilo ok a d im se uruči p o re sk a o p o
Z ag rebu .
P o re d toga, u svim većim m ena. O ni ta k o p o stu p a ju da b av ije šte n o o to k u n a p la te
m je stim a o sn o v an e su č itao bi sebi o d red ili visinu o b ro č poreza, b it će p u tem štam p e
n ice i k n jižn ice i o n e d jelu ju nog p laća n ja. M ed ju tim , po o b ja v ljiv a n a im ena o nih p re
k ao sa m o sta ln e u stan o v e. U I našim zak o n sk im p ro p isim a m a k o jim a je izv ršen ovršni
m a n jim m jestim a , zbog p o m a - 1p o re z na d o h o d ak p laća se u- p o stu p a k o d n o sn o p o p is i p ri
n jk a n ja p ro s to rija , k n jižn ice j n a p re d u vidu a k o n ta c ija i to je n o s p o k re tn in a , kao i visina
a njih o v o g p o resk o g d u g o v an ja.
su sm je šte n e u šk olskim zg ra u o d re d je n im ro kovim a,
Ju č e r p rije p o d n e u p ro , čam aca i o stalih rek v izita. I- V ice, k o ji je u tu sv rh u dao dam a.
| žalbeni p o stu p a k rije ša v a se
sto rija m a M jesnog sin d ik aln o g sto ta k o n ije se d o v o ljn o vo 270 d o b ro v o ljn ih ra d n ih sati.
K u ltu rn i n ivo u ovonti k ra ju neo v isn o o d n ap late.
D ru štv o je ta k o d je r o d lu
vijeća o d ržan a je IV . red o v ita dilo ra č u n a ofko p o d iz a n ja
je u znatnom ^ p o ra s tu . IzgraZ a p ra v o v re m e n o i re d o v
g o d išn ja sk u p štin a V K »K r p o d m latk a , d o k je u p isan o čilo d a p o d ig n e dom , p a je u d je n a su 4 v elik a zad ru ž n a no o stv a re n je b u d ž e tsk ih p ri m
tu sv rh u d o sa d a d a to 864 d o
ka«. S kupštinu
je
o tv o rio sv eg a 28 om ladinaca.
doijia, a u nek im selim a su već h o d a N O -a g rad sk e o pćine,
Z a tim je u re fe ra tu iznio b ro v o ljn a ra d n a sata, od k o jih u re d je n e i d v o ra n e za p ri
p re d sje d n ik d ru štv a d ru g Ivik ao i iz v rše n je zad atk a’ po AJZENHAUER DOBIO OKO
je
n
a
jv
iše
dao
sam
p
re
d
s
je
d

ša B aranović, n ak o n čega je u zro k e n e u sp je h a v eslača n a
red b e.
1
b u d žetu uslov je i re d o v ita SEST MILIONA GLASOVA VIŠE
drug M ario Lušić p o d n io iscr razn im n a tje c a n jim a u zem lji, nik.
OD STIVENSONA
P o slije re fe ra ta raz v ila se
p an re fe ra t o rad u d ru štv a od n avevši za razlog n e p o sto ja n je
Prema još nepotpunim rezulta
je
živ
a
d
isk
u
sija
u
k
o
jo
j
su
sv ije sn e d iscip lin e k o d većin e
p o slje d n je sk u p štin e.
tima američkih predsjedničkih iz
n a ro č ito uzeli učešća a k tiv n i
N a k o n što je iznio p o li a k tiv n ih veslača.
bora, republikanski kandidat AjzenD ru štv o je u o v o j g odini veslači.
tičku situaciju, a ta k o d je r dohauer dobio je 31 milion glasova,
K
ro
z
ovu
d
isk
u
siju
ra
z
ja
š

tak av ši se i u sp je h a naših p o stig lo v elike u sp je h e u p o
a demokratski kandidat Slivenson’
S p o rtaša a p o se b n o v eslača v ećan ju p lo v n o g p a rk a , n a b a n je n je slu č a j B u ja sa L inar25 miliona glasova
n a X V . o lim p ijsk im igram a, vivši č e tiri n o v a čam ca i to da, tre n e ra , k o ji je sa m o v o lj
U m je stu P erk o v iću uve- k o m a d a koza, te iste na sajm u
Istovremeno,
Republikanska
d ru g M ario L ušić p reša o je na č e tv e ra c sa k o rm in a ro m , č e t n o n a p u stio ovo d ru štv o , ali je Člcno je jo š iz ra n ijih g o d in a u P erk o v iću p ro d a o . K a k o se stranka je osigurale većinu u senara d V K »K rka«. U re fe ra tu je v erac kJinker, č e tv e ra c gig i | iz ja v io d a će se p o n o v n o vra-1 o d rž a v a n je sto č n o g p a z a ra i je sa z n a lo p ro d a o je 16 k o m a tu.
p o dvuk ao, da je bilo d o sta je d a n skif. T o je p o stig n u to titi, je r je to n je g o v a želja. to sv a k o g p e tk a , te je d o gon da m esaru p o ljo p riv re d n e z a
U pogledu izbora 30 novih gun e a k tiv n o sti k a k o k o d nek ih brigom i v elikim ra z u m je v a - P o slije iz b o ra k a n d id a c io n e | s to k e p riličan , a k u p a c a im ade d ru g e Pućišće, B rač, d o k za verhera, još nisu poznati rezultati
članova Izv ršn o g o d b o ra ta k o n je m N a ro d n ih v lasti, a p o k o m isije p re š lo se je n a b ira iz bliže i d a ljn je okolice. P ro tri k o m a d a n ije se m oglo za sedam država. Prema posljed- .
i k o d ak tiv n ih veslača, k o d se b n o p re d s je d n ik a d ru g a Ivi- n je n o v o g u p ra v n o g o d b o ra . s t o r , n a p a z a ru n ije u re d je n sa z n a ti k o m e je p ro d a o .
njim izvještajima na republikanskoj
k o jih n ije bilo sv ije sn e disci še B aran o v ića. T a k o d je r je N a k o n iz v rše n o g iz b o ra J e d n iti je o g ra d je n a n em a ni
S to šić F ra n e o p ra v d a v a se listi izabrano je 14, a na demo
p lin e u d o laže n ju n a tre n in g iz v rše n p o p ra v a k n a m nogim I n o g lasn im o d o b ra v a n je m za p ro s to riju za iz d a v a n je s to č d a je k o ze p re p ro d a o iz ra z kratskoj devet guvernera.
ili p a k u ču v an ju veslačk ih č am cim a o d s tra n e K larića p re d s je d n ik a je p o n o v n o iz a n ih is p ra v a n eg o se iste izda- lo g a što g ra d ja n i u Š ibeniku AUSTRIJSKA VLADA
b ra n d ru g Iv iša B a ran o v ić v a ju u p riv a tn o j k u ći. M esari
ne vole k o z je m eso, a o b ziro m O »KONGRESU NARODA
U A U G S B U R G U : N J E is k o riš ta v a ju tu n e u re d n o s t s n a to d a je on s ta r i m e s a r i ZA MIR«
U V II. kolu H rvatsko-slovenačke lig e
M A Č K A — Š V IC A R S K A 5:1. tim d a d o č e k a ju p ro iz v o d ja č e n je m u je sasv im ja s n o k a k v a
Austrijska vlada izdala je služ
v an m je sta k o je je o d re d je n o je p o tr a ž n ja m esa o d g ra d ja - beno saopćenje u kome se ističo
k a o m je s to z a p ro d a ju te se n a u Š ibeniku, te p re m a to m e da je »kongres naroda za mir«,
S tre lja čk i su sret
ta m o ta k m ič e , k o ji će p r ije do- d o lazim o d o z a k lju č k a d a je koji će se početkom prosinca ove
Sp
lita
i
Š
ib
en
ika
Ju č e ra š n ji re z u lta ti f i r p re trp io je . te ž a k p o ra z u
I ći d o p ro iz v o d ja č a ., a n a ta j n je m u bilo u in te re su ^ p re p ro - godine održati u Beču, obična inJ
u
č
e
r
u
ju
tro
n
a
s
tre
liš
tu
v a tsk o -slo v en ačk e lige k o n a c igri sa O d re d o m i ta k o se
se n a č in dižu cijen e.
d a ti k o ze i seb i o m o g u ćiti v e formbiroovska propagandna akcija.
n o su ra z b istrili s itu a c iju n a s p u s tio z a je d n o m je sto niže. n a M e te riz a n a o d rž a n o
R a z u m ljiv o je , d a k o d ne- ću za ra d u .
Saopćenje su prenijeli svi austrijski
g
a
d
ja
n
je
iz
m
e
d
ju
s
tre
lja
č
k
ih
tab eli. P o slije ovo g koJa fo r
E v o re z u lta ta V II. k o la : e k ip a S p lita i Š ib e n ik a .* G a sr e d je n o s ti u v ije k n e tk o n e
D a bi se o nem ogućile listovi.
m irale su se d v ije g ru p e. P rv u
IDN ODLAZI U NiUiORK
g ru p u sa č in ja v a ju
P ro le te r, u L ju b lja n i: O D R E D — ŠIB E d ja n je je v rše n o u d v ije disci što »ušičari«, p a ta k o i p o je ra z n e šp e k u la c ije i n e d o z v o
dini m esari is k o ris te n a ta j n a lje n a trg o v in a n a š te tu z a
Britanski ministar vanjskih po
T e k stila c , O d re d i B ran ik , N IK 4:0, u M a rib o ru : B R A N IK p lin e : u » T ito v o j m e ti« i b
slova, Antoni Idn, odlazi u Njujork,
čin
š
to
pri,
k
u
p
n
ji
s
to
k
e
ne
iz
o
j
p
a
ljb
i.
U
p
rv
o
j
d
iscip
lin
i
je
d
n
ic
e
to
bi
bilo
p
o
tre
b
n
o
,
d o k d ru g u o stali k lu b o v i. J — Ž E L J E Z N I Č A R 2:1, u V a
sp o s ta v e u v ije k to č n e p a so še II d a n o v o fo rm ira n i o d b o r o p gdje će predvoditi britansku dele
d a lje m ed u m o m č a d im a v lad a ra ž d in u : T E K S T IL A C — R U ' S p lićan i su bili u sp je šn iji, d o k
u je d n a č e n o st, ta k o d a v od eću D A R 4:0, u Z a g re b u : M E T A su u d ru g o j d isc ip lin i Š ibenča o p rije n o s u v la s n ištv a , a n iti ćin e Š ib e n ik -V a n jsk i b arem gaciju na Generalnoj skupštini.
Nije predviđeno da će se Idn
n i slav ili d v o s tru k u p o b je d u p la te ta k s u o d re d je n u u tu |j za s a d a o g ra d i p ro s to r i p o
o d p e to p la s ira n e ek ip e d ije le
L A C — P R O L E T E R 1:2 i n a
sv rh u te je tim e o šte ć e n a d r d ig n e m alu b a ra k u za iz d a v a sastati sa Ajzenhauerom, ali se vje
U g a d ja h ju » T ito v a m e ta
sv e g a tri b o d a. V o d s tv o n a
ž a v a u k o ris t p o je d in a c a . N a
ruje da će posjetiti Otavu, gdje ću
ta b e li i d a lje je z a d rž a o o s je č R ije c i: K V A R N E R — S L A - g o sti su p o b ije d ili sa ra z lik o m
n je s to č n ih p a s o š a n a sam o m
razgovarati sa kanadskom vladom. .
o d p e t k ru g o v a , p o stig a v ši u p rim je r nfeki m e s a ri iz Šibeni
k i P ro le te r. N a š p re d s ta v n ik V IJ A 1:1.
p a z a ru . N a ta j n a č in bi se uk u p n o 410. U to j d iscip lin i k a k u p u ju s to k u n a p a z a ru , te
T A B L I C A
MALI OGLASNIK
k o d S p lić a n a n a jb o lji je bio za izg o n k u p lje n e s to k e ne v eja e fik a s n ija k o n tr o la n a
1. P R O L E T E R
7 5 1 1 18:8 11
Dana 3. studenog o. g na grob
B o jčić (175 k ru g o v a ), d o k su p ra v e p a so še , te su u vezi to p la te i za v e o re d k o ji tre b a
2. T E K S T IL A S
7 4 2 1 16:5 10
se k o d d o m a ć ih is ta k li A n tić ga is ti k a ž n je n i a p ro tiv n e d a v la d a n a p a z a rim a , te bi lju sv. Ane nestao je limeni okvir
k ih se v o d i p o s tu p a k .
3. O D R E D
sa slikom. Pošto je to jedina slika
7 5 0 2 16:7 10
(147) i Š p rlja n (137).
n a ■ta j n a č in o m o g u ćila p ra v i
4. B R A N IK
7 4 1 2 12:9
9
naše pokojne majke, to molimo li
U b rz o j palj'bi p o b ije d ila
Im a s lu č a je v a d a n e k i m e
la n p re g le d s a s tr a n e tr g o ce, kod koga se ona nalazi, da
5. K V A R N E R
7 3 2 2 . 9 :6
8
je e k ip a Š ib e n ik a s a 44 is p u sa ri k u p u ju s to k u -na je d n o m
v in s k e in s p e k c ije , i o sta lih nam povrati samo sliku na razglasnu
6. S L A V I J A
7 2 2 3
9:15 6
c a n a m e tk a u m in u ti s a 22 p o p a z a ru , a n a d ru g o m p re p ro stanicu ili putem pošte uz nagradu
7. Š IB E N IK
7 2 2 3 11:17 6
k o n tro ln o n a p la tn ih o rg a n a .
g o d k a s a 109 k ru g o v a . ■>N a j
a ju k a o n a p r im je r S to šić
8. M E T A L A C
od 3000.— dinara na adresu:
7 1 2 4
7:11 4
b o lji p o je d in c i B e la m a rić i
K o ta rs k i
ra n e iz Š ib e n ik a k u p io je
9. Ž E L J E Z N IČ A R
GOJANOVIĆ PAŠKO
7 1 2 4
6:13 4
A n tić (o b a Š ib en ik ),, te Jo v a 10. R U D A R
Mafije Gupca 4, Šibenik
7 1 0 6 7:20 2
trg o v in s k i in s p e k to r
n o v ić (S p lit).
a p a z a ru u K is ta n ja m a 19
IZ
SPO RTSKO G
Ž IV O T A
IV. godišnja skupština VK„
svijeta
STOČNI PAZAR U
PERKOVIĆU
Proleter i dolje u vodstvu
Povodom 100-godišnjice izdanja „Vi le DaImatinske"
Šibenski pjesnik Ante Zorčič
Pošto, u koliko je meni znano, nije još niko pisao o Anti
Zorčiću, cijenio sam, da je vrijedilo odužiti se njegovoj
uspomeni, jer je njegov/ rad u ono mučno doba zavrijedio,
ako ne drugo, a ono bar častan pomen.«
Ante Pefravić: »Pjesnik Ante Zorčiću.
Prije stotinu godina, 1852. god. izišla je u Zadru, tiskom braće
atara, zbirka pjesama pod naslovom »Vila Dalmatinska oliti različne
isme Ante Zorčića Sibenčanine .<. Zbirka sadrži dvadeset i tri pjesme
nte Zorčića i jednu pjesmu »Fozdrav vili Dalmatinskoj« od Imoćanina
rdoljaka, u kojoj slavi autora ove zbirke i njegove pjesme, lako u
'oj zbirci, za ono vrijeme, ima dosta uspjelih stihova, nije bila zažena od sirane ondašnje kritike, kao ni od strane književnih povjeičara_ Trebalo je da prodje pola stoljeća, da se na stranicama zarskog »Glasnika Matice Dalmatinske« 1901. god. pojavi prikaz ove
rke, iz pera Ante Petravića, pa da opet, sve do današnjih dana, Ante
rčić i »Vila Dalmatinska« padnu u zaborav, lako bez neke naročite
[etničke vrijednosti, ipak ova zbirka predstavlja dragocjen knjizevpovjesni dokumenat, Ona je nasfala u godinama borbe za slobodu
itskog življa i jezika u Dalmaciji.
Ilirski pokret imao je vidan utjecaj u Dalmaciji. On je unio u
mnogo svježine, pobudio je misao o jedinstvu svih Hrvala i ljubav
ia narodnom jeziku. U Dalmaciji su živjeli i djelovali istaknuti poici foga pokreta. Medju ostalim, I sam Zorčić slaže se s Gajem o
rebi narodnog jezika u umjetničkoj književnosti, te upotrebljava
vsko narječje u svojim pjesmama.
•Imoćanin Vrdoljak, u »Pozdravu Vili Dalmatinskoj« govori o
Zorčiću, nazivljujući ga Vilom:
»Serdce tvoje znam efe ljubi milo
Posestrimu Vilu planinkinju
Ka ljubavnik ljubu — ilirkinju
Jer je duša duše tvoje, Vilo«.
Ante Zorčić rodjen je u Šibeniku 1822. god. gdje je i umro
god. 1871. školovao se u Padovi i Veneciji.
Zorčić se sam probijao do pjesničkog izraza, povodeći se pri
tom za našom narodnom pjesmom i talijanskom umjetničkom poezijom,
Povodeći se za narodnom pjesmom i uzimajući od nje ne samo formu,
nego često i motive, Zorčić je davao uspjele stvari. Stajao je pod utje
cajem talijanskih pjesnika Carrera, Pratia i Manzoni-a.
Njegova zbirka pjesama dijeli se na tri dijela, a namijenjena
je »mladeži dalmatinskoj«. Prvi dio nosi naslov »Ruža«, drugi »Ljiljan«,
a treći »Murfila«.
* Zorč i je dio mladosti proveo u Italiji na naukama gdje je za
počeo i pisati. U pjesmi »Domovini«, koja je dio njegovog umjetničkog
stvaralaštva, a napisana u Padovi 1846. god,, pjesnik čezne za domovi
nom i kaže:
»Ćestokrato kad uzdahnem
iz dubine serdea moga
Domovino 1 vrući plamen
Poduzimlje sina tvoga.
Tam, ah tamo mene želja mori,
kano pticu tužnu u zatvori«.
»Ljiljan« opsegom nadmašuje »Ružu« i »Murtilu«, ali po umjet
ničkoj vrijednosti daleko zaostaje za njima. U »Brodaru« Zorčić daje
nekoliko kratkih slika borbe broda s olujom.
»Murtila« je treći odjeljak zbirke, sa citatom, Preradovića. Ona
je dio pjesnikovih intimnih osjećaja. Veoma toplo napisana je elegija
»što je ljubav«. Pored divnih slika prirode, pjesnik ljubi:
»Domovinu, dragu izgubljenu
za kojom mi tužno serdce uvenu,
uzdišući iz daleka mista,
za najdražim, na dan puta trista«.
U »Nesreći« je Zorčić obradio svoju životnu tragediju, smrt oca,
majke, sestre i drage.
Dva soneta, pod naslovom »Tugovanje«, sa puno pesimizma
obradjuju pitanje: »Što sam živ«. Medju ostalim, on govori, obra
ćajući se majci:
.
.
»Zar mi tužna nisi mogla znali
da bi jadna moja srića bila,
da iz fernja ružica ne cvati,
iz pelina ljiljan i murtila«.
Sonet »Vili« posljednja je Zorčićeva pjesma. Pjesnik se osjeća
slar i govori vili:
» S to će m eni g u sle javorove,
što g u d alo , što li zlatne žice?
Fala, Vilo, na tvoje darove,
*
za umerlog nišu već pismice«.
Kako se može vidjeti iz ove zbirke, Zorčić je za ono vrijeme
napisao dosta uspjelih stihova, koji bi mu s pravom morali osigurati
mjesto bar u povijesti naše književnosti četrdesetih godina prošlog sto
ljeća, u procesu nastajanja moderne literature kod Hrvata.Šibenčani
trebaju znati, da je u ovom gradu, pored ostalihslavnih ljudi,
i pjesnik Anle Zorčić, kome pripada mjesto medju njima.
rodjen
Pero Gudelj
Izdavač; Gradski i kotarski odbor NF-a Šibenik — U redništvo, M im inac (Radnički d o m ) — T elefon broj 2— 43. — O dgovorni urednik: N ik ola Bego — Pretplata tromje
sečno 60.
dinara, polugodišnje 120.— di nara i godišnji 240.—* dinara — Tekući rač un kod N arod ne banke u Šibeniku br. 531—- 903.200

Download Report