Najvažnije cˇinjenice - Arbeitsgemeinschaft Tabakprävention Schweiz

Serbisch/Kroatisch/Bosnisch
Serbe/Croate/Bosniaque
Najvažnije
cˇinjenice
Najvažnije činjenice o pasivnom pušenju
Duhanski dim koji se udahne pasivno sadrži otprilike
je-dnaku količinu otrovnih materija kao i dim koji se
udahne aktivno. Stoga pasivno pušenje izaziva oboljenja i dovodi do prevremene smrti.
Pasivni duhanski dim (koji udišu nepušači) sastoji se od
duhanskog dima cigareta koje su upaljene i duhanskog
dima, koji izbacuju pušači. Ni za pasivni duhanski dim
nije moguće odrediti granične vrijednosti, jer su već i
najmanje količine štetne po zdravlje.
Pasivno pušenje prouzrokuje:
• kod odraslih, koji sami ne puše, rak na plućima i
srčana oboljenja
• kod djece astmu, oboljenja dišnih puteva i oboljenja
srednjeg uha. Pored toga pasivno pušenje usporava
rast i razvoj pluća.
o pušenju
o pasivnom pušenju
Trudnice koje ne puše ali su prisiljene udisati duhanski
dim mogu roditi djecu koja prilikom rođenja imaju
manju težinu. Kod male djece pasivno pušenje uvećava
opasnost od iznenadne smrti.
Kako zaštititi stanovništvo od pasivnog pušenja?
Iskustva o tome kako je moguće spriječiti po zdravlje
štetne posljedice pasivnog pušenja prikupljaju se već
više decenija. Zaštita koju pružaju nepušačke zone
apsolutno je nedovoljna, jer i snažni uređaji za ventilaciju uklanjaju samo vidljive oblake dima.
Jedina mjera koja će ljude efikasno zaštititi od
oštećenja zdravlja izazvanog pasivnim pušenjem jeste
zakon o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama.
k pušenja
restanan
p
a
z
i
t
je
v
će vas 8
tručni sa
fona košta
ksnog tele
vas
86 186: S
0848 1
Arbeitsgemeinschaft Tabakprävention
Haslerstrasse 30 3008 Bern
Naručivanje daljih informacija i brošura:
telefon 031 599 10 20 faks 031 599 10 35
[email protected] www.at-schweiz.ch
Tekst: Nicolas Broccard, Büro Context Prevod: dipl. phil. Eleonora Rajić Grafika: Hanspeter Hauser/AVD Štampa: Atze AG
© AT Schweiz 4.2010/500/Nr. 427
aće
putem fi
48 sati nazv
razgovora
ta
u
in
i u roku od
(m
a
s
n
a
fo
n
.
le
e
o
it
te
tn
v
j
espla
Nazo
ime i bro
je za was b
avite vaše
ušenja, što
p
k
a
rapena), ost
n
a
st
jetnik za pre
stručni sav
Serbo/Croato/
Bosniaco
Najvažnije cˇ injenice o pušenju
Duhanski dim sastoji se od oko 4.000 materija, od toga su 3.500 gasovi, a 500 sitne cˇestice cˇvrstih materija. Vec´ina ovih materija je
otrovna, a šezdeset ih izaziva rak. Udisanjem duhanskog dima otrovne materije dospijevaju u pluc´a i iz njih u krv, a krv raznosi otrove
po cˇitavom tijelu.
«Lake» cigarete takođe su veoma opasne
Pušenje izaziva rak
Veoma je dug spisak organa u kojima duhanski dim
izaziva rak. To su: usta, grlo, grkljan, pluća, jednjak,
želudac, gušterača (pankreas), bubrezi, mokraćni
mjehur, grlić maternice i krv. Tako je kod pušača opasnost da obole od raka na plućima dvadeset puta veća
nego kod nepušača.
Pušenje je štetno za srce i krvotok
Najvažnije posljedice su srčani udar, moždani udar ili
takozvana pušačka noga. Kod pušača je opasnost da
obole od srčanih oboljenja četiri puta veća.
Pušenje razara dišne puteve
Pod dejstvom duhanskog dima mjehurići u plućima
(alveole) se slijepe. Ono što počne kao pušački kašalj
završava teškim problemima pri disanju, tako da se
tada ni sa udaljenosti od svega 15 centimetara plamen
šibice duvanjem ne može ugasiti.
Muškarci i pušenje
Pušači su češće impotentni nego nepušačit.
Žene i pušenje
Žene koje puše a žele imati djecu teže ostaju u drugom
stanju. Kod njih je takođe veća opasnost da ostanu
neplodne.
Na svakom pakovanju cigareta naveden je njihov
ma-ksimalni sadržaj katrana, nikotina i ugljenmonoksida. Ovi procenti dobijeni su na osnovu mjerenja
pomoću mašina, ali ljudi nisu mašine – za razliku od
mašina ljudi dim uvlače dublje u pluća, u plućima
ga duže zadržavaju i cigaretu popuše sve do filtera.
Zahvaljujući takvom načinu pušenja pušač dolazi do
one količine nikotina za kojom osjeća potrebu.
• Pušačkojiposlijenormalnihcigaretapočnepušiticigarete sa manjom količinom katrana, neće time smanjiti opasnost obolijevanja od raka na plućima.
• Ovo mijenjanje vrste cigareta takođe ne smanjuje ni
opasnost obolijevanja od srčanih oboljenja.
Podaci o količini štetnih materija navedeni na pakovanjima cigareta dovode u zabludu. Stvarne količine
nikotina, katrana i ugljenmonoksida koji dospijevaju
u organizam pušača znatno su veće od onih koje su
naznačene na pakovanjima.
Duhanski dim
Pušenje škodi još nerođenom djetetu
Pušenje za vrijeme trudnoće ugrožava zdravlje i majke i djeteta koje ona nosi. Žene koje puše imaju više
komplikacija tokom trudnoće. Pušenje češće izaziva
Pušenje cigareta sa naznačenim manjim procentom katrana, nikotina i ugljenmonoksida gotovo
je jednako štetno po zdravlje kao i pušenje cigareta sa većim procentom ovih otrovnih materija.
rađanje mrtvog djeteta ili prerani porođaj i jedan je od
uzroka iznenadne smrti male djece.
Duhanski dim sadrži hiljade raznih hemikalija. Između
ostalih to su i nikotin, katran i ugljenmonoksid.
Nikotin je izuzetno snažna droga, slično kao heroin
i kokain. Kod mladih nikotin može izazvati ovisnost
već nakon što probaju samo nekoliko cigareta. Pored
toga nikotin ubrzava puls i podiže krvni pritisak, što
pojačava opterećenje srca i krvotoka.
Katran je zajednički naziv za sastojke duhanskog
dima u tekućem ili polutekućem obliku. Otrovi katrana u prelaze u plućima dospijevaju u krv i u posve
različitim organima izazivaju bujanje zloćudnih tumora (raka). Pored toga katran zube i prste oboji
žutosmeđe.
Ugljenmonoksid je otrovni gas bez mirisa, koji
takođe nastaje prilikom sagorijevanja duhana. U
plućnim mjehurićima (alveolama) ugljenmonoksid
sprječava da krv primi kisik. Kisik je neophodan za
život. Oni koji puše primaju do 15 posto manje kisika.