SAMOSTALNA DEMOKRATSKA SRPSKA STRANKA САМОСТАЛНА ДЕМОКРАТСКА СРПСКА СТРАНКА INDEPENDENT DEMOCRATIC SERB PARTY SRĐAN MILAKOVIĆ, ZAMJENIK GRADONAČELNIKA VUKOVARA U dem okratiji ne prolazi "zakon jačega" * Kakva je trenutna sigurnosna situacija u Vukovaru, nakon učestalih protesta protiv natpisa na oba pism a?Tenzija koja je trajala nekoliko dana danas je puno slabija, i čini se da je kod učesnika događaja prevladao razum. Protok vremena učinio je da su se usijane glave ohladile, i prevladali su argumenti jer su ljudi postali svesni svih mogućih posledica. To što se dogodilo u Vukovaru izuzetno je štetno za Srbe i Hrvate. * Kako ocenjujete reakciju hrvatskih institucija i kako gledate na činjenicu da svo vrem e protesta niko iz aktualne vlasti nije otišao u Vukovar?Da li je aktualna vlast mogla i trebala drugačije reagovati, upitno je. Što se nas tiče mi smo bili u situaciji da se suzdržimo od bilo kakvih komentara jer bi to samo dolilo ulje na vatru. Ono što je mene lično zabrinulo kao i sve građane Vukovara, a posebno pripadnike srpske zajednice, je mlaka reakcija policije prvog dana protesta jer su tog dana u Vukovaru u priličnoj meri ispoljavani elementi nasilja. Ljudi su razmišljali: ako policija ne može da zaštiti skidanje dvojezičnih tabli kako će zaštititi ljudske živote ako nasilje eskalira? * Vukovarski protesti još su jednom dokazali da se pom irenje ne m ože isključivo propisati Ustavnim zakonom . Pa kako onda izgraditi bolji suživot? Prvo što moramo prihvatiti je da ne vredi princip jačega. Tekovine svakog demokratskog društva nacionalnim manjinama daju najvišim zakonskim aktima određena prava koja se ne mogu olako derogirati, kako se to sada najavljuje promenom Statuta Grada Vukovara. To je smešno, neozbiljno i neodgovorno jer to neće rešiti probleme. Ono što su problemi u Vukovaru, a što vlast nije rešila su zapošljavanje, zadržavanje mladih, povratak izbeglica, bolja infrastruktura, registracija škola, otkup stanova itd. Širok je spektar tih problema koji se vuku već dugi niz godina. * Kako kom entirate izjavu gradonačelnika Vukovara Željka Sabe da je na popisu stanovništva iz 2001.godine, broj Srba u Vukovaru, nam erno bio um anjen? Popis stanovništva iz 2001. godine i 2011. godine dao bi se povezati. Srbima u Vukovaru nije bilo milo kada je objavljen podatak da ih je 32,88% jer taj postotak otvara prostor za sumnju, a posebno ako znamo da je do danas iz Vukovara otišao značajan broj Srba. Međutim vi možete da dubite na glavi, ali legalne institucije Hrvatske obavile su popis i objavile rezultate. Mi tu ništa nismo mogli učiniti jer smo u poziciji da se borimo u okviru institucija sistema i to je suština priče. Realno gledano, mi možemo sumnjati, ali ko će to sada dokazati? Na žalost šteta je što nismo puno zrelije društvo kojemu popis stanovništva nije potreban jer da jesmo, bilo bi dovoljno reći da na određenom području živi značajan broj pripadnika neke etničke zajednice da bismo mu dali određena prava koja priznaju njegovo postojanje. open in browser PRO version Are you a developer? Try out the HTML to PDF API pdfcrowd.com * Prikrivaju li se pitanjim a oko dvojezičnih tabli i drugim m anje važnim pitanjim a po život građana, stvarni i m nogo krupniji problem i u državi? To je moguće. Marketing i moć medija je velika, dok spin-majstori vrlo često skreću pažnju javnosti sa suštinskih problema, a na svakom od nas je da pokušamo prepoznati što se iza svega toga krije. Ono što mene puno više brine je što se javnost u Hrvatskoj lako senzibilizira i ujedini kada je srpska zajednica u pitanju. Tim više što je prošlo puno godina od rata, ali na žalost, u medijima i u glavama mnogih rat još nije završen. * Verujete li da bi najavljena inicijativa predsednika Ive Josipovića u vezi rešenja pitanja dvojezičnih tabli m ogla uroditi pozitivnim pom acim a?Ne znam mnogo o tome, ali znam da je zakon propisao moguća rešenja. Svaka inicijativa u okviru postojećih institucija je dobro došla i ja to pozdravljam, ali po meni rešenje treba tražiti u okviru postojećeg Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina, Statuta Grada Vukovara i legalno izabranih organa vlasti, koji su tu da donesu prihvatljivo rešenje za sve. Oni koji misle da ne treba ići tim putem, ili misle da je to na dobrobit Hrvatske, neka to učine u zakonskoj proceduri. Mišljenja sam da oni koji su donosili ustavne zakone nisu učinili ništa štetno, a posebno ako se setimo u kojem su kontekstu ti zakoni doneseni. Izvor: Novosti NOVI LIST: Pupovac podržava promjene Ustava ZAGREB/VUKOVAR, 23.9.2013. - Spremni smo sudjelovati u modificiranom prijedlogu promjene Ustava, rekao je juče za Novi list potpredsjednik SDSS-a Milorad Pupovac. On je, baš kao i Goran Beus Richembergh, HNS-ov član Odbora za Ustav, sredinom jula glasao protiv pokretanja ustavnih promjena. Tada su narodnjaci i Pupovac tvrdili da Ustav ne treba mijenjati zato što su od zadnje promjene prošle samo tri godine. U prvom koraku dovoljno je da u sredu šestero SDP-ovih članova Odbora za Ustav dobije samo još jedan glas, dakle Pupovčev, pa da procedura krene i prijedlog prođe na plenarnu sjednicu Sabora. HDZ je prošle sedmice povukao podršku promjeni Ustava, ali SDP-u bi se u toj inicijativi mogli pridružiti njihovi koalicijski partneri, prvenstveno HNS, koji su ranije bili protiv. Na to upućuje i činjenica da je s objavljenog dnevnog reda sjednice Odbora za Ustav koja se održava u srijedu, skinut predlog za pokretanje procedure ustavnih promjena. Bilo je, naime, predviđeno da se glasa o prijedlogu kojim bi se ukinula zastara za ubojstva iz političkih pobuda, ali su se izgleda u Kukuriku koaliciji složili da se formulacija proširi na sva teška ubojstva. Navodno je već dogovoreno da Vlada kao svoje mišljenje usvoji stav da bi Ustav trebalo promijeniti na način da se ukine zastara za teška ubojstva, pa bi onda zastupnici parlamentarne većine s takvim prijedlogom išli na Odbor za Ustav. open in browser PRO version Are you a developer? Try out the HTML to PDF API pdfcrowd.com Novi list/Inf.sl. СДСС НА “БРАНКОВИМ ДАНИМА” У ВУКОВАРУ ВУКОВАР, 22.9. 2013. - Бројни представ ници Самосталне демократске српске странке присуств ов али су в ечерас поред в уков арског храма Преподобне Матере Параскев е отв арању “Бранков их дана” - културне манифестације која се низ година одржав а у организацији св ештеника Друге в уков арске паропхије протојереја став рофора Јов ана Радив ојев ића. Као и св их година до сада организов ан је пригодан културно умјетнички програм, а кроз в ише дана в уков арски Срби као и св и остали људи добре в оље имаће прилику на разне начине упознати се са ств аралаштв ом в еликог српског песника Бранка Радичев ића. Радичев ић је в еома често борав ио у Вуков ару у којем је у чув еној српској в уков арској породици Михајлов ић рођена његов а мајка. Међу знатним бројем в ечерашњих посетиоца били су и генерални секретар странке Данко Николић, заменик градоначелника Срђан Милаков ић, градски в ећници Дејан Дракулић и Илија Војнов ић, председник Изв ршног одбора странке Боро Ркман, председници страначких организација у Трпињи и Осијеку Св етислав Микерев ић и Бошко Гв еро, те други. Отв арању Бранков их дана присуств ов ао је и конзул Генералног конзулата Републике Србије у Вуков ару Владимир Марјанов ић. ИНФ.СЛ. DVOR: ZA ČETIRI GODINE USISANO PREKO SEDAM MILIONA KUNA DVOR, 22.9.2013. - Za protekle nepune četiri godine u našu općinu privučeno je i plasirano preko sedam miliona kuna investicija, rekao je općinski načelnik Nikola Arbutina (SDSS) na jučerašnjoj svečanoj sjednici Općinskog vijeća povodom Dana općine. Novac je plasiran u komunalnu infrastrukturu kroz održavanje i izgradnju cestovnih komunikacija, vodovode, odlagališta otpada, kolektore..., ali i socijalni sektor u vidu brige za stare i nemoćne, školarce kao i za najmlađe – novorođenčad za koje opština ima posebno motivirajuće stavke. Među brojnim gostima i uzvanicima općinske vijećnika u kojem SDSS ima najveću participaciju pozdravili su predsjednik Izvršnog odbora stranke Boro Rkman i pomoćnik ministra kulture Čedomir Višnjić. open in browser PRO version Are you a developer? Try out the HTML to PDF API pdfcrowd.com Svečanosti su prisustvovali i zamjenik sisačko-moslavačke županice Ivan Nekvapil (HNS), te gradonačelnici, načelnici opština kao i zamjenici načelnika okolnih jednica lokalne samouprave. U sklopu obilježavanja Dana općine posvećenog Međunarodnom danu mira – organizovana je prezentacija poljoprivrednih proizvoda kao i izložba tradicionalnog graditeljstva banijskih Srba. INF.SL. РКМАН И ЉУБОЈЕВИЋ НА ПРОСЛАВИ МАЛЕ ГОСПОЈИНЕ ПАКРАЦ/ГЛИНА/КИЊАЧКА, 22.9.2013. - Вршиоц дужности председника Изв ршног одбора и шеф карлов ачке жупанијске организације Боро Ркман и Синиша Љубојев ић присуств ов али су у петак обележав ању Слав е Већа српске националне мањине Пакраца. У ов ом западнослав онском градићу око тристорињак узв аника и слав љеника пренели су речи подршке в одств а СДСС-а као и братског српског народа сисачке и карлов ачке жупаније у којима су замјеници жупана. Пакрачки Срби према речима председника Већа и актуелног заменика градоначелника Горана Лабуса (ДПС) пет година уназад у в еликом броју слав е св ој Дан односно Рођење Пресв ете Богородице у народу познатији као Мала Госпојина. У суботу је, такође пов одом Мале Госпијине, Ркман присуств ов ао манифестацијама у организацији Већа српске националне мањине у Глини као и селу Кињачка у општини Суња. ИНФ.СЛ. open in browser PRO version Are you a developer? Try out the HTML to PDF API pdfcrowd.com Ljubojević: Ne može ulica odlučivati o primjeni zakona KRNJAK, 18.9.2013. - Povodom jučerašnjeg skidanja dvojezičnih tabli sa zgrade općine Krnjak, veoma posjećenu konfenerciju za novinare danas su održali SDSSovi zamjenik župana Karlovačke županije Siniša Ljubojević i načelnik općine Dejan Mihajlović. Skidanja ćiriličnih natpisa sa zgrade Općine nanijelo je veliku štetu Karlovačkoj županiji i Republici Hrvatskoj jer je narušen ugled Države i povjerenje naroda, rekao je Ljubojević. Ne smijemo dozvoliti da pojedinci sa ulice zadiru u temeljna načela i vrijednosti države, a to su između ostalog i prava nacionalnih manjina. Ovaj događaj je kod srpskog stanovništva izazvao strah, ali i gnjev. Očekujem od nadležnih institucija da kvalitetno provedu istragu i da se krivac primjereno kazni. Pozivam sve političke stranke u Karlovačkoj županiji da osude ovaj vandalski i nacionalistički čin. Pozitivan primjer implementacije manjinskih prava je Istarska županija u kojoj živi oko 6% Talijana, a Istra je dvojezična. Takav promjer odnosa naroda mi želimo i u Karlovačkoj županiji, rekao je Ljubojević. Skidanje tabli osudio je i općinski načelnik Dejan Mihajlović koji je rekao da je općina Krnjak već duži niz godina svijetao primjer kako mogu i kako trebaju funkcionirati multinacionalne sredine.To očigledno nekom smeta mada sam siguran da neće uspjeti u open in browser PRO version Are you a developer? Try out the HTML to PDF API pdfcrowd.com svojoj namjeri jer Republika Hrvatska kao članica Evropske Unije neće dozvoliti da ekstremni pojedinci kreiraju njenu državnu politiku i uvjeren sam da neće dozvoliti selektivnu primjenu Zakona i Ustava." INF.SL. SAOPĆENJE ZA JAVNOST OPĆINSKA ORGANIZACIJA SDSS-a KRNJAK IZVRŠNI ODBOR KRNJAK, 18.09. 2013. Povodom jučerašnjeg nasilnog uklanjanja tabli ispisanih ćiriličnim pismom sa zgrade Općine Krnjak, OO SDSS-a Krnjak izdaje slijedeće SAOPĆENJE ZA JAVNOST OO SDSS-a Krnjak najoštrije sa zgražanjem osuđuje ovaj ničim izazvan vandalski čin, nacionalizmom i šovinizmom zadojenog pojedinca ili grupice ljudi koji njime nastoje poremetiti zadovoljavajući stupanj međuljudskih i međunacionalnih odnosa u našoj Općini. Dvopismene table na zgradu Općine stavljene su prije više od 6 godina i dosada nikada nikome nisu bile povod za bilo kakve tenzije, te smo se iskreno nadali da će tako i ostati, međutim naprijed pomenuti akteri događaja nisu razmišljali tako, te su podlegli nažalost trenutno opće raširenoj „antićiriličnoj psihozi“ od koje vidimo nije imuna ni naša Općina. S toga u cilju prevladavanja ovog incidenta pozivamo sve relevantne političke faktore u Općini Krnjak da ovaj incident osude, te i dalje rade i doprinose u prilog dostignutog stupnja međunacionalnih odnosa. Izvršni odbor zahvaljuje svim članovima i građanima koji su se povodom ovog incidenta javljali i dali podršku kako stranci tako i općinskom rukovodstvu, te ih poziva na mir, suzdržanost i dostojanstvo kao što su i do sada pokazivali u sličnim situacijama. PREDSJEDNIK OO: Ilija Matijević open in browser PRO version Are you a developer? Try out the HTML to PDF API pdfcrowd.com Problemi zapadnoslavonskih Srba: Prognani, pa sada obrisani!!! VOĆIN, 16.9.2013. - O problemima srpske zajednice u Virovitičko-podravskoj županiji malo se zna i još se manje govori. Rat devedesetih osjetili su već septembra 1991., kada je iseljeno ukupno 127 naselja s većinskim srpskim stanovništvom. Tragovi rata i egzodusa i danas su vidljiviji ovdje nego u nekim drugim dijelovima Hrvatske, pa je upravo na prostoru ove županije najslabiji proces povratka. Nekadašnji nosioci života i razvoja – velika poljoprivredna gospodarstva i drvna industrija bazirana na šumskim kompleksima, potpuno su uništeni. Za ovu županiju mnogi će reći da je izrazitije nego ostale umjetna tvorevina, čije su granice skrojene više po političkom ključu, kako bi se razbio srpski korpus, nego po geografskim, ekonomskim i drugim karakteristikama. Ekonomski položaj srpske zajednice ponešto popravlja podravski, ravničarski dio koji nije bio zahvaćen ratom. O položaju i perspektivama Srba u toj županiji razgovarali smo s Igorom Pavkovićem , zamjenikom župana iz srpskih redova (SDSS). Prve žrtve i prvi egzodusi u ratu devedesetih zadesili su područje zapadne Slavonije, odnosno Virovitičko-podravske županije. Javnost je gotovo zaboravila te događaje Nažalost, javnost nije zaboravila te događaje, jer o tim nesretnim zbivanjima nikada nije ni bila dovoljno obaviještena. Kada govorimo o tim događajima, Virovitičko-podravsku županiju ne možemo izdvajati iz područja zapade Slavonije, jer su županije nastale poslije svih tih dešavanja, a njihove neprirodne granice povlačile su se tako da što više razmrve kompaktni etnički prostor Srba u zapadnoj Slavoniji, gdje nas je po popisu stanovništva iz 1991. živjelo 70.000. Prvi sukobi na ovom prostoru počinju u augustu 1991., nakon čega velika većina Srba napušta gradove i utočište pronalazi u planinskom dijelu Slavonije, tako da je već u septembru, u zbjegu, bilo oko 50.000 stanovnika, koji su bili u potpunom okruženju, bez struje, bez pristupa osnovnim životnim namirnicama. Tek kasnijim otvaranjem koridora od Okučana do Bosanske Gradiške počelo je neko slabašno snabdijevanje i izvršena je evakuacija djece, žena i ranjenika. Bio je to tek početak stradanja i izbjegličke epopeje, za koju srpski izvori navode da je brojala 72.000 izbjeglih Srba, ne iznoseći podatke o žrtvama, dok hrvatska strana priznaje da je bilo 50.000 izbjeglih i 1.900 ubijenih. Da li se ti događaji rasvjetljavaju, a počinioci procesuiraju? Što se srpskih žrtava tiče, one nikog ne zanimaju. Do sada su izvršene samo tri ekshumacije na području Voćina, iako se zna za još neka grobišta. Naravno da nitko nije procesuiran. Kada se radi o žrtvama hrvatske nacionalnosti, njihova su grobna mjesta uredno obilježena i podignuti su spomenici, ali ni počinioci tih zločina još nisu osuđeni, pa ostaje neugodan osjećaj da su svi krivi, što, naravno, opterećuje daljnji zajednički život. Obilježava li se danas stradanje i egzodus tog stanovništva? Predstavnici VSNM-a Bjelovarsko-bilogorske, Požeško-slavonske i Virovitičko-podravske županije prošle su se godine prvi put sastali u Đulovcu i dogovorili da treba početi obilježavati ovu tužnu godišnjicu. Zbog kratkog roka nismo uspjeli organizirati komemorativni skup, ali je vladika slavonski Sava sa svim sveštenicima Eparhije slavonske u Kućancima služio parastos za stradale 1991. u toj eparhiji. Ove godine planiramo organizirati komemorativni skup u Voćinu, na kom ćemo ukazati na broj žrtava i razmjere egzodusa. Kako danas izgledaju ti prostori? Može li se poslije svega reći da se na tom području dogodilo etničko čišćenje? Broj stanovnika po kilometru kvadratnom u općini Voćin je sedam i to zato što su doseljeni Hrvati s Kosova – da nema njih, bio bi ispod jedan. Identično je stanje u drugim dijelovima zapadne Slavonije koji su 1991. bili zahvaćeni sukobima. Usuđujem se reći da je došlo do etničkog čišćenja, jer kako drugačije tumačiti da se na nekom području postotak Srba za dvadeset godina smanjio sa 80 na devet, kao što je to slučaj s općinom Voćin. open in browser PRO version Are you a developer? Try out the HTML to PDF API pdfcrowd.com Zašto nema povratka na tim područjima? Deset godina trebalo je proći od egzodusa da bi prvi povratnici uopće mogli doći svojim kućama. Tokom tog desetogodišnjeg perioda sela s kompletnom infrastrukturom, stočnim fondom i tvorničkim pogonima u potpunosti su uništavana, nijedan objekt nije ostao čitav, zemlja je zarasla u šikaru, veliki prostori bili su minirani (bilo je dosta stradalih od mina), dok u državnoj službi i državnim tvrtkama za Srbe nije bilo, i još uvijek nema, posla, a uz sve to povratnicima nitko nije garantirao sigurnost. Mislim da nije trebalo više razloga da se neko odluči ne vratiti. U posljednjih deset godina dosta je urađeno na poboljšanju kvalitete života: završena je elektrifikacija, 90 posto domaćinstava ima vodovod, uređuju se lokalne ceste, podignuti su mostovi, obnovljen je određen broj kuća, ali ne i gospodarskih objekata. Međutim, dotada su naši izbjegli svoju egzistenciju i budućnost već pronašli na nekom drugom mjestu. Kada je povratak bio u najvećem zamahu? Na našem području nije bilo nekog velikog povratka, ali on ipak i sada traje nekim svojim usporenim tokom. I sada, kada smo već skoro zaboravili na njih, gotovo se svaki mjesec neka porodica vrati. Govori se o skorom proglašenju prestanka izbjegličkog statusa za izbjeglice iz Hrvatske? Nakon 22 godine mora se zatvoriti i taj problem. U izbjeglištvu se rađa već druga generacija Slavonaca i njih gotovo ništa, osim prekrasne prirode, ne veže uz ovaj kraj, oni će ovamo dolaziti samo kao turisti. Mnogi od onih koji su se željeli vratiti umrli su iščekujući taj dan. Sada možemo očekivati samo ljude koji svoje penzionerske dane žele provesti u zavičaju i možda ponekog mladog entuzijasta koji bi pokrenuo neki eko-posao. Proces obnove je pri kraju, a istječe i posljednji rok za podnošenje zahtjeva za stambeno zbrinjavanje bivših nosilaca stanarskog prava. Kakvo je stanje u vašoj županiji? I u našoj je županiji proces obnove pri kraju. Nažalost, samo 20 posto obnovljenih kuća je i useljeno, ali jedan drugi proces još traje, a to je proces stambenog zbrinjavanja. Na području županije imamo još oko 1.000 neriješenih slučajeva. Veliki broj zainteresiranih podnosio je zahtjeve za stambeno zbrinjavanje putem dodjele građevinskog materijala za izgradnju ili obnovu obiteljske kuće, i to su oni ljudi koji nisu bili obuhvaćeni procesom obnove. Nemam trenutno najprecizniji broj koliko ih je pozitivno riješeno, ali on je oko stotinjak, a još toliko slučajeva čeka na pozitivno rješenje. Na spisku prioriteta za ovu godinu ima ih oko 30. Izgradnja kuća puno je doprinijela zadržavanju radno sposobnog stanovništva na ruralnom području. Zainteresiranih za stambeno zbrinjavanje ima i bivših nosilaca stanarskog prava. Međutim, uslovi su neispunjivi, tako da je na području grada Slatine bilo stotinjak zahtjeva za povrat stana, ali je tek njih dvadesetak to pravo ostvarilo i gotovo su se svi vratili. Kako ste zadovoljni radom regionalnog ureda za obnovu i statusna pitanja? Regionalni ured je sve do kraja 2011. imao svoju kancelariju u Slatini, što je bilo izuzetno dobro jer su se tu mogli rješavati svi poslovi vezani uz obnovu i stambeno zbrinjavanje. Ukidanjem ureda u Slatini stvari se kompliciraju, ne zna se više gdje se koji predmet nalazi. Ubrzo se zatvara i regionalni ured u Pakracu, kome je bila podređena slatinska ispostava. Sada sve te predmete preuzima ured državne uprave u županiji i sve to predugo traje, a posljedica toga je da u posljednje dvije godine nismo vidjeli kamion s materijalom za obnovu na našim cestama. Kakve su posljedice novog Zakona o prebivalištu po srpsku zajednicu? On se na području naše županije počeo primjenjivati tri godine prije nego što je donesen, tako da je u tom naletu izbrisano sve što se dalo izbrisati. Izbrisani su svi Srbi koji nisu zatečeni u svojim kućama, koji su bili na poslu ili kod doktora. Zbog toga je u Virovitici svojevremeno bio i tadašnji potpredsjednik Vlade Slobodan Uzelac. U tom je naletu izbrisano 1.700 ljudi, a spriječeno je brisanje njih još 850. Kasnije je svima koji su to htjeli omogućen povrat prebivališta, ali su troškove morali snositi sami. Sve češće iz vaše županije dolaze vijesti o prem laćivanju, uzurpaciji im ovine. Koji su razlozi tog stanja? Što se tiče tuča i premlaćivanja na povratničkom području, oni nisu baš tako česti kako bi se na prvi pogled moglo zaključiti. U posljednjih deset godina bila su ukupno četiri slučaja usmjerena protiv Srba, dok je u istom periodu bilo više sukoba unutar naseljeničke populacije. Bitno je istaknuti da nitko iz naseljeničke populacije nije stao na stranu napadača, već su napadače svi javno osudili, što nije bio slučaj kada su u Kistanjama pretučeni mladi bogoslovi. Svi se sukobi dešavaju zbog držanja stoke bez nadzora. open in browser PRO version Are you a developer? Try out the HTML to PDF API pdfcrowd.com Povratnici su vlasnici zemlje, dok naseljenici drže stoku a da nemaju svoju zemlju, te stoku napasaju na njihovoj zemlji. Nažalost, moram reći da je policija dosta inertna po pitanju uzurpacije imovine. Naravno da to negativno utječe na povratak. Kakve su privredne prilike na području županije, posebno u kontekstu ulaska u EU? Postoji veliki broj perspektivnih OPG-ova u podravskom dijelu županije koji se bave proizvodnjom duhana ili povrća i njihov je opstanak na evropskom tržištu vrlo vjerojatan. Problem je s poljoprivrednicima koji tradicionalno uzgajaju žitarice i s onima koji se bave proizvodnjom mlijeka, kravljeg ili ovčjeg, dok za govedarstvo već sada možemo reći da je propalo. Što biste izdvojili kao vidljiv napredak na području županije? Kao što sam već rekao, u infrastrukturu se u posljednjih deset godina ulagalo, tako da sada na području povratka svaka kuća ima pristup električnoj energiji. U narednom periodu treba posvetiti pažnju asfaltiranju preostalih 12 kilometara makadamskih puteva u općini Voćin, ali i nekim manjim zahvatima u drugim općinama. Najveći napredak je u tome što su otoplili međunacionalni odnosi. Ljudi pritisnuti krizom vjerojatno više energije usmjeravaju na golo preživljavanje nego na političko prepucavanje, u kom su svi gubitnici. Kakvi su izgledi da se mladi Srbi integriraju u društvo i pronađu svoju budućnost na području županije? Čemu su skloniji, odlasku ili asimilaciji? Integracija mladih u društvo je nezamisliva bez osigurane perspektivne egzistencije. Dok oni u svom zavičaju ne budu mogli od svog rada normalno živjeti, neće biti ni integracije. Veliki broj mladih u ljetnim mjesecima odlazi raditi u primorske županije, najviše u Istarsku, gdje nakon nekoliko sezona pokušavaju i ostati, što je nekima i uspjelo. Za sada se tek mali broj povratnika odselio u neke udaljenije zemlje – upravo njima prijeti daleko veća opasnost od asimilacije Smatrate li da su nadležni zapostavili ratom opustošene krajeve u pripremama za EU fondove? Nažalost, jesu, ali ne samo za EU fondove. Centralna vlast povratničke krajeve konstantno i u svakom pogledu zapostavlja. Ta su područja bila zapostavljena još prije rata i to je politika koju nijedna vlada ne mijenja, a mi na terenu uz pomoć naših malih i nerazvijenih općina ne možemo učiniti dovoljno. Kako se snalazite na novom radnom mjestu dožupana? Koliko imate prostora da doprinesete boljem životu srpske zajednice na području županije? Na osnovu iskustva iz prva tri mjeseca mandata, mogu biti zadovoljan odnosom župana i svih ostalih suradnika. Nadam se da ću to moći iskoristiti u daljnjem radu i u konkretnim slučajevima pomagati zajednici koja me izabrala na ovo odgovorno mjesto, ali isto tako biti na raspolaganju i drugim građanima, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost. Izvor: Novosti Foto: Arhiva SDSS Mladi daruvarski Srbi prilaze SDSS-u DARUVAR, 13.9.2013. - U Bjelovarsko-bilogorskoj županiji ostvarili smo do sada najbolji izborni rezultat jer imamo vijećnike u Daruvaru, Đulovcu, Dežanovcu i županijskoj Skupštini – dakle imamo četiri vijećnika a do maja nismo imali niti jednoga, rekao je sinoć u Daruvaru Milan Radaković prvi čovjek županijskog SDSS-a. open in browser PRO version Are you a developer? Try out the HTML to PDF API pdfcrowd.com Na sinoć održanoj sjednici Izvršnog odbora SDSS-ove županijske organizacije naglašeno je da su koalicioni partneri SDP i ostali poštovali dogovor, kao što je poštovan u drugim sredinama, da bi SDSS imao svoje članove i u predstavničkim tijelima Garešnice i Bjelovara. Analizirajući stranački rad poslije izbora vijećnik u daruvarskom Gradskom vijeću dr. Ranko Jeftimija naglasio je kako raduje činjenica da se nakon izbora stranki postepeno priključuju mladi i obrazovani ljudi. "Samo na takav način prihvatanjem mladih ljudi možemo razvijati stranačku aktivnost, rečeno je. O prednostima participacije u predstavničkim tijelima govorio je i vijećnik Općinskog vijeća Đulovac Savo Orozović. Sinoć je u skladu sa preporukama Izvršnog odbora stranke, odlučeno da će se do kraja godine održati vanredna sjednica GO SDSS Daruvar na kojoj će, prema očekivanju vođenje ogranka preuzeti mladi novi članovi stranke kao i sjednica Skupštine županijske organizacije. INF.SL. SAOPŠTENJE ZA JAVNOST U Vojniću, na nogometnoj utakmici održanoj 8.septemba 2013. između NK Petrova Gora i NK Krnjak, na tribinama navijača domaćina, NK Petrova Gora, istaknut je transparent s natpisom na ćiriličnom pismu, koji je glasio: „zelena 9-ka u ovaj grad vratit će se kad-tad, Šimi od drugara“ Igrači NK Krnjak protestno napuštaju igralište, te se utakmica prekida. SDSS KŽ smatra ne potrebnim isticanjem ovog događaja u lokalnim medijima, što rezultira ne realnim podizanjem tenzija između Srba i Hrvata na području Karlovačke županije. U SDSS-u smatramo pretenciozno ponašanje i igrača gostujućeg kluba kada su zbog lošeg rezultata napustili teren, a za izgovor našli ćirilični transparent, koji nikoga nije vrijeđao, već je bio upućen prijatelju. U Vojniću živi 45,55% Srba, a Ustavni zakon Republike Hrvatske omogućuje korištenje i upotrebu ćiriličnog pisma. Općina Vojnić na svojim pločama ima dvojezični natpis, kao i općina Krnjak iz koje dolaze gostujući igrači. Ne vidimo stvaran razlog predimenzioniranja ovog događaja, već ga doživljavamo kao pritisak na srpsku zajednicu. Vjerujemo da će ga javnost neće okarakterizirati kao incident kako je prezentiran jer u stvarnosti to i nije. У Сиску формиран први Актив жена СДСС-а open in browser PRO version Are you a developer? Try out the HTML to PDF API Predsjednik SDSS-a ŽO Karlovačke županije: Siniša Ljubojević, struč.spec.ing.el. pdfcrowd.com СИСАК, 12.9.2013. - Синоћ је у Сиску одржана Скупштина Актива жена Градске организације СДСС-а Сисак. Ово је прва асоцијација жена односно чланица странке у оквиру СДСС-а, а до краја јесени одлуком Главног одбора и остале организације у којима постоје услови основаће своје Активе. За предсједницу сисачког Актива изабрана је Мирјана Олујић, потпредсједница је Бранка Соломун а изабране су и још три колегинице у Извршни одбор новооснованог Актива. Честитку сисачким колегицама су упутили и подршку у раду обећали предсједник Извршног одбора странке Боро Ркман и шеф сисачкомославачког жупанијског СДСС-а Милан Крстинић. Инф.сл PRIJETEĆI GRAFIT NA SRPSKOJ KUĆI U KISTANJAMA KISTANJE, 11.9.2013. - Juče u ranim jutarnjim satima na sjevernom zidu porodične kuće Đorđa Novakovića, na Trgu sv. Nikole ispred nove katoličke crkve u Kistanjama osvanuo je grafit uvredljivog i prijetećeg sadržaja pisan crnom bojom s porukom "ja vam jamčim gospodo platićete Vukovar. Ne ćirilici". open in browser PRO version Are you a developer? Try out the HTML to PDF API pdfcrowd.com Općinska organizacija SDSS-a Kistanje osudila je ovaj čin koji ima vjerojatno za cilj destabilizaciju odnosno srpskog i hrvatskog stanovništva, a slučaj je odmah prijavljen i policiji. Tekst i foto: Borislav ŠARIĆ RAZBIJENA DVOJEZIČNA TABLA U OPĆINI BISKUPIJA BISKUPIJA, 7.9.2013. - U noći sa petka na subotu, nepoznata osoba ili više njih razbili su dvojezični natpis nedavno postavljen na objektu Mjesnog odbora Kosovo u Općini Biskupija kod Knina.Policija je obavila uviđaj i prema saznanjima u toku su operativne radnje u svrhu pronalaženje počinitelja. Razbijena tabla tamošnjeg Mjesnog odbora Kosovo nalazi se na kući tik do frekventne prometnice Drniš-Knin i nema adekvatnu noćnu rasvjetu, Prema riječima načelnika Ognjena Vukm irovića (SDSS) na području Općine Biskupija prema posljednjem popisu stanovništva, živi 1.699 stanovnika od čega 231 Hrvat i 1.452 Srba, čime pripadnici srpske nacionalne manjine čine 85,4 posto stanovništva. Od ukupnog broja stanovnika, zaposleno je njih pedesetak. - Mnogim ljudima je bitno pravo na dvojezičnost i žele da im nazivi ulica pišu na latinici i ćirilici te da takve table imaju na svojim kućama, dok neki kažu da im to nije najvažnije pitanje i da im je bitnije da imaju posao, da mogu živjeti. - To nije primarno pitanje - istakao je Vukmirović, no zakon ćemo provesti. Statut je usklađen i na općinskoj zgradi dvojezični natpis stoji već šest-sedam godina i nije bilo nikakvih problema zbog toga kao i na mjesnim odborima sve do danas. No što se tiče naziva ulica, tu nas čeka još mnogo posla jer ulice još nisu katastarski uvedene. - Ulice moramo uskladiti sa Zakonom o katastru zbog osobnih iskaznica stanovnika. Svaka osobna iskaznica mora imati katastarski broj. Riješit ćemo to kroz ovu godinu, a onda ćemo naručiti table sa imenima ulica na latinici i ćirilici i postaviti ih – kazao je Vukmirović dodajući da je jedino otvoreno pitanje natpisa mjesta na državnim i županijskim cestama. To nije u nadležnosti Općine, već nadležnih cestarskih tvrtki koje bi također zakonske odredbe trebale provesti. J. List/Inf.Sl. ПАРАСТОС НА ВУКОВАРСКОЈ АЛЕЈИ ВУКОВАР, 7.92.2013. - Око стотињак в уков арских Срба присусув ов ало је данас парастосу на спрском в ојничком гробљу – Алеја – у знак сећања на почетак ратних операција јесени 1991. године. Парастос је уз саслужење в ише св ештеника служио в уков арски парох протојереј став рофор Јов ан Радив ојев ић, а уназад неколико година парастос ов им пов одом служи се прв е суботе у месецу септембру. open in browser PRO version Are you a developer? Try out the HTML to PDF API pdfcrowd.com Венце код централног крста положили су Удружење несталих лица “Против заборав а” из Вуков ара, представ ници Генералног конзулата Републике Србије у Вуков ару, представ ници Градског и жупанијског в ећа српске националне мањине, Заједничког в ећа општина, Oпштине Боров о, Самосталне демократске српске странке и други. Организатор парастоса је градско в еће српске националне мањине Вуков ара. У тромесечном в уков арском ратном паклу 1991. страдао је неутв рђен број в ојника и цив ила српске националности. Срби су страдав али и пре самог почетка рата и ту у лето 1991. године када су одв ођени са радних места из св ојих кућа или ликв идирани на кућном прагу. Зато је ов ојесењи парастос уједно и молебан св е уморене душе. Б. РКМАН/ Фото: Драгољуб СТОЈИЋ Ркман и Стојић обишли повратницу која живи без струје ГЛИНА 5.9.2013. - Заменик сисачко-мослав ачке жупанице и в .д председника Изв ршног одбора странке Боро Ркман и доградоначелник Глине Ђуро Стојић недав но су open in browser PRO version Are you a developer? Try out the HTML to PDF API pdfcrowd.com посетили српску пов ратницу Софију Петров ић у Великом Градцу. Софија је пов ратница из избеглиштв а, у поодмаклим је годинама, жив и сама у кућу у којој годинама нико није станов ао и што је најбитније у читав ој причи – жив и без електричне енергије односно без струје!!! Кућа у којој жив и имала је до рата односно до “Олује” уредно снабдев ање електричном енергијом. “Како је Софија без икаков их примања јер још није оств арила пензију па и није у могућности платити прикључак за струју који јој ХЕП тражи обзиром да није оств арила ни прав о на обнов у куће, наша је обав еза и у чему ћемо дати максималан ангажман да се средств а изнађу како би и Софија жив ела жив от достојан чов ека”, рекао је Стојић. Осим Софије Петров ић на подручју Глине укупно је још 13 породица које жив е без струје. Иако у читав ој држав и има још одређен број породица без снабдев ања електичном енергијом, подсетимо да је управ о ангажманом СДСС-а у прошлим Владама, стање са струјом побољшано у односу на тадашње планов е реелектификације. Наиме, раније Владе РХ су реелектификацију намерав але зав ршити до краја 2016. године. Међутим, на притисак СДСС-а, тада коалиционог партнера, тај рок је знатно скраћен. ИНФ.СЛ. © samostalna demokratska srpska stranka 1997 -2013 open in browser PRO version Are you a developer? Try out the HTML to PDF API pdfcrowd.com open in browser PRO version Are you a developer? Try out the HTML to PDF API pdfcrowd.com
© Copyright 2024 Paperzz
