2. opis tehnološkog procesa proizvodnje etil alkohola iz krompira i

2. OPIS TEHNOLOŠKOG PROCESA PROIZVODNJE ETIL
ALKOHOLA IZ KROMPIRA I KUKURUZA
2.1. Sastav i struktura etil alkohola iz krompira i kukuruza
Alkohol ili etil-alkohol, etanol, žesta, špirit je popularno ime za organsko
jedinjenjeiz grupe alkohola. Pojavljuje se kao bezbojna tečnost ugodnog mirisa. Ime mu
dolazi od arapske riječi al-kuhl, što znači prašak za bojanje očnih kapaka. Proizvodi se
najčešće iz skrobnih i šećernih sirovina vrenjem uz pomoć kvasca.
Upotrebljava se kao rastvarač i sredstvo za ekstrakciju, za dezinfekciju, za
konzerviranje i pri proizvodnji alkoholnih pića. Služi kao polazna sirovina za celi niz
hemikalija. Opšta formula alkohola je R-OH, dakle hidroksilna grupa OH, vezana na
alkan tj. lanac ugljovodonika. Sličnu strukturu imaju karboksilne kiseline koje se
dobivaju oksidacijom alkohola. Hidroksilna grupa (funkcijska grupa) se sastoji od
jednog atoma vodonika i jednog atoma kiseonika, prema tome je jednovalentna. Zato i
lanac na koji se grupa vezuje mora biti jednovalentan. Tako će npr. sažeta strukturna
formula etanola biti CH3-CH2-OH.
2.2. Tehnološki proces proizvodnje etil alkohola iz krompira i kukuruza
Osnovni sastojak svih alkoholnih pića je rafinirani etilni alkohol koji se proizvodi
destilacijom i rektifikacijom prevrelih komina.
Za proizvodnju preporučuje se u prvom redu alkohol proizveden iz žitarica (kukuruz,
ječam, raž) kao i od krompira. Alkohol dobijen iz melase je manje vredan za proizvodnju
alkoholnih pića, pa se ne može koristiti za proizvodnju vodke ili džina. Za proizvodnju
jakih alkoholnih pića svakako se mora koristiti fino rafinirani alkohol koji mora biti
bistar, ukus slatkasto-alkoholičan, miris blag i neutralan.
Tehnologija proizvodnje žitnih rakija vrlo je slična proizvodnji voćnih rakija.
Rakije se proizvode destilacijom prevrelih komina, koje su pripremljene ošećerenjem
skroba žitarica amilolitičkim enzimima.
Glavne faze proizvodnje su sledeće:
-
Ukomljavanje i ošećerenje supstrata;
Vrenje;
Destilacija;
Dorada i zrenje.
Najpoznatije žitne rakije su: Viski, Vodka, Genever, Džin.
Da bi ste preuzeli kompletan rad, molimo Vas pogledajte u putstvo o kupovini gotovih radova
3
Viski
Viski je žitna rakija sa karakterističnim mirisom i ukusom. Proizvodi se pretežno
od ječmenog slada, raži, te kukuruza i pšenice, a mora sadržavati najmanje 43% etanola.
Najpoznatije vrste viskija su: Škotski, Irski, Američki (burbon) i kanadski.
Vodka
Vodka se može definisati kao razređeni vrlo čisti alkohol dobijen od žita ili
krompira. Proizvodnja vodke u Poljskoj temelji se na krompiru, dok je u Rusiji glavna
sirovina kukuruz. Budući da je sirovina za proizvodnju vodke kukuruz ili krompir, onda
se pre vrenja mora izvesti ošećerenje skroba sadržanog u supstratu. Nakon završenog
alkoholnog vrenja, prevrela komina se destilira kako bi se postigla potrebna čistoća i
mekoća alkohola. Destilacija i rektifikacija se izvodi kontinuirano u destilacijskim
kolonama, nakon čega slijedi rektifikacija u kolonama za rektifikaciju. Naročito
brižljivim izvođenjem procesa destilacije i rektifikacije (3-5 kolone), te filtriranjem
destilata kroz aktivni ugalj, dobije se alkohol takove čistoće, da se nakon razređenja može
odmah koristiti kao gotov proizvod. Količina alkohola u vodki je 40-45 vol/vol. %.
Genever
Genever je nizozemska nacionalna rakija. Poznata su dva tipa genevera;
-
Mladi genever blago aromatizovana rakija;
Stari genever jače aromatizovan i odležan.
U Nizozemskoj se genever proizvodi mešanjem mlevenog kukuruza, raženog
brašna, ječmenog slada u jednakim merama. Proces saharifikacije, odnosno razgradnje
skroba u fermentabilne šećere, provodi se kao pri proizvodnji piva, međutim uz dodatak
enzima. Ošećerena komina se filtrira kako bi se dobila sladovina koja odlazi na
fermentciju. Fermentacija se odvija dodatkom selekcioniranog kvasca. Nakon 3-4 dana
preferemntiranoj komini s oko 6 % alkohola dodaje se sveže ošećerena profiltrirana
sladovina kako bi se dobilo na kraju fermentacije oko 11 % alkohola. Takva
prefermentirana komina odlazi na destilaciju.
Džin
Džin (irska klekovača) proizvodi se od žitne rakije prepečenice, tako što se kod
drugog pečenja u kazan doda malo kleke, da bi rakija dobila miris, ali po boji ostaje žitna.
Ova rakija razlikuje se od naše klekovače po tome što se proizvodi od voćne rakije i ima
boju. Džin je aromatizovana žitna rakija ili aromatizovani rafinisani etanol
poljoprivrednog porekla. Za osnovu se uzima neka žitna rakija ili žitni alkohol 9596%v/v. Holanski profesor medicine Franciscus de la Boe se smatra tvorcem pića koje je
danas poznato kao dzin. On je ovo piće nazvao “Essence de Genivre“, zbog intenzivne
arome kleke. Aeneas Coffey je 1830. godine predstavio svoj usavršeni destilacioni
Da bi ste preuzeli kompletan rad, molimo Vas pogledajte u putstvo o kupovini gotovih radova
4

Download Report