Predavanje 7 Doc.dr Mara Kerić Nastavni program fizičkog vaspitanja Odvija se u dva organizaciona oblika rada: Razredni-časovni oblik rada; Vančasovni oblik rada; Zadaci su podeljeni u tri tematska područja: Razvitak fizičkih sposobnosti; Sportsko tehničko obrazovanje; Povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom. Nastavni program fizičkog vaspitanja U svakom temetskom području obrađuju se određeni sadržaji: Razvitak fizičkih sposobnosti: Sadržaji: snaga, brzina, koordinacija, pokretljivost, izdržljivost. Sportsko tehničko obrazovanje: Sadržaji: atletika, vežbanje na spravama i tlu, sportske igre, plivanje, ritmička gimnastika, ples. Povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom: Sadržaji: logorovanja, zimovanja, izleti, takmičenja, javne manifestacije. Program vančasovnih oblika fizičkog vaspitanja Nastava fizičkog vaspitanja treba da se realizuje kao dijalektičko jedinstvo razrednog, tj. časovnog i vančasovnog oblika rada i to kroz tri tematska-programska područja: Razvitak fizičkih sposobnosti; Sportsko tehničko obrazovanje; Povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom. Poznato je da se prvo i drugo tematsko područje realizuje kroz razredno – časovni oblik rada. Treće tematsko područje u vančasovnu aktivnost kao povezivanje fizičkog vaspitanja sa životom i radom. Program vančasovnih oblika fizičkog vaspitanja U vančasovne planske i programsko organizovane oblike rada spadaju izleti, zimovanja, logorovanja, javne manifestacije i takmičenja. Za sve njih je karakteristično, da svi ponaosob imaju svoj plan i program izvođenja, adekvatan tom obliku rada. Izletništvo kao vančasovni oblik rada ’’Izletništvo je oblik fizičkog vaspitanja pomoću kojih čovek zadovoljava svoje sklonosti za otkrivanje nepoznatog, za upoznavanje i savlađivanje prirode i za uspostavljanje odgovarajuće ravnoteže u njoj’’ po Leskošeku. Izletništvo kao vančasovni oblik rada Osnovno je: Da izleti imaju unapred određeni cilj; Da izleti podrezumevaju poludnevni, dnevni, može i više dnevni boravak u prirodi. Organizacija izleta Nastavnik je odgovoran Nastavničkom veću i roditeljima za realizaciju i bezbednost učenika na izletu. Nastavnik treba da pripremi detaljan plan i upoznaje roditelje i decu sa njim. Izletništvo kao vančasovni oblik rada U plan se evidentira: vreme okupljanja vreme postrojavanja i provera prisutnih čas polaska na izlet orjentaciono vreme dolaska na izlet vreme pojedinih aktivnosti vreme za ručavanje i odmor polazak sa izleta orjentaciono vreme povratka u školu ujedno, priprema i skicu kretanja, odmora, prevoz, vrste aktivnosti, poseta znamenitostima. Izletništvo kao vančasovni oblik rada Za niže razrede daje obaveštenja – kako se obući (topla odeća), šta poneti, šta će se videti, pripremiti hranu za put. Podela zaduženja. Preporučuje se da na jednog pedagoga ne sme da bude više od 15-20 učenika. Ovo je samo okvirni program koji se da modifikovati zavisno od mesta koje se posećuje, vremena trajanja izleta, broja učenika, daljine izletniškog mesta.... Izletništvo kao vančasovni oblik rada Sadržaj aktivnosti na izletu: odmori na pogodna mesta; kraće pauze da se sačekaju oni koji zaostaju; proveravaju se učenici. Ciljevi izleta: upoznavanje flore i faune okoline; upoznavanje nekog industrijskog objekta; poseta istorijski značajnom mestu; poseta nekoj školi. Suština je da učenik dobije zaduženja na izletu i da se oseća odgovornim za njegovu realizaciju. Tempo kretanja prilagođava se slabijim učenicima. Logorovanje kao vančasovni oblik rada ’’Logorovanje, taborenje je oblik nastavnog rada koji se ogleda u dužem boravku u prirodi i noćenjem pod šatorom’’ po Leskošeku. Logorovanje kao vančasovni oblik rada Osovno je: Oblik nastavnog rada sa unapred određenim ciljem; Provedenim (7 do 15 dana) grupnog boravka učenika u prirodi; U nestandardizovanim uslovima (šator, koliba, kamp kuće); Fizička aktivnost je dominantna vrsta aktivnosti. Logorovanje kao vančasovni oblik rada Pre polaska mora se razraditi plan i program logorovanja. Nastavničko veće usvaja program koji mora da sadrži: Vreme i mesto održavanja logorovanja; Vrste transporta do mesta logorovanja; Zdravstvena zaštita učenika (medicinsko osoblje); Sastanak sa roditeljima na kojem će biti reči o cilju logorovanja, aktivnostima, sadržajima na logorovanju. Logorovanje kao vančasovni oblik rada Sastavlja se dnevni plan rada: 06.00 – ustajanje 06.30 – jutarnja fiskultura 07.00 – doručak 08.00 – 09.30 – nastavni program 09.30 – 10.00 – pauza 10.00 – 11.30 – nastavni plan po rasporedu 11.30 – 13.00 – slobodno vreme 13.00 – ručak 14.00 – 15.30 – rekreacija 15.30 – 17.00 – nastavni plan po rasporedu 17.00 – 18.45 – rekreacija (turniri) 19.00 – smotra (ocene rada) 19.30 – večera 20.00 – 22.00 – logorske zabave 22.00 – spavanje Logorovanje kao vančasovni oblik rada Sadržaj aktivnosti na logorovanju: U zavisnosti od lokacije na osnovu koje se planiraju aktivnosti; Aktivnosti mogu biti na suvom i na obali. Aktivnosti na suvom: Jutarnje vežbanje, trčanje, vežbe oblikovanja, elementarne igre, sportske igre (odbojka, košarka, fudbal), rekreativne igre (bagminton), izleti, terenske igre, izviđačke aktivnosti. Aktivnosti na obali: Plivanje, veslanje, jedrenje na dasci, skijanje na vodi, ribarenje, rekreativne igre na vodi. Logorovanje kao vančasovni oblik rada Posebne napomene: Potpuno zdravi učenici idu na logorovanje; Pripremiti učenike za logorovanje (podizanje šatora, fizička pripreme). U toku logorovanja učenicima treba pružiti mogućnost da se upoznaju sa izvesnim znanjima i veštinama koje su neophodne za život u prirodi (izviđačke aktivnosti, kuvanje, orjentacija u prostoru, kretanje uz pomoć busole, itd.). Poslovi nakon završetka logorovanja: Skupljanje šatora i opreme, očistiti teren, odjavljivanje logorovanja opštinskim organima, napisati izveštaj školi o logorovanju, učenici mogu napraviti izložbu slika sa logorovanja. HVALA NA PAŽNJI
© Copyright 2024 Paperzz