4 - 2013 broj broj 4 - 2013 Noviglas 42013 Časopis Hrvatskoga akademskoga kluba kluba Časopis Hrvatskoga akademskoga SADRŽAJ & IMPRESUM 3 Uvodni članak Vlasnik i izdavač HAK. Hrvatski akademski klub Schwindgasse 14 / 4. 1040 Beč 4 20 ljet Romi: “Zbombali su nas u javnost” Tel: 0043 (0)1 - 504 63 54 Fax: 0043 (0)1 - 504 63 54 9 E-mail: [email protected] 7 Pitanja na parlamentarce Glavni urednik Konstantin Vlašić [email protected] 9 Na kratki - novosti scene Layout Nikola Znaor 10 Jugosfera 11 Slike Dana mladine 2013 14 Budibi Korektura Mag. MA Ivan Rotter Suradniki Florian Wagner Lukas Kornfeind Matthias Wagner Sebastian Pauer Ivan Rotter Vicko Marelić Ivan Rončević 15 Mala infografika o referendumu Tisak Öko-Druck GmbH. Stoob-Süd 32 A - 7344 Stoob 16 Roy de Roy Ekspedit Motivirani HAKleri 18 Nikola Benčić 21 Mahara 23 FPÖ Pinkovac 4 2 Izvori slik http://sxc.hu/ http://www.flickr.com/photos/h-kd/6171907581/ google.at www.yasamoykusu.com/images/person/orjinal/Heinz_Christian_Strache9_yasamoykusu. jpg Gefördert aus den Mitteln der Volksgruppenförderung des Bundeskanzleramtes Novi glas 4 - 2013 UVODNE RIČI GLAVNOGA UREDNIKA NOVOGA GLASA gradišćanskih Hrvatov ili još gorje «Bravo»? Kade su onda gole žene/muži? Nidgir. Znamda u naši spavaći soba. Voilà! Svim kritičarom s ovim izdanjem serviramo gusku – ali ne tako lipu bio-gusku, ka nije tusta, kad se ne smi šufati. Pravu, u stilu stare škole, šufanu gusku, ka se je kumaj mogla gibati, tako smo ju napunili s manjinskimi pravi. Ali nije spečena tako, da si po prvoj porciji sit i ti se već neće dalje jisti – nadito je fenomenalno, ova papirna guska je tako dobra, da bi mogla nastati domaća guska gradišćanskoga patrona Martina. Uživaj ovu gusku, kot da bi bila zadnja guska na svitu. Uživaj gusku, kot da bi bila raca. Novinarska raca med Božići i Novim ljetom. Iz Wikipedije: Als Zeitungsente wird umgangssprachlich eine Falschmeldung in der Zeitung bezeichnet. Als Zeitungsente bezeichnet man sowohl bewusste Fälschungen als auch Irrtümer. Prva novinarska raca, ku kanim zaklati u ovom izdanju je jedna, ku smo mi, manjine Europe, poslali u Bruxelles, u ufanju, da ćedu ju onde dobro primiti i podvarati. Nažalost nij bilo tako: Drage čitateljice! Dragi čitatelji! Moram reći, da sam se malo bojao, kad sam ja pred ljeto dan preuzeo funkciju predsjednika HAK-a. Ali ako sad gledam najzad na prošlo ljeto, moram isto reći, da sam se polako uživio u sve zadaće i dužnosti i da su mi bila velika pomoć kolegice i kolegi u odboru – Maria, Nati, Sebi, Chris, Luki, Flo W., Viki W., Viki K., Flo P., Sonja – lipa vam hvala za sve sjednice, ure i dane konačno ipak konstruktivnoga djela! Druge VELIKE ZAHVALNE RIČI idu u Bandol, našim pomagačem i koordinatorom Dana mladine 2013, vi ste to izvanredno napravili! Hvala pred svim neumornom Dominiku i Kathrinki. A konačno se kanim zahvaliti kod toga človika, čije mjesto sam ja preuzeo točno ovde, u Novom glasu. Mislim, ako ne bi ja ovo bio preuzeo, bi Matthias, ki sad dobro i zlo čini kod HKD-a i u Savjetu, još toliko djelao da ima četverokratni burnout. Ipak si nij dao zeti, doprinositi ovomu izdanju isto ča (šalnoga). Na Danu mladine smo zapravo kanili imati diskusiju političarov od savezne važnosti, ali nisu nam mogli garantirati, da ćedu i dojti: borba za izbore je bila krivica. PLANdol B je bio, da nam dojde language diversity-team i objasni inicijativu gradjanov: minority safepack initiative (vidi prošli NG): Kad je EU zaključila u 2012. ljetu inicijativu gradjanov, alat direktne demokracije, su si pametni ljudi narodnih grupov mislili, da bi to mogli iskoristiti za prednost manjin. Ako se u sedam europskih zemalj pobere milion potpisov, mora Europska komisija predložiti zakonski akt na tu temu – a oko 40 milionov EU-gradjanov pripada narodnim grupam, milion autogramov dostati dakle nij nemoguće! Inicijativa bi počela u septembru (i u Bandolu) i ako bi bili uspješni, bi se i Europska unija morala skrbiti za prava autohtonih manjinov – od kulture, medijev, sve do izobrazbe. A draga EU, koju inače jako cijenim, je rekla prije nego smo mogli početi pobirati potpise: Ne, manjinska prava nisu kompetencija Europske unije! Premda se je safepack intitiative dvoja ljeta pripravila sa savjetom mnogo ekspertov, se je sad FUEN odlučila, da neće pitati EU opet za pomoć, nego da će tužiti EU pred vlašćim Europskim sudom u Luksemburgu – zato kad nam ne pomore, kot to stoji zapišeno u Lisabonskom ugovoru. Touché! NOVINARSKA RACA ZA EUROPSKU KOMISIJU Po zadnjem Novom glasu, čije težišće je bio Dan mladine i mužika, su se neki pitali, kamo su ovi hakovci sada shranili manjinska prava? Su je shranili kot jaja na Vazam? Kako-tako ovo nije to ča smo naučni. Će postati Novi glas sada «Express» Novi glas 4 - 2013 Dajte si novinarsku racu i nadalje dobro račiti! Konstantin 5 3 20 ljet Romi „ “Nas su zbombali u javnost“ D vajset ljet je tomu da je počeo Franz Fuchs svojom serijom bombov u pismi. Kot prvoga je pogodio štajerskoga farnika Augusta Janischa, ki je bio poznat za svoj angažman za bigunce. Teško ranjen preživio je duhovnik bombu Fuchsa. I druge osobe, ke su se javno zalagale za bigunce, političari ili zastupniki manjin, bile su u viziru Franza Fuchsa. 2 4 Rudolf Sarközi, pred dvajset ljet vozač kod MA 48, imao je i ima jedan poseban hobi: on je Rom, a to jako svisno. Sarközi je zastupnik svojega naroda i upravlja ta posao jako rado. I njega je policija upozorila, da bude pažljiv kad dostane poštu. „Nisam živio u strahu pred Franzom Fuchsom“, veli denas 69-ljetni penzionist. U 1993. ljetu Kulturno društvo Romov u Austriji još nij imalo ureda. Sve se je upravljalo u privatnom stanu Sarközija u 19. bečanskom kotaru. Ali bomba u pismu tamo nikada nij došla. Novi glas 4 - 2013 Foto: M. Wiesner TEKST O NAJVIŠE ANGAŽIRANOM ROMU AUSTRIJE I NJEGOVOJ MANJINI «ONI SE NE DAJU ORGANIZIRATI» počinitelja. Neprepoznat terorist Franz Fuchs nastavlja svoju seriju napadov. Broj austrijanskih Romov je manji nek ta gradišćanskih Hrvatov ili koruških Slovencev, ali prestiže broj bečanskih Čehov i Slovakov. Ipak država nije priznala Rome i Sintije 1976. ljeta u zakonu za narodne grupe – zač ne? Tvrdili su, da Austrija nije domovina Romov, da nisu nastanjeni i da nimaju nikakove organizajice i društva. Tokom časa se je ugodalo dokazati suprotnost. Kod četvrte serije terora se je pak stalo: Franz Fuchs nije svoj najstrašniji atentat skrenuo samo na jednu osobu , „za koj je stala onda cijela austrijanska javna politika,“ misli Rudolf Sarközi o sebi, nego onamo kade još već boli: na mlade, neobrambene, znatiželjne, naime na poslidnje naselje Romov – na naselje u Borti. Ki od 4000 uhapšenih nije umro u Lakimpuhu, toga su deportirali u Auschwitz ili Litzmannstadt – u zničenje. Kad su 1945. ljeta oslobodili „Anhaltelager“, logor u Lakimpuhu, bilo je u njemu još 300 ljudi – jedan od njih je bio ljeto dan star dičak Rudolf Sarközi. Po osnovnoj školi Sarközi nij dostao mjesta kot šegrt, jer „nijedan nij kanio dati Ciganu posao.“ Zato kad nij vidio druge mogućnosti, preselio se je 1965. ljeta trbuhom za kruhom u Beč. Na početku je bio pomoćni djelač, stoprv kasnije ga je zaposlio varoš Beč kot vozača u gradskom voznom parku. Premda su bili Romi u Austriji jur vijeke nastanjeni , većina ljudi kot i politika je je samo vidila kot nomade, a Sarközi povida: „Imamo jur svenek odredjene stane i dome, a to jur 400 ljet dugo!“ Četiri Romi kanu oko polnoći od 4. na 5. februar 2013. nedaleko od njevih stanov odstraniti jednu tablicu na koj stoji: „Romi ponajzad u Indiju!“ Najednoč detonira bomba u civi. Nije samo energija eksplozije, trešćice vrtaju se u prsa nekrivih junakov, tako da nijedan od njih ne preživi atentat. Stoprv 5. februara jutro najdu mrtvace. Franz Fuchs umorio je iz „rasističkih motivov“ četire ljude. Sarközi danas k tomu veli: Povratni udarac ne bi rekao, već je to bila pažnja, ku smo najednoč imali. Ja sam jur onda rekao, one četire žrtve su zapravo mučeniki. Mi, Romi, smo bili na najboljem putu, da državno priznanje, ko jur imamo, fiksiramo. Sigurno su si neki onda stavili pitanja – godi nam naše priznanje? Je to bilo dobro? Bi se to bilo ipak stalo? Ja znam, rečenica ne gluši lipo, ali nas su zbombali u javnost. Foto: KV Roma Oko 40.000 Romov živi u Austriji, od tih broju oko 10.000 k autohtonoj narodnoj grupi, centri su im Gradišće i Beč. Pred svim su to dica Romov, ka su preživila teror i smrtonosni režim nacionalsocialistov – samo deset posto od zatvorenih u koncentracioni logori je preživilo! Rudolf Sarközi se je još i narodio 1944. u „ciganskom logoru“ u Lakimpuhu. On ta logor još i imenuje „Konzentrationslager“ – iako onde nije bilo plinskih kamrov, ali zbog jako čemernog podvaranja su vladale bolesti, još i epidemije. OD PRIZNANJA DO BOMBE Rudolf Sarközi u svojem času u Beču nij samo postao vozačem teretnjakov, nego i politički aktivan: učlanio se je u socijaldemokratsku partiju i zalagao se je u Döblingu (19. kotar Beča), kade mu je nastalo svisno, da moru preminjiti stanje Romov samo onda, ako uključu i politiku u njeve cilje. Skupa sa zainteresiranimi prijatelji je osnovao Kulturno društvo Romov u Austriji s izvornim ciljom, da politika zakonom priznaje Rome u Austriji. A to počasnim članom (Ehrenmitglieder) i pažnjom u medija „dok Romi od granicov sel poruknu u sredinu, u centar.“ Još i SPÖ je podupirao 1991. ljeta na svojem saveznom kongresu potribovanje, da se država oficijelno priznaje k svojim Romom. Dvi ljeta dugotrajne rasprave su minule, dok je odlučio Narodni sabor 16. decembra 1993. jednoglasno u svojem glavnom odboru, da ćedu priznati narodnu grupu „Roma i Sinti“! Zakon je stupio u valjanost 23. decembra 1993. ljeta. Niti tri tajedne pred tim eksplodiraju četire bombe u pismu, jedna od njih je pogodila bečanskoga načelnika Helmuta Zilka i ga je teško ranila. Med cilji bombov se (još) ne nalazu Romi. Policija je počela intenzivno istraživati, ali ne pronajde Novi glas 4 - 2013 5 Trajštof • «Glasi protiv mržnje i nasilja“ se je po atentatu zvao jedan jako velik benefic-koncert za familije umorenih u bečanskoj gradskoj dvorani – čuda poznatih muzičkih grupov se je priključilo – i Ostbahn Kurti. Majki gradišćansko-hrvatskoga jačkara Vilija Rešetarića je Franz Fuchs zapravo isto poslao bombu u pismu, ali pismo su ulovili prije nego je došlo do tragedije. • Kratko po atentatu osnovan je takozvani «Roma-Fonds». Romi iz svih krajin države moru staviti molbu za financijsko podupiranje. «Trideset do četrdeset študentom pomažemo, naprimjer i tim, da preuzamemo takse za študium» veli Sarközi, predsjednik kulturnoga društva. “U posebno teškoj socijalnoj situaciji moremo pomoći pripadnikom manjine tako, da im pomoremo pri plaćanju stanarine ili za grijanje.“ Fonds se financira donacijami. Foto: Lukas Beck • Od 1995. ljeta išlo je čuda dalje. Kulturno društvo Romov se je konačno moglo preseliti u vlašći dom, ki se zove «Dokumentations- und Informationszentrum» - i ima dva zaposljenike. Konačno su mogli van iz privatnoga stana Rudolfa Sarközija, prik u Devrientgasse, nedaleko od bivšega univerziteta za ekonomiju. Zahvala grada Beča svojemu zaposleniku i vozaču Sarköziju je karenciranje od posla, da službeno more intenzivirati svoju aktivnost i zalaganje za Rome i Sintije. Od toga dana početo je Sarközi dnevno nazoči u „Roma-Doku“, osim toga, ako mora biti kade drugdir – po nalogu svoje narodne grupe. • I u društvu Romov nije sve ružičasto, kritizira Sarközi: «Meni fali angažman mladine. Kod sljedeće generacije je interes tako mali! Nij zbog toga, kad ne razumu jezik, nego da im ide predobro! Mladi ne dojdu kot aktivni člani, nego samo onda, kad tribaju pomoć. Ne, to nij dobro.“ • Želja za komisarom: Jur dugo ima Rudolf Sarközi tu čežnju za jednim EU-komisarom za narodne grupe. Po izbori na europskoj razini bi moglo kljetu biti tako daleko. Pred nekoliko dan se je naime utemeljio jedan komite, ki neka ovu ideju tira do Brisela. I u internetu će se moći najti vrijeda to potribovanje. Komisar za narodne grupe bi se istodobno mogao skrbiti i za temu „bigunci u EU“. Foto: KV Roma • Kultura spominka za umorene Rome na mjesti tragičnih zločinov kot u Auschwitzu ili u Lakimpuhu postoji, ali kumaj u kom selu stoji spomen-kamen ili ploča, kade su pred 1938. živili Romi u velikom broju. Neki negativni primjeri su Kemeten, Longitolj ili Dolnje Šice. Konstantin Vlašić 2 4 6 Foto: KV Roma • Je li moguće, da je Rudolf Sarközi bratić bivšega francuskoga predsjednika Nicolas-a Sarkozya? Nicolas je u svojoj periodi na vlasti bio nažalost zato poznat, da je odbijao Rome i je nije imao tako rado, kot da bi to bili njegovi rodjaki. Rudolfov odgovor na teoriju, da li su si on i Sarkozy rod: „Sve je moguće.“ Novi glas 4 - 2013 Kratak intervju • Franz Kirchgatterer, SPÖ • Harald Stefan, FPÖ • Wolfgang Zinggl, Zeleni • Christoph Hagen, Team Stronach • Angelika Mlinar, NEOS ÖVP još nije nominirao govorače i takaj još nimaju govorača za narodne grupe. Morebit da Vam predstavimo odgovore frakcije narodne stranke u dojdućem izdanju. Govorač Team-a Stronach-a nije odgovorio. Ova pitanja smo postavili govoračem za narodne grupe: 1. Warum haben Sie den Posten des Volksgruppensprechers inne? Welches Verhältnis haben Sie zu dem Thema? S ovim pitanjem smo kanili otkriti da li je poslanik resor morao preuzeti ar naprimjer nije bio nazoči kad su se dilili resori ili da li ima imenovanje logičan razlog. 2. Wie beurteilen sie die aktuelle Situation der autochtonen Minderheiten in Österreich? 3. Haben Sie Kontakte zu Volksgruppenvertretern bzw. möchten Sie diese aufbauen? Möchten Sie mit diesen zusammen arbeiten? 4. Haben Sie konkrete Vorstellungen über die Zukunft der Volksgruppen? Novi glas 4 - 2013 muttersprachlichem Unterricht, vorgehen zu können (Verbandsklage): Jedes Recht ist so gut, wie es durchsetzbar ist. Photo Simonis 29. oktobra 2013. se je konstituirao novi Narodni tanač, ki se je odibrao misec dan prije. Autohtone narodne grupe nisu bile tema u izbornoj borbi. Partije nisu predstavile svoje plane za novi zakon ili svoj stav prema narodnim grupam da bi vabile za birače. Djelatna zajednica za pitanja o narodni grupa u Beču (www.volksgruppen.org) je izdjelala svoje temelje za novi zakon. Poslala je je svim partijam, ke su bile zastupane u Parlamentu i prosila je je za komentar. Sada po izbori i po konstituiranju smo mi prosili govorače za narodne grupe svake frakcije da ispunu kratak upitni list. Ovo su govorači za narodnu grupu: Odgovor Wolfganga Zinggla, Zeleni: 1. Ich habe mich innerhalb meiner Fraktion vor sechs Jahren als Kulturpolitiker beworben, diese Aufgabe zu übernehmen, weil das Thema, die Auseinandersetzungen um Hegemonie und Vielfalt ein zutiefst kulturpolitisches ist. Gemeinschaft und Kultur sind einander konstituierende Größen. Über gemeinsame Interessen und Werte finden sich Gruppierungen mit typischen Ausdrucksformen, Regeln und Gewohnheiten und so wie die Gruppe ihre Kultur entwickelt, trägt die Kultur zur Identitätsbildung der Gruppe bei. 2. Der Schutz der österreichischen Volksgruppen ist und bleibt ein wichtiger Auftrag unserer Verfassung. Bei der Förderung der Volksgruppen könnte daher durchaus mehr getan werden. Es ist eine Tatsache, dass die Volksgruppen in den letzten Jahrzehnten mit zunehmendem Assimilationsdruck und Abwanderungen aus den historischen Siedlungsgebieten zu kämpfen hatten. Deshalb und im Rahmen einer pluralen, interkulturellen österreichischen Gesellschaft sollte es ein zentrales Anliegen der österreichischen Regierung sein, ein modernes Gesetz zu entwerfen, dass den Volksgruppen mehr effektive Handhabe zur Förderung ihrer Kultur und Sprache gibt. Und im Justizberich ist den Volksgruppen vor allem eine kollektive Möglichkeit einzuräumen, gegen eine mangelnde Umsetzung ihrer Rechte, wie bei der Verwendung von Amtssprachen oder von 3. Minderheiten spielen bei den Grünen seit unseren Anfängen eine wichtige Rolle und die Berücksichtigung ihrer Anliegen zeichnet wirkliche Demokratiepolitik aus. Wir halten auf allen Ebenen (Gemeinde, Landes- und Bundesebene) Kontakt mit den Volksgruppenvertretungen und nehmen regelmäßig an den Plattformen zu Volksgruppenthemen (zB zur Schaffung eines neuen Volksgruppenrechts oder an der im BKA angesiedelten Roma-Dialogplattform) teil. Auch leben wir eine Politik der offenen Tür. VolksgruppenvertreterInnen und Minderheitsangehörige können jederzeit an uns herantreten. Das ist auch in der Grünen Parteistruktur abgebildet, die ein „10. Bundesland“ vorsieht, um sowohl die Anliegen der alten als auch der neuen Minderheiten in unsere Politik einfließen zu lassen. Mitglieder dieses offenen Gremiums im 10. Bundesland kommen aus allen Bundesländern. Sie gehören der Mehrheitsbevölkerung an, den alten und neuen Minderheiten. 4. Mit der letzten Gesetzesänderung wurde den Volksgruppen nur das Allernotwendigste zugestanden. Das finde ich unbefriedigend und auch unwürdig in Anbetracht dessen, dass jahrzehntelang bestimmte Volksgruppenrechte, wie die Aufstellung von zweisprachigen Ortstafeln oder die Verwendung der Amtssprache nicht gesetzeskonform umgesetzt wurden. Das habe ich bei der Beschlussfassung im Parlament klar ausgesprochen und ich habe mich für Verbesserungen eingesetzt. Wir wollen, dass in Zukunft die Vielfalt in der österreichischen Gesellschaft, wie sie gerade auch durch die autochthonen Minderheiten entsteht, wertgeschätzt wird und aktiv etwas dafür getan wird. Zum Beispiel, indem durchgängig muttersprachlicher Unterricht sichergestellt wird. Und, indem die Volksgruppenförderung wertgesichert wird, damit die Kulturvereine der Volksgruppen ihre Arbeit fortsetzen können. 5 7 2. Meiner Meinung nach sind die autochthonen Minderheiten in Österreich verfassungsmäßig sehr gut abgesichert. Ob diese Absicherung auch immer optimal vollzogen wird, bedarf der ständigen Überprüfung und der Beurteilung von Fall zu Fall. Gröbere Verstöße gegen den von der Verfassung garantierten Schutz sehe ich zur Zeit nicht. 3. Als Verfassungssprecher der FPÖ ist es mir immer ein Bedürfnis mit allen Organisationen und Gruppierungen österreichischer Bürger, die mit mir zusammen für Österreich etwas erwirken wollen, zusammenzuarbeiten. Also auch mit den Organisationen, die die Rechte und Interessen der autochthonen Volksgruppen vertreten. Denn es ist notwendig, wenn man im Interesse der Bürger arbeitet, dieses Interesse auch immer wieder aus dem Blickwinkel der Betroffenen zu sehen, da man sonst Gefahr läuft, betriebsblind und auf die allgemeine Gesetzgebung hin fixiert zu werden, ohne die Einzelfälle zu berücksichtigen. Ich habe also großes Interesse daran, mit den Vertretern der Volksgruppen in ständigem Kontakt zu stehen. 4. Die autochthonen Volksgruppen sind gewachsene, integrierte Bestandteile der österreichischen Bevölkerung. Ihre Kultur und Gebräuche sind aus der Umgebung und dem Zusammenleben mit der Mehrheitsbevölkerung heraus entstanden. Diese Umstände berücksi- 2 4 8 Odgovor Franza Kirchgattera, SPÖ: 1. In der SPÖ hat der Menschenrechtssprecher gleichzeitig die Aufgabe des Volksgruppensprechers und Vertriebenensprechers inne. Für mich war Zeit meines politischen Lebens die Frage der Menschenrechte und deren Durchsetzung von hoher Priorität. Die Rechte der ethnischen Minderheiten bzw. der Volksgruppen sind ein wesentlicher Teil der Menschenrechte. Im Sinn unserer Bundesverfassung bekenne ich mich zur sprachlichen und kulturellen Vielfalt, die in den autochtonen Volksgruppen zum Ausdruck kommt und ich setze mich dafür ein, dass Sprache und Kultur Bestand und Erhaltung dieser Volksgruppen geachtet, gesichert und gefördert werden. 2. Ich betrachte die aktuelle Situation der autochthonen Minderheiten in Österreich im Großen und Ganzen als gut, aber in dem Sinn, dass Gutes immer noch besser werden kann. Wo es noch Probleme gibt, sollten sie im Dialog mit den Betroffenen und deren Vertretern gelöst werden. 3. Ich habe Kontakte zu vielen Volksgruppenvertretern. Naturgemäß sind meine Kontakte zu jenen Volksgruppenvertretern, die in der „ARGE österreichische Volksgruppen in der SPÖ“ vertreten sind, die intensivsten. Ich arbeite aber mit allen Volksgruppenvertretern gerne usammen. 4. Mir wäre es wichtig, dass die oben erwähnte Staatszielbestimmung des Ar- tikel 8 Abs. 2 des B-VG noch mehr, als es ohnehin bereits der Fall ist, mit Leben erfüllt wird. Damit sich die Volksgruppen und ihre Sprache behaupten können, ist auch die moderne Mediensituation bei der Förderung besonders zu berücksichtigen. Die Tatsache, dass es sich b ei fünf der sechs österreichischen Volksgruppensprachen (slowenisch, kroatisch, ungarisch, tschechisch und slowakisch) um offizielle Amtssprachen der EU handelt, sollte ein zusätzliches Argument dafür sein, dass über den Kreis der Volksgruppenangehörigen hinaus ÖsterreicherInnen diese Sprachen lernen. Die Sprache der Roma Romanes ist aus vielerlei Gründen besonders zu fördern. Als Ziel stelle ich mir vor, dass von der gesamten Gesellschaft die österreichischen Volksgruppen als Bereicherung angesehen und dass deren Rechte voll umgesetzt werden. Photo Simonis Odgovor Haralda Stefana, FPÖ: 1. Im freiheitlichen Parlamentsklub ist der Verfassungssprecher gleichzeitig Volksgruppensprecher, was die Wichtigkeit des Themas für uns betont. Aus dieser Funktion heraus habe ich mich schon des Öfteren für die Interessen der autochthonen Volksgruppen eingesetzt. Z.B. Habe ich mich gegen die Gleichstellung von Zuwanderergruppen mit den autochthonen Volksgruppen eingesetzt. Photo Simonis Photo Simonis chtigend gehören die Minderheiten in ihren Eigenheiten und in ihrer Kultur als ein wichtiger Teil Österreichs, unvereinnahmt von parteipolitischen Interessen, gefördert. Das heißt, dass die Volksgruppen auf keinen Fall ein Spielball der Politik werden dürfen, und ihre Rechte auch gegenüber Zuwanderergruppen gewahrt werden müssen. Odgovor Angelike Mlinar, NEOS 1. Als Kärntner Slowenin und ehemalige Generalsekretärin des Rates der Kärntner Slowenen/Narodni svet koroških Slovencev war ich schon immer sehr engagiert in der Frage, da sie mir sehr am Herzen liegt. 2. Aufgrund meiner Erfahrung als Angehörige und politisch engagierte Volksgruppenangehörige sehe ich die Situation der österreichischen Volksgruppen ganz allgemein als eher besorgniserregend. 3. Ich habe sowohl intensive Kontakte zur slowenischen Volksgruppe, als auch zum österreichischen Volksgruppenzentrum, bin aber an weiteren Kontakten interessiert. 4. Ich setze mich gerne, mit meiner ganzer Kraft, für die Belange der Volksgruppen ein und bin überzeugt davon, dass eine autonome Verwaltung der Volksgruppen das Gebot der Stunde ist. Florian Wagner Novi glas 4 - 2013 Na kratki - novosti scene STICK, STUCK, STICKER! BEČ I ŠVICARSKA VIVERICA PO 20 LJET KONAČNO ODRASLA D vojezična dičja grupa Viverica, ka je smješćena u čuvarnici Hrvatskoga centra u Beču, je konačno odrasla. Prvu grupu dice su podvarale marljive čuvarničarke jur od 1993 ljeta. Sada stoprv se kažu dosta negativne posljedice toga dobroga odgoja: Viverica je odrasla i sad sve već stoji za anarhiju, loša alkoholna pića, počela je kuriti još i cigarete (simbolična fotografija). Zbog kvara i kaosa, koga je grupa sada već odraslih viveric napravila na dvajsetljetnoj fešti u čuvarnici, je Hrvatski centar počeo brati dobrovoljne dare. Prosim daj i ti siromašnoj viverici pinez za novi inventar. A sada bez šale: HGKD – Bausteinaktion Kindergruppe Viverica IBAN: AT66 1200 0100 0467 8313 BIC: BKAUATWW HVALA RHP! N ovi glas je dostao novoga lektora. Zahvaljujemo se srdačno dugoljetnomu korektoru i gramatičnomu spasitelju mnogih članak, ROBERTU HAJSZANU PANONSKOMU (kratko RHP). Najveća hvala! Njegov ne manje kvalificirani nasljednjik je Mag. MA Ivan Rotter – ki je ov broj korigirao i cenzurirao, tako -_-__-___-___-____---__ zbog ____---_____-- ima pravo. Novi glas 4 - 2013 FARM, PEČ I BIJELI PAPIR N a zadnjem „odmoru“ HAKa su Lukas Kornfeind i Konstantin Vlašić skupa s koruškoslovenskom delegacijom načinili road-trip u Madjarsku. Točnije na jednu farmu u Orfü blizu Peča (Pécs/Pečuh/Fünfkirchen). Onde se je obdržao takozvani youth leader seminar naše pokrovne organizacije MEN (Mladina europskih narodnih grup) ili po englesku YEN (Youth of European Nationalities). Jedan dijel ljudi (Konsti, Matic, Miro) se je bavio u različiti djelaonica s temami komunikacije i proširenja društva. Uza to je djelaonica za politiku, koj je pripadao Konsti, počela djelati na takozvanom white paper-u s kim kanu za 30. obljetnicu YEN-a u 2014. ljetu pokazati na dobre i čemerne primjere manjinske politike. A drugi dijel ljudi (Luki) se je zvažao s language diversity-aktivisti u okolici i reklamirao i proklamirao većjezičnost. U toj pokrajini naime skupa živi devet različnih narodnih grupov – najveća manjina su Nimci. Peč se zove i Fünfkirchen, a Romi imaju još i gimnaziju sami za sebe. Ipak je doživio Lukas tužan primjer za čemernu situaciju Romov u Madjarskoj. U jednoj školi dica nisu poznala izraz „Rom“ nego samo „Cigan.“ U Bečanskom kotaru Favoriten (zapravo 8. kotar Gradišća) je počela uspješna akcija, ka podupira većjezičnost: U multi-kulti-kotaru Beča su lodne, ke zapošljavaju ljude s migrantskom pozadinom ili druge etnije, zalipile nalipnice (sticker, Aufkleber) naprimjer na ulazna vrata. Na stikeru je označeno na kom jeziku se moreš ti kot kupac s perzonalom pominati: BKS, turski, itd. Znamda more ova ideja biti i gradišćanskim Hrvatom na korist. Sličnu akciju su naši retoromanski prijatelji iz Švicarske načinili: U maglovitonoćnoj akciji su zalipili stikere po cijelom varošu: Per Rumantsch! Govorite rumanski! Čudno, da negativne reakcije sa strani naroda nij bilo? Ne, ljudi već znaju, kako važna je većjezičnost, samo politika to još nije sasvim shvatila! TRANSPARENCIJA VLADA SAVJETU ZA NARODNE GRUPE U U ps – ipak ne! Vkanili smo se. Savjet za narodnu grupu Gradišćanskih Hrvatov – to je bar tako izgledalo – se je ov put kanio sastaviti transparentno. Ali kad je došlo zbog „fair najave“ do nezadovoljavajućih emocijov nekih osobov, se je opet sve preminjilo. Po prvi put se je skoro fiksiralo, da ćedu biti tri žene zastupane u našem „najvišem“ gremiju. Ali kad je jedna od njih imala preveliku kvalifikaciju, ali nažalost premalo političke zaštite i medijske važnosti u črljeno-črnoj šahovnici Gradišćanskih Hrvatov, je morala – kot izgleda – mjesto prepustiti muškoj osobi. Žene u kuhinju, a ne u Savjet! 9 5 Jugosfera DOBRA IDEJA, LOŠ NAZIV D anas u Splitu lakše možes naći lokal gdje se više cajkaje Ceca nego kanta Coce. Dok Gibonni puni koncertne dvorane u Beogradu, mladi iz cijele regije godinama idu na Exit festival. Filmovi iz Beograda redovito postanu hitovi u Biogradu, Bugojnu i Bitoli. Taj pretežito kulturološki ali i gospodarski fenomen je 2009. opazio i opisao britanski novinar Tim Judah. Nazvao je taj proces Jugosferom u članku za neoliberalni britanski tjednik The Economist. Taj process koji ,nikako ne smije biti shvaćen kao fait accompli ili povratak Jugoslavije’ navodno već godinama zbližava razdvojene države jugoistočne Europe u području kulture, gospodarstva i športa. Britanski publicist nastavlja da je taj proces pozitivan, jer i najveća država na tome prostoru jedva dostiže broj stanovnika jednog prosječnog kineskog grada. Ako se ekonomske veze razvijaju, zemlje Jugosfere mogu bolje zajedno konkurirati na svjetskom tržištu. Možda? Ili možda ne. Nogometne utakmice između Hrvatske i Srbije još su uvijek nesigurne za nedomaće navijače. Škole u nekim mjestima poput Sarajeva opasno podsjećaju na segregaciju Cipra ili čak Južne Afrike prije 90-ih. Trajajući i surovi građanski bijes protiv ćiriličnih natpisa u Vukovaru svjedoči da Jugosfera nije svugdje dogurala daleko. Što je to Jugosfera? Da li ona uopće postoji izvan zamišljanja stranih novinara, vozača Yugo-a i ćelavih pionira? Da li je ona permanentna i značajna pojava? Ili samo kratka flirt-faza kao što je bio brak Severine i Popovića? Tko u njoj sudjeluje i koliko? Netko tko zna neku varijantu južnoslavenskih jezika? Ili netko tko navija za Noleta (=Novak Djoković) tijekom Grand Slama? Na ovo i više pitanja odgovarali su regionalni eksperti, doktoranti i novinari na seminaru organiziran na Bečkome sveučilištu pod naslovom ‘The Yugosphere’ – An emerging transnational identity in Southeast Europe pod potkroviteljstvom Wiener Osteuropaforum-a. Sudjelovali su bivši srbijanski ministar vanjskih poslova, Goran Svilanović, reprezentativac OSCE-a za slobodu medija, Dunja Mijatović, te dopisnik iz jugoistočne Europe, Neue Zürcher Zeitung, Andreas Ernst. Istraživajući sintagmu, izgleda da se najrelevantniji komentar nalazi u području književnosti. Slovenski pisac Ales Debeljak koji na bečkome Institut für die Wissenschaften vom Menschen piše knjigu o piscima Yutlantide, književnosti potonule države, navodi: Kao što je integracija južnih Slovena u Jugoslaviji bila nepotpuna, i dezintegracija nije potpuna, tj. može se očekivati da će ekonomske, sportske i slične veze obnovljene ili na novo upostavljene u »regionu«, poput mreže takvih oblika suradnje o kojoj govori Tim Judah u Jugosferi, i da nije tek flirt-faza. Nije brak, ali nije tek površna simpatija. Neizbježljiv je zaključak da se prednosti Jugosfere sastoje u tome da ljudi razmišljaju više ekonomski nego politički. S druge strane Jugosfera postoji zato jer gospodin Judah želi da postoji. Tako može u Foreign Office pojednostaviti i položiti teorije o regiji, koju javnost već godinama ne zanima toliko koliko ih je zanimala tijekom devedesetih kada je Judah izgradio svoju karijeru prateći burne balkanske događaje. Treba se još istražiti gdje je Jugosfera najprisutnija. Da li je ona kao Europa ili Kakanija, više prisutna izvan regije nego u njoj samoj. Do tada će ostati samo dobra ideja, ali loše imenovana. Vicko Marelić Sjedeći ispod ogromne slike cara Franja Josipa, bivši minister Svilanović je elokventno i šarmantno sintagmu Jugosfere opisao preko anegdote svojega djeteta koje se čudilo prilikom prvog posjeta Zagrebu da može razumjeti Zagrepčane. Možda je bio zanimljiv njegov komentar: Regionalni sastanak zemalja s područja Jugoistočne Europe, tj. zemlje bivše Jugoslavije plus druge, nam je pokazao kako zemlje koje su nekada bile u istoj državi kooperiraju skupa kad treba izglasati odlučnu rezoluciju protiv Rumunjske i Albanije. Dunja Svilanović je kao mnogi spomenula da manjak neutralnosti sintagme znači da se teško može nešto konkretno dokazati pošto je Jugosfera preslična jugonostalgiji ili Jugoslaviji. 10 2 4 Novi glas 4 - 2013 #DM13 #HVALA Novi glas 4 - 2013 #BANDOL 5 10 2 4 Novi glas 4 - 2013 Novi glas 4 - 2013 11 5 i b i d u b – i b i d u b – i b i d u B N – A I Č I B i Z d E J u B O – V I D B I I D D U U B B I E S I D U ZB B udi bi/Sei bi/Be bi! Što to uopće znači? I što s tim želimo reći? Na prvi pogled skoro svako pomisli na homoseksualce. Pogotovo zbog toga jer su homoseksualne teme stalno u medijama. U mnogim balkanskim zemljama se protestira protiv društvenog prihvaćanja homoseksualnih veza, te najviše protiv dozvoljenih brakova. Ali to nije bio smisao kad smo u HAK-u za Dan mladine 2013. stvorili slogan „budibi“. Taj “bi” bi ustvari mogao biti i tri ili poli, samo jedno ne – MONO. U biti je budibi poziv za dvojezičnost, održavanje kultura i jezika. U današnje vrijeme mnogo ljudi razumije i priča engleski. Mnoge firme traže znanje engleskog jezika, bilo to sad u istraživanju, marketingu, književnosti, da sad ne nabrajam dalje. Ali ne samo to, i u privatnom životu engleski postaje sve važniji. Ljubitelji putovanja, kao što sam ja, znaju o čemu pričam. Najljepše je znati jezik države u koju se putuje, ali ako se destinacije redovito mijenjaju je to nemoguće. Većinom se nauči nekoliko najbitnijih riječi kao na primjer: dobar dan, hvala, molim, ne razumijem i kako se naruči pivo, da se ne ožedni. Tako da si u glavnom ovisan o engleskom jeziku što se tiče prve komunikacije i razumijevanja. Ne želim reći da sam protiv znanja engeskog jezika ili protiv toga da postaje (ili već jeste) jako važan. Želim samo reći da to nije dovoljno. Nije u redu znati engleski i misliti da su ostali jezici nebitni. Svaki jezik se treba cijeniti i čuvati, ne dozvoliti da izumre. Pogotovo ako pripadaš nekoj nacionalnoj manjini ili narodnoj grupi. Kaže se manjina, jer njoj pripada mali broj ljudi... Predati se je najlakše. Reći: “Gradišćanska 14 2 4 kultura će svakako izumrijeti, ja to ne mogu promijeniti, zašto bi se trudio ili trudila, kad nema smisla?” Ja kažem da ima. Sve dok ima osoba kojima nije svejedno, koji su voljni boriti se za njihova prava i kojima nije teško održavati lijepe običaje i materinski jezik, sve dok takvih ljudi ima, ima i smisla. Ja, koja uopće ne pripadam toj manjini, to mislim. Došla sam prije dvadeset godina sa svojom familijom u Austriju te odrasla uz Gradišćanske Hrvate. Iako nisam dio nikakve manjine su mi održavanje gradišćanske kulture, tamburica, folklor i naravno gradišćanskohrvatski jezik veoma važni. Želim da ih svako cijeni i da se svi Gradišćanski Hrvati identificiraju sa svojom kulturom i da je prenose svojoj djeci. Sve to utječe na geslo „budibi“. Budi bi je znak, možda nenamjerna provokacija, te ima cilj da ojača ponos u svima. Tako da su majice Dana mladine 2013. godine u Bandolu bile posvećene toj tematici. Pored direktne izjave BUDIBI na prednjoj strani majice se kriju ostale izreke kao BI kulturan i BI lingvalan na stražnjoj strani. Naravno nije smjelo ni faliti šale s riječima kao bistar, biciklist ili biškote (tko ih ne voli!). Ni njemačke riječi nismo zaboravili, jer kao što sam već rekla smo za bi, a ne mono. Ako nisi stigao na Dan mladine 2013. a ipak želiš kupiti budibi majicu od nas, nositi je ponosno kroz svijet i time pokazati da podupiraš manjine, te se ne bojiš to pokazati, nije kasno. Možes kupiti majicu za 10 € (inkl. poštarina) i naručiti na našoj internetskoj stranici www.budibi.at. Nataša Sarić Novi glas 4 - 2013 Mala info-grafika o hrvatskom referendumu: Ča bi se stalo, ako se legalizira vjenčanje homoseksualcov? Homoseksualci ćedu se ženiti/udati Treći svitski boj će izbusnuti Različne bolesti (kuga, lepra) ćedu se proširiti i godinati će žabe Škole ćedu podučavati kako se homoseksualno seksa Teroristi ćedu dobiti U savjetu o narodni grupa ćedu samo siditi žene Novi glas 4 - 2013 15 5 P o njevom prvom albumu БOHEMIAN БOLSHEVIKS je koroškoslovenski polka/punk bend Roy de Roy 1. novembra 2013. u Flexu u Beču prezentirao drugu ploču s nazivom CIVIL RIOTS. Koncert jako simpatične grupe smo uživali skupa s mnogimi koruškimi Slovenci a i s nekimi gradišćanski Hrvati. Po tom smo završili večer u klubu KSŠŠD-a u Mondscheingasse. 16 2 4 Iako nas, Hrvate u Gradišću, čudakrat u Hrvatskoj gledaju kot Slovence, nismo sve tekste razumili, ki su skoro svi bili po koroškoslovensku. Ali iako nismo sve tekste razumili, friško smo razumili zač ide u jačka. Na jednu stran zahvaljujući razlaganju frontmena Nikolaja Efendija a na drugu stran su titule bile čisto jasne (Titovka, Čuši!) ili jer je tekst bio i po našu za razumiti (Smrt fašizmu). „Always with a winking eye, the ease of a flying Molotowcocktail and stories full of danceable tragedies, “Roy de Roy” serves a Viennese melange of melancholic Pirate Waltz and high speed Polka Punk!“ - Facebook Novi glas 4 - 2013 Foto: Dimitri Aschwander ROY DE ROY Konstantin: Ča je novo na vašoj drugoj ploči usporedjeno s prvom? Je razlike? Nikolaj Efendi: Velika je razlika. Ov put smo s dvimi producenti skupa djelali, naime su to bili Sebastian „Zebo“ Adam i Alex „Fire“ Tomann. Naša želja je bila da našu live-energiju, ku imamo, direktno „prešamo“ na CD. Za razliku prema tomu je naša prva ploča bila zapravo takozvana low-budget produkcija.Zato smo si ov put najprzeli da načinjimo ploču, ka dobro gluši, ka je ali ipak live snimljena i autentična. K: Kade i kako dugo ste snimali? N: U 19. kotaru u Beču, u Beat4Feet študiju, smo snimili deset jačak i tribali smo dva tajedne. K: Jačite vi samo po slovensku? N: Skoro. Mi jačimo uglavnom samo po slovensku, ali imamo i dvi engleske jačke. Pokidob da je polovica naših nastupov u inozemstvu i ljudi uglavnom ne razumu slovenski, smo si mislili napisati dvi jačke, ke su presjek sadržaja cijeloga albuma, tako da i u inozemstvu ča-to razumu. U tom smislu je „Riot“ (jačka) dosta elegantna, jer tematizira fašizam, folišni nacionalizam ili povredu ljudskih prav. Buna (Riot) je konzekvencija toga svega, ako se nasloni na razočaran narod. K: Zač se marite za to? Matej Wakounig: Zač? Mi nimamo izbor, da li nas mari ili ne. To je znamda pitanje za psihologa, ali jednostavno rečeno: To su stvari, ki nas tiču. U pogledu na to smo bili socijalizirani. Znamda je pozadina važna, da smo mi koruški Slovenci jur u utrobi majke bili na najmanje sedam demonstracijov. Na svaki način se moraju svenek trenirati i vježbati i socijalno dušno spoznanje i oči za „ne tako“ privilegirane. To je muzika za nas. Prefriško se spade u neku apatiju prema ovim temam. K: Kako izgleda s drugimi bendi kod vas? Pretpostavljam da su kod vas Bališ, kotno kod nas Bruji imali velik uticaj na scenu. M: Bilo je čuda bendov u zadnji deseti ljeti, uopće u vezi sa Slovenskom gimnazijiom. A muzičari grupe Bališ su na razini narodne grupe bili poznatiji i uspješniji. Mi smo kad smo bili 16 nastupali pri jednom bend-kontestu, koga su organizirali Bališ, skupa s jednom gradišćanskohrvatskom grupom, naime Marice igrališće. I ti su nas takorekuć „u tlo“ igrali. I zbog toga smo odlučili da dalje guslamo i nastanemo bolji. A od onda početo smo bili dobri tovaruši s kotrigi Marice igrališće. A dost puti se i vidimo pokidob da neki guslaju sada i u trenutno najboljoj gradišćanskohrvatskoj grupi Coffeeshock Company. K: Ali oni ne jaču po našu, jer kanu i preko granice narodne grupe biti popularni. Kako ste vi mogli ovakovu super turneju organizirati s tolikimi nastupi u inozemstvu, zapravo u zemlja kade se vas ne razumu? N: Ne kanim situaciju sada prispodobiti. Kod nas je sigurno tako da na jednu stran politička pozadina otvara neka vrata ali i friška live-muzika.Situacija je na jednu stran mrvu tužna: Kroza to da ljudi naše tekste ne razumu, ali im se naša muzika ipak vidi, pokažu da je njim svejedno ča jačimo. Mogli bi ada biti najgorji neo- naciji a nijednoga ne bi zanimalo. Na drugu stran mi ali svenek pokusimo i izmed jačak transportirati našu političku poruku ali i dati sažetak teksta, tako da bi ljudi znali zač stojimo. Uza to nas i dostkrat angažiraju za čiste tančene priredbe. Onde su naša politička poruka ali i jezik nevažni, samo naša muzika je onde važna. K: Kako dugo dura vaša turneja? N: Ona dura do 28.12.2013. U januaru imamo slobodno. U februaru idemo vjerojatno prik Francuske u Englesku. Internetska stranica: http://www.royderoy.com IME Roy de Roy je izmišljen internacionalizam i potiče od riči kralj, ada: Kralj kralja. Grupa jači o svitu kako bi mogao/ morao biti a važan dio njeve ideologije je želja za samoodredjenom društvu bez vladanja. U tom slučaju bi bio kralj kralja narod sam. Kotrigi Nikolaj Efendi (vocals, guitar) Matej Ček (accordion, guitar) Tom Petrić (trumpet) Ema Lipuš (drums) Marjan Mečina (bass) Lukas Kornfeind & Konstantin Vlašić N: Sigurno je i naša koroškoslovenska pozadina jako važna. Iako se jačka zove „Heimatlandveräter“ se jači po slovensku. To je titula, ko jur kod mlad osjetiš na tijelu. Čudakrat čuješ da si zapravo tudjinac u tvojoj domovini. Naše jačke su ada vjerojatno isto savladanje traume iz ditinstva, represije nad nami. M: Dvi stvari, ke koroški Slovenac najčešće čuje su: Čigav pa si? (Čiji si?/ Od koga si?) i Red Deitsch! Zbog toga je i titula jačke po nimšku. Novi glas 4 - 2013 13 17 5 18 2 4 Novi glas 4 - 2013 Slika: Ivan Rončević Nikola Benčić TA GRADIŠĆANSKI HRVAT P red oko misec dan se je nešto dogodilo, ča se čudakrat ne stane. Jednomu mužu, ki još biva med nami a ne pod zemljom, je bio posvećen simpozij. U grčkoj antiki je simpozij bio «skupno, društveno konzumiranje (alkoholnoga) pića», ali u našem znanstvenom času se pod tim izrazom razumi stručni kongres. 22. i 23. novembra 2013. se je u Hrvatskom centru u Beču održao takov simpozij za Nikolu Benčića, ki je svečevao «75 ljet života i 50 ljet znanstvenoga djelovanja». Oni hakovci, ki su sanjali o vlašćem mediju a onda nastali i odgovorni uredniki Glasa, su bili Martin Prikosović i Hrvat Stjepan Šulek. Na planu su stale kulturno-političke teme, ali i lirika/literatura. Jako važnu ulogu je čudakrat igrao i Augustin Blazović, ki je naprimjer u prvom Glasu 1957. ljeta napisao kritičan prolog: Predavači su bili pred svim prijatelji znanstvenika Benčića, ki su ga pratili pri študiumu, u školi ili na fakultetu: bivši prijatelji iz Benčićevoga časa kot mladoga madjarskoga ali ipak Gradišćanskog Hrvata i študenta slavistike i povijesti u Beču, kolegi i bivši školari, ke je on podučavao na gimnaziji i pedagoškoj akademiji u Željeznu, ili njegovi bivši študenti i profesori iz časov kad je Benčić sām još na Slavistiki predavao o našoj literaturi i kulturi. U mirovinu je stupio 2007. ljeta. A pokidob se je Benčić u svojem žitku bavio mnogimi društvi, ke su utemeljili Gradišćanski Hrvati, se je i HAK mogao priključiti gratulantom pri simpoziju – zato i ja kot sadašnji predsjednik HAK-a. Jedino pitanje je bilo, kako će dvajsetljetni študenat, ki nima čuda pojma o slavistiki, analizirati djelovanje Benčića pred ljudi, ki nosu najmanje jednu akademsku titulu, ako ne i dvi ili tri. Dobro, dali su mi organizatori ograničenu temu: Benčić i Novi glas. Ki je bio ta Benčić? Malo sam čuo o njemu u hrvatskom predmetu u gimnaziji i tako sam pitao moju bivšu učiteljicu, Gizelu Csenar, ča moram znati o njemu. A ona mi je odgovorila: “Konsti, jedino ča moraš znat o Nikoli Benčiću je, da je on je TA Gradišćanski Hrvat. A sve drugo si moreš preštat.” I pravo ima gospa. Ako nisi dugoljetni sprohodnik Benčića i nisi s njim odrasao, nećeš čuda doznati o toj dobi, kada je on bio aktivan u HAK-u i ka situacija je vladala. Tako su moja istraživanja počela GLAS-om, prvim hakovskim časopisom. Prvi egzemplar Glasa je izašao 1957. ljeta, dvi ljeta potom, kad su nam garantirali u Državnom ugovoru manjinska prava. Danas su sva izdanja Glasa i Novoga glasa arhivirana u biblioteki Hrvatskoga centra. A za študenta novinarstva je to po sebi razumljivo jako zanimljivo: Te prve listi, ke su sastavili pred već od pedesetimi ljeti, nisu grafički na visokoj razini, kot je to moguće danas u času kompjuterov. Zvana toga nij bilo moguće preokrenuti čitav sadržaj izdanja, ča sada layout-programom nije velika muka. Pisati u tu dob je bilo ča zvanarednoga, jer nije bilo tako, da to automatski svako oko Gradišća more online viditi. Zač? Publiciranje per se je imalo granice. Ako se je tada napisao tekst rukom (!), je bio samo jednoč ovde – unikat. U današnjem času pretisneš na «enter» i svaki koga to zanima, more pomoću interneta preštati tvoj tekst, na primjer o važnosti člana 7 za narodne grupe Austrije. Granice publiciranja za jednoga mladoga Gradišćanskoga Hrvata su i bile te, da si imao samo jedan put u masovne medije: print, tisak na papiru. Još daleko odaljene su bile ORF-emisije u radiju ili u televiziji. O tomu je čuda HAKovcev sanjalo, ali još su se morali strpiti nekoliko ljet dugo. Novi glas 4 - 2013 Oštra zima je bila za nas gradišćanske Hrvate doba nacizma. Mržnje puni vihori nacizma i germaniziranja probudili su u mnogi od nas strah, da ćedu se Hrvati pogubiti u Gradišću. K tomu su još decimirali naše muže i mladiće na junačku krv žajnoj fronti. (...) U ov zdvojan položaj bi hotio kriknuti naš spočetka još skroman i slab «GLAS»: Još nismo izumrli! Još smo ovdje! I ako nas nije mnogo, ali za svoj rod živimo i radimo. (...) Ov prvi broj izlazi sasma neodvisno od svih stran, bez groša u džepu i bez osebnog odobrenja naše starje generacije. (...) Ovako pokažemo našemu narodu: mlada generacija ne spava. Mladu sitvu nije potpuno izničila nacijska smrz! (...) Priznat moramo: Nij nas veliko jato. Dosle ne bi mogli napuniti niti jedan skroman «autobus», kako je to od nas očekivalo nedavno peljačtvo Kulturnoga društva. Ipak hrabreno recimo s Miloradićem: «Koliko smo, to smo, nek mali roj i broj!» Hrvati, ki pozivaju svoje učne stare i mlade brate na kulturni rad. Ali čemu uz naše dvi novine i kalendar još osebni kulturni list? K tomu samo nekolika puta u ljetu i samo hektografirano? Nij li dosta mjesta za tako ča u Tajedniku? Tajednik nima mjesta za opširnije kulturne prinose. Potribno je zaista jedno kulturno glasilo za naš kulturni narodni život. 19 5 Isto zanimljiv detalj je, da su ta list Glas u onoj dobi pisali u Karolinengasse 14, a ne u Schwindgasse 14, u 4. kotaru – je HAK imao onde sjedište? Ki se spominja? Financiranje lista isto nije bilo najlakše, zato se je u svakom izdanju nato opomenulo člankom na svoje poštovane štitelje, da se uplati cijena za časopis: jedan broj - 4 šilinge; abo s četiri broji - 15 šilingov. Sramota, ki je nek mogao nato zabiti! :) i opravdan. Nikola Benčić – hrvatski panj i putokaz u znanstvenom i kulturnom djelovanju Gradišćanskih Hrvatov – će nam i u budućnosti još dati puno uzrokov da o njemu u HAKu ili u Novom glasu budemo govorili i pisali. Nedostatak pri simpoziju je ali bio, da nisu svi predavači govorili o važnoj temi razumljivo i zanimljivo. Ako još i najveć verzirano uho zbog brzoga čitanja faktov (sic!) ne more već slijediti ili ako je stil prezentacije tako dosadan i monoton/jednoličan, onda se pitaš ki je pretvorio antikno značenje «simpozij» od skupnoga, zabavnog dogodjaja u ča nerazumljivo i dosadno! Prvi članak Nikole Benčića, ki se je publicirao u Glasu, se je zvao «svi mi hrvati» u kom on kritizira hrvatstvo i da se sve već zgublja i da falu ambicije (i u HAK-u): “Poznajem dobro moje prijatelje, koji su u djetinstvu govorili našim jezikom a sada skoro zaboravili ili pak govore jako slabo. Propalo je u njima majčino mlijeko. Nažalost i ja sam mnogo zaboravio. Stidim se, ali što ćemo! Zato sam došao danas u ovaj klub i volio bih da od sada redovito dolazim, jer osjećam potrebnim za moju ćut, za moju krv.” I Benčić je redovito dolazio, i redovito je pisao za Glas, analizirao liriku i literaturu ili se bavio pitanji manjine. 1963. ljeta je izašao zadnji broj Glasa pod glavnim uredničtvom Ive Sučića. Onda je postalo tiho ča se tiče publiciranja sa strani HAK-a. Stoprv šest ljet kasnije je pod odgovornim urednikom Vladimirom Vukovićem opet izašao časopis Hrvatskoga akademskoga kluba pod imenom «NOVI GLAS», prolog za prvi novo utemeljeni list je opet napisao Augustin Blazović. Preminjila se nije samo grafika, nego i cijena za abo/pretplatu: namjesto 15 šilingov se je smilo sada uplatiti 40 šilingov ili 3 $. Prvi prinos Nikole Beničića u Novom glasu, koga sam našao, se je tiskao u drugom izdanju 1970. ljeta: Cijeli broj je posvećen Ignacu Horvatu, ki je onda svečevao svoj 75. rodjendan. Augustin Blazović piše, kako se je bio čudakrat šetati s Horvatom po Malom Borištofu, nek nažalost da su one šetnje s časom zbog zdravstvenoga stanja Horvata nastajale sve kraće. A Benčić se bavi literaturom Ignaca Horvata i piše o stvarnosti i umjetničkoj istini u djelu maloborištofskoga duhovnika: “Zadatak pisca nije točno opisati stvarnost (to bi bila zadaća povjesničara) već opisati stvarnost umjetnika i to na način koji budi u nama osjećaj ljepote, a ljepota nas veseli i to veseljem srca, a ne razuma.” Moguće, da je ovo bila ta točka u žitku Benčića, u koj je realizirao, ča je za njega važno, ča će ga nadalje jako zanimati: analizirati literaturu i pisati knjige o tomu i postati povjesničarom i kritičarom. PS: Ovo je početak serije o povijesti (NOVOG) GLASA; nastavak slijedi u dojdućem izdanju. PPS: Prosim podupirajte izdanje našega magazina slobodnovoljnim darom. Hvala lipa! Konstantin Vlašić Je li bio simpozij o Nikoli Benčiću potriban? Ako si već od dvajset ljudi najde teme, ke se bavu Benčićevim djelovanjem na različiti područji, onda je simpozij ne samo potriban nego 20 2 4 Novi glas 4 - 2013 Mahara misi misli po hrvatsku S otfver Mahara u školskoj nastavi hrvatskoga jezika: e-učenje, dokumentacija, komunikacija i suradnja učenikov i profesorov. NA POČETKU JE PRAZAN LIST Počne se kod nule i svaki pjesnik stoji na početku pred praznom čedulom. Djelam u školi s dicom od 10 do 19 ljet i predajem predmete šport i hrvatski. Bila je situacija da sam imao neko vrime tri škole i primijetio sam da je svaka škola drugačija. Ne samo zgrada nego i kolegi, zbornica i cijela školska atmosfera. Kad sam kanio nešto kopirati za nastavu je u jednoj školi bilo besplano, u drugoj si tribao karticu, a u tretoj si tribao kod. A pitao sam se je li je i prez papira moguće? Koč su ti papiri i zginuli iz jedne ure na drugu! U svi tri škola su bili školari iz različnih razredov, a znanje jezika je bilo zadovoljajuće, jer su školari domaći govorači (native speaker-i) i hrvatski su si odibrali da moru usmeno maturirati. U ti škola, to su bile gimnazija Matrštof, Trgovačka akademija Matrštof i Trgovačka škola Željezno je tehnička oprema jako dobra, jer u razredi stoju na raspolaganje kompjutori, beamer ili smartboard. No htili su školari dojti u nastavu prez knjig, pisankov, kopiranih podlogov, a koč su i falili. Kako to sve skupa u obzir zeti, povući potribne mjere i načinjiti takove korake da bude nastava ipak uspješna? Ka metoda se nudi za individualni postupak u podučavanju? Postepeno, korak za korakom sam našao svoj put: kompjutor, internet, platforma, portfolio, dakle e-učenje. DIGITALNA DICA Današnja dica su odrasla s mobitelom i internetom i zato je nezamisliv njev žitak prez mobitela, interneta i kompjutera. Kako se more to uplesti i u učenju i u nastavi hrvatskoga jezika? Pred četirimi ljeti (2009.) sam počeo masterski študijum menedžment znanja na Stručnoj visokoj školi u Željeznu. Težišća su menedžment znanja, e-komunikacija i e-learning. Djelali smo s različnimi alati i platformami na internetu: FCS (Factline Community Server), Moodle, Ilias, LMS, ali i Mahara. Ta Mahara me nekako nije pustila. Od početka me je fascinirala metoda portfolija, u ovom slučaju e-portfolija. Alat mi se na početku nije činio da je kompliciran, a nudi mnogo čega ča se more u nastavi hrvatskoga jezika djelati i ča bi moglo poboljšati posebnu osobnu situaciju. Korak za korak sam savladao alat, sve sprobirao. Ča je sve moguće s Maharom? Ne znaš, ako ne sprobiraš … Mahara je besplatan e-portfolio sustav iz Novoga Zelanda Počelo je sve 2006. u Novom Zelandu kad su tri sveučilišća kanila bolje suradjivati, a onda se je alat proširio i na škole s metodom portfolija. Elektronski portfolio more zaminjiti pisanku, materijali su na internetu i dosadašnje kopiranje je suvišno, špara se na papiru. Sustav Mahara ima tri stupe. Prvi stup je pobiranje i sastavljanje: more se izraditi osobni profil, uploadaju se (pohranu se) Novi glas 4 - 2013 datoteke, napiše se biografija, a postoji i mogućnost pisanja bloga. Drugi stup je organiziranje i prezentacija e-portfolija: moru se oblikovati stranice, takozvani pogledi, a pri tom su mogući različni elementi i mediji. Treti stup je komunikacija, pristup k grupama, najti kontakte i staviti rezultate komu na raspolaganje, diliti, prezentirati, komunicirati i diskutirati teme. HRVATSKI E-PORTFOLIO GRADIŠĆE Dunajsko sveučilište u Kremsu je otvorilo svoju Maharu platformu i višim školam. Od početka u Kremsu u svoji postdiplomski studiji upotribljavaju Maharu sa svojimi študenti. Ali i druga sveučilišta u Austriji, Nimškoj i Švicarskoj koristu Maharu. U septembru 2010. smo konačno i mi krenuli i tako je počeo projekt „Hrvatski e-portfolio Gradišće“. Broj korisnikov je prelazio prvu stovicu. Alat Mahara se je prevodio jur na mnoge jezike, a momentano Krems nudi nimšku, englesku i slovensku verziju. Čim bude hrvatska Mahara prevedena, će stati i hrvatski jezik na raspolaganje. 1. srpnja 2013. je Hrvatska ulazila u Europsku uniju i tim je hrvatski nastao i službeni jezik, 24. po redu. Cilj je hrvatsko maharanje. Cilji Mahara-projekta se poklapaju s cilji hrvatske nastave U centru je jezična kompetencija, ka je moguća u svi razina (pisanje, čitanje, razumivanje, govor), ali i medijska kompetencija i dobro baratati s novimi tehnologijami. Teme se moru prikazati multimedijalno, učenik more sam sebe prezentirati, i to većjezično. Materijali su dostupni pojedincem ili cijeloj grupi, moguća je komunikacija i kolaboracija tijekom cijele školske karijere. Poslati poruku, diskutirati teme u forumu, tako zajednica more za sebe djelati, ali more se tako prelaziti i školska granica. I za zajednicu profesorov je prostora i mogućnosti, tako da postane prakticirajuće društvo, zajednica ka skupa suradjuje na skupni projekti, na primjer kad izdjela teme za centralnu maturu (community of practice). PREZ MUKE NEMA NAUKE Na početku je i za školare tehnika zapreka, pačka, ali se s vrimenom oni moru sprijateljiti s novom metodom i novim alatom. Jur u drugom razredu dica djelaju s novim softverom i su dio hrvatske port- 21 5 folio zajednice. Svaki školar osnuje svoju grupu i onde izdjela svoje zadaće i prezentacije. To su na primjer gramatičke vježbe, društvene ili književne teme. Velika prednost je da se more kopirati stranica, učitelj tako more pripraviti materijale za nastavu. Svaka škola ima i svoj školski portfolio. Svaki korisnik ima 100 MB prostora, ča je dost u cijeloj školskoj karijeri. SKORO SVE JE MOGUĆE Važan cilj je dokumentirati zadaće i vježbe. To je svakodnevnica i školski posao, djela se samostalno ili s partnerom. Svaki projekt se more prikazati na multimedijalan način. Za maturu školar ima sve teme na jednom mjestu. Školska putovanja u Hrvatsku se moru dokumentirati i prezentirati s tekstom, svojimi slikami, video zapisi, poveznicami itd. Na kraju ljeta se točno more viditi koliko je školar djelao i kako marljiv je bio. Sustav pomaže tako i kontrolirati školare, a to je onda i potvrda za dobru ili čemernu ocjenu. Ki ima deset do petnaest stranic u jednom semestru, je bio marljiv. NAGRADE RAZVESELU SVAKOGA 2011. je projekt dostao SPIN-logo kot inovativan jezični projekt od Jezičnoga kompetencijskoga centra u Gracu. Opis projekta je u takozvanoj SPIN-datarnici. Svetačna predaja diplome i prezentacija SPIN-projekta je bila 27. septembra 2012. na Pedagoškoj visokoj školi u Željeznu. Projekt je tematiziran i emitiran na radiju u emisiji „Rub i sredina“ 25. junija 2012 na ORF-u Gradišće. Mastersko djelo Hrvatska nastava s open source softverom Maharom - Metoda kompetencijskoga učenja jezika usadjen u slobodnom predmetu hrvatski na sekundarnom stepenu II kot Hrvatski e-portfolio Gradišće (HePB) je nagradjeno Lovre Karall nagradom 2013. kratak rječnik najvažnijih riči u vezi s Maharom: open source softvare – besplatan softver portfolio – listovnik, mapa Mahara – alat iz Novoga Zelanda e-learning – e-učenje user – korisnik password – geslo, lozinka, šifra, kod link – poveznica community – obrazovna institucija, zajednica community of practice – zajednica ka neko vrime skupno djela da dostigne svoje cilje reflexion – refleksija, razmišljati u blogu kako je nastalo, opisati svoj put i probleme presentation – prezentacija documentation – dokumentacija feedback – učitelj more komentirati zadaće networking – umrežavanje, povezivanje korisnikov Mag. Ivan Rotter, MA (administrator Mahara-projekta „Hrvatski eportfolio Gradišće“) NIKAD KRAJ … Mahara nudi novi pristup u učenju hrvatskoga jezika, nove šance za samostalan i individualan rad, za samoodgovorno djelo, ali i za hrvatske (školske) grupe skupnu suradnju i komunikaciju. Pjesme o Mahari neka završu ov članak, ove i druge gradišćanskohrvatske pjesme se moru najti i na internetu na blogu gospodina Ivanšića! http://ivansic.wordpress.com/2012/05/20/mahara/ Mahara misliti mišljenje misao maharati maturirati menadžment znanja multifunkcionalan multikulturalan multimedijalan moderan mnogo jezika mnoštvo mogućnosti 22 2 4 MMM Mate Meršić Miloradić ili misiti misli Maharom Matrštofi ili bilo kade jer mirovina još miruje Novi glas 4 - 2013 HRVATSKI – namjesto “I kaun nix krowodisch” F iktivan intervju s Jurjem Hojačem, osnivačem i predsjednikom FPÖ-a Pinkovac. Novi glas: Gospodine Hojač, Vi kao vjeran Gradišćanski Hrvat ste osnovali seosku stranku FPÖ-a Pinkovac. Čisto vaš motiv ne razumijem. Kako to skupa paše? Juraj Hojač: Jako dobro. Ako idete kroz Pinkovac, onda se samo još čuje nimška rič na cesti. Protiv toga se mora nešto poduzeti. Naša stranka se na primjer zato zalaže, da se dica u čuvarnica i u pauza u osnovnoj školi samo smu pominati po hrvatsku. Učitelji i odgojitelji u čuvarnici se moraju skrbiti za to, da se dica toga držu. Novi glas: A što bi se tribalo stati ako se dica toga ne držu? Juraj Hojač: Onda moraju biti konzekvencije u ocjeni u predmetu “Hrvatski”. Novi glas: Ne bojite se, da ćedu onda roditelji svoju dicu odjaviti od hrvatskoga podučavanja i da će se kroz ovu radikaliziranu klimu još već pokvariti? Juraj Hojač: Opisujete dva druge probleme, ke naša stranka kani tematizirati: Prvi je, da se zalažemo za to, da odjava već ne bude moguća. U naši hrvatski seli ne smi biti moguće, da se od našega domaćega jezika odjavi. Druga problematika je, da dica imaju migracijsku pozadinu, to znači da barem jedna osoba od Novi glas 4 - 2013 roditeljev nije iz hrvatskoga sela i zbog toga ne zna hrvatski. Mi zato potribujemo, da se nauči hrvatski prije doseljenja u naše selo. Ja poznam ljude, ki jur već od trideset ljet stanuju u Pinkovcu i još i ne RAZUMU hrvatski. Naši ljudi se moraju pominati po nimšku s njimi. To ne more nadalje tako biti. Moramo ostati gospodari u našemu stanu. Pinkovac ne smi postati Punice! Novi glas: Nije moguće, da se hrvatski obdržava u multikulturalnoj atmosferi? Juraj Hojač: O tom moru sanjati samo žurnalisti, ki su odrasli u Hietzingu Pinkovca. Poglejte si situacije u stambeni bloki! Samo još doseljeniki, ki se ne kanu integrirati. Novi glas: U Pinkovcu je hrvatski jezik ionako dobro prezentan. Uz obligatne dvojezične tablice ima svaka općinska zgrada dvojezične natpise i sve ulice imaju dvojezične natpise. Neke ulice još i samo hrvatske. Teretnjak općinskih djelačev ima uz nimški jezik i hrvatski u bordkompjuteru. Ne zadovoljava vas to? Juraj Hojač: Sami ste napomenuli uzrok zašto ne morem biti zadovoljan: dvojezičnost. Kad jur vidim te nimške natpise na naši seoski tabla, onda mi ide krvni tlak prema stratosferi. Ja se zalažem za jednojezične hrvatske tablice i natpise. Čemu tribamo na početku sela nimški naslov našega sela? Da nas još već Nimcev najde i se naseli? U toj vezi smo jur nazvali Ustavni sud. Imamo dost juristov, ki se bavu tom tematikom. Novi glas: Toliko študiranoga perzonala imate? Kade te rekrutirate? Imate nekakove veze s HAK-om? Juraj Hojač: S timi livi? Sigurno ne ... Naši bivši i momentani študenti su organizirani u studentskoj udrugi “Pannonia Croatia”. Oni znaju vladati pravom isto kao i mačem. Novi glas: Imam jedno konačno pitanje. Kanite samo u selu biti organizirani ili si predstavite sudjelovanje s grupami iz drugih sel? Juraj Hojač: Naravno djelamo na tom. Prvo će se utemeljiti Djelatni prezidij domoljubnih političarov, ki će se boriti za mjesto u Savjetu za narodnu grupu Gradišćanskih Hrvatov. U drugom koraku kanimo biti u naši seli tako jaki, da dostanemo dodatna mjesta u kuriji političarov. Naša stranka djela bez kompromisa. Nećemo već dopustiti, da se jedan cent Gradišćanskih Hrvatov potroši za nimšku rič, za takozvane “dvojezične projekte”. Ar ja velim: Naši pinezi za naše ljude! Matthias Wagner 23 5 9 HAK želji srićne Božićne praznike! Vidimo se u Novom ljetu: 09.01. 2014. HAK versus KSŠŠD (u Mondscheingasse 11) Hakovski četvrtki: 06.03.2014. 03.04.2014. 08.05.2014. 05.06.2014. P.b.b. Nr.: GZ02Z032501M Erscheinungsort: Eisenstadt Verlagspostamt: 7000 Željezno/Eisenstadt
© Copyright 2024 Paperzz
