Ž E N A
List Bosanskohercegovačkog saveza žena u Švedskoj | Tidskrift utgiven av Bosnien och Hercegovinas Kvinnoriksförbund i Sverige
juni-oktobar 2009. | 43
KVINNA
O M D U T R O R AT T
D U Ä R F U L , H E LT
VÄ R D E LÖ S OC H AT T
BL ÅMÄRKEN ÄR EN
DE L AV VA R DAG E N . . .
...Så misstänker vi på Polisen istället att du kan vara utsatt för ett allvarligt brott av den du lever med. Kanske har du som
läser detta fått höra hur ful och värdelös du är så ofta att det har blivit en sanning? Kanske får du ta emot både örfilar och knytnävsslag? Du är i så fall inte ensam. Den här typen av brott förekommer i alla former av relationer, i alla samhällsgrupper, i alla
delar av landet. Exakt hur många som drabbas varje år vet ingen, men det rör sig om 10 000-tals, kanske uppemot 100 000. Då
har vi inte räknat in alla de barn som tvingas uppleva våld i hemmet, och som kanske själva också utsätts för våld.
Polisen kraftsamlar mot den här typen av brott och vill göra fler medvetna om att detta är brott som ska polisanmälas. Men vi vet
också hur svårt det kan kännas att göra en anmälan. Därför finns nu en webbplats, www.polisen.se/komtilloss, där du kan läsa
mer om hur en anmälan går till, vad som händer efter anmälan, eller hur du ska göra om du ser att någon i din omgivning far illa.
Polisen verkar för ett samhälle där ingen ska behöva leva i en relation där man utsätts för kränkningar, hot och våld.
Om det är en vardag som du känner igen . . . S K A
D U A B S O L U T KO M M A T I L L O S S .
För mer information om våld i nära relationer, se www.polisen.se/komtilloss För anmälan, ring 114 14, eller besök närmaste polisstation. Vid akuta ärenden, ring 112.
S dubokim poštovanjem prema
bosanskohercegovačkoj ženi
Riječ urednice
Senada Bešić
List BH Saveza žena u Švedskoj
Tidskrift utgiven av
Bosnien och Hercegovinas
Kvinnoriksförbund i Sverige
Prvi bosanskohercegovački ženski list
izvan Bosne i Hercegovine.
Prvi broj: april 1999.
Den första bosniska kvinnotidskriften
utanför Bosnien och Hercegovina.
Första numret: april 1999
i djecu, u Oskarshamnu, kako sa ponosom izvode folklor, recituju, pričaju,
kratko rečeno čuvaju i nastavljaju našu
tradiciju. Onda znam. Živjeće bih sve
dok bude takve omladine. Bole i krvare
rane zbog Biljane Plavšić, ali prkos živi.
Plan joj nije uspio. A mi svi znamo ko
posljednji dijeli pravdu i to nek nam
bude utjeha.
Vaša Senada Bešić c
Komšić ställde in sitt Sverigebesök
B
Foto: NATO
osnien och Hercegovinas president
Željko Komšić har ställt in sitt planerade Sverigebesök (från den 4 till
den 8 november 2009) i protest mot att
Željko Komšić
kvinna · žena | 43
Azra Đuliman
ISSN: 1650-5204
Broj/Nummer 43
Godina/Årgång 11
Juni-Oktobar/Lipanj-Listopad
2009.
N
e znam kako vama, ali meni nešto
brzo ljeto prođe i nikako mi nije
jasno da je već novembar mjesec.
Puno se toga desilo u periodu od našega
prošloga broja do danas što možete
saznati čitajući nove stranice.
Sjećanje na žrtve Srebrenice, koje je
na izuzetan način obilježeno u Švedskoj,
budi svu gorčinu i očaj zbog puštanja
Biljane Plavšić. Gledam nju pa mi se
čini kao da je bila na godišnjem a ne u
zatvoru, odmorna i svježa; pa se onda
zagledam u presahle oči majki što još
uvijek tragaju za svojim najmilijim. One
su na slobodi a zatvorene u tugu i bol,
osuđene na doživotni zatvor od Biljane
Plavšić i njenih saradnika.
Ima li pravde pitamo se svi prateći sve
što se dešava u našoj domovini. U svemu
tome, apokalipsi i nekom beznađu, progovori bosanskohercegovačka žena.
Napiše neku priču, naslika neki motiv,
odgoji dijete i usmjeri na pravi put. Organizuje Dane kulture, skuha, ohekla, dočeka i ugosti i to sve onako usput, uz
svakodnevnicu a da nijedna strana, što
bi se reklo, ne trpi.
Posebno nas raduje naša omladina.
Gledam sve te mladiće i djevojke, naravno
Žena-Kvinna
den svenska regeringen valde att släppa
krigsförbrytaren Biljana Plavšić.
Anledningen att ställa in besöket, enligt det officiella uttalandet, är ”förtida
frigivningen av krigsförbrytaren Biljana
Plavšić… Särskilt om det tas i åtanke
att den svenska regeringen har velat
göra detta utan att vara tvungen, med
hänsyn till att, enligt lagen, frigivningen
efter 2/3 av straffverkställighetstiden
inte underförstås, utan finns som en
möjlighet.”
Komšić uttryckte även ”sitt beklagande och sin ursäkt pga. inställda planerade träffar med Sveriges konung Carl
xvi Gustaf, samt med representanter av
bosnisk diaspora från de skandinaviska
länderna”. (Haris T.) c
List BH Saveza žena u Švedskoj
Izdavački savjet/Utgivningsråd:
Emina Ćejvan (predsjednica)
Vahida Mehinović (potpredsjednica)
Fikret Babović
Selma Borovac
Sajma Dizdarević
Belma Hafizović
Ramiza Karamehmedović
Fatima Kovačić
Asima Pašalić
Jasminka Jasna Perić
Halisa Šaškin
Haris Tucaković
Mirsada Zahirović
Dr Dženana Zorlak
Glavna i odgovorna urednica/Chefredaktör:
Senada Bešić
[email protected]
Grafički urednik/Grafisk redaktör:
Haris Tucaković
[email protected]
Lektor za švedski/Korrekturläsare:
Lennart Karlsson
Adresa/Adress:
Bosnien och Hercegovinas
Kvinnoriksförbund i Sverige
Box 353, 541 28 Skövde, Sweden
Tfn: +46 500 48 14 86
Fax: +46 500 41 42 01
Mobil: +46 73 556 36 74
E-post: [email protected]
Internet: www.bihsavezzena.com
Org. nr: 866601-5824
Postgiro: 1269573-0
Tiraž/Upplaga: 1 000
Štampa/Tryck:
Vadsbo-Tryck AB, Mariestad
+46 501 101 97
Printed in Sweden
Naslovna strana/Framsida:
Goran Mulahusić: Što te nema?!/Varför är du inte här?!
Stockholm, 2009-07-11 (Europeisk minnesdag
för offren för folkmordet i Srebrenica)
Varför är du inte här?!
Što te nema?!
Text: Haris Tucaković
Foto: Goran Mulahusić
Europaparlamentet uppmanar rådet och kommissionen att
på tillbörligt vis uppmärksamma årsdagen av folkmordet
i Srebrenica och Potočari genom att stödja parlamentets
utropande av den 11 juli till den dag då vi i EU minns offren
för folkmordet i Srebrenica och att uppmana alla länderna
på västra Balkan att göra likadant. (Europaparlamentets
resolution av den 15 januari 2009 om Srebrenica)
D
et har gått fjorton år sedan den civiliserade
världen vände ryggen till srebrenicaborna. Då
under juli 1995 i den ”fn-beskyddade” enklaven
Srebrenica genomfördes de största grymheterna i Europa sedan slutet på andra världskriget. Den 15 januari
Stockholm, Norrmalmstorg, den 11 juli 2009
4
i år utropade Europaparlamentet den 11 juli till en dag
då vi skall minnas offren för folkmordet i Srebrenica
den 11 juli 1995.
Den 11 juli 2009 på Norrmalmstorg i Stockholm hedrades offren för folkmordet i Srebrenica och Potočari.
Den minnesstunden anordnades gemensamt av alla
bosniska organisationer och förbund i Sverige.
Installationen ”Što te nema?!” (”Varför är du inte
här?!”) var den centrala punkten i programmet. Den arrangerades av konstnärinnan Aida Šehović, f.d. banjalukabon, numera boende i New York.
– Det finns betydligt mer än kaffe – i en kopp kaffe.
Särskilt i den bosniska kulturen, konstaterar Aida
Šehović förberedande kaffekopparna för installationen.
Uppsättningen består av kaffekopparna vilka symboliserar de identifierade och begravda offren för folkmordet i Srebrenica. Kaffekopparna placeras cirkelrunt
och en efter en fylls de med nykokt kaffe. Att hälla upp
kaffe åt alla de som aldrig kan komma att dricka den är
en gripande och kraftfull upplevelse. I detta medverkar
konstnärinnan och även besökarna själv.
Aida Šehović hade börjat utforska kaffe som ett
medium under sitt magisterexamensarbete vid School
of Visual Arts i New York.
– För oss utvandrare är det bosniska kaffet en ritual
och från den ritualen föddes idén för projektet ”Varför
är du inte här?!”. Jag såg kaffe som ett konstnärligt
material, ett konstnärligt medium. Idén föddes, växte
upp och omformades vid varje ny uppsättning. Jag vill
hjärtligt tacka alla stockholmare, bosnierna och alla de
andra som har kommit hit att hedra srebrenicaoffren.
Installationen sattes upp för första gången 2004 i
Sarajevo (Baščaršija), därefter 2005 i New York (fn-huset), 2006 i Tuzla (Srebrenicaoffrens torg), 2008 i Den
Haag (Het Plein) och 2009 i Stockholm (Norrmalmstorg). c
List BH Saveza žena u Švedskoj
43 | žena · kvinna
varning!
Kohandlande politikerna
vill se
folkmördare
på fri fot!
Till minne av
offren för folkmordet
i Bosnien-Hercegovina
1992–1995
till minne av
offren för
"#%63")."/07*ĖÀ&',0
)"+36%*/"#%63")."/07*Ė'&)*.
*%3*;"#%63")."/07*Ė/&;*3
*4.&5"#%63")."/07*Ė
/&;*3
.&).&%"#%63")."/07*Ė+640
.&).&%"-*+""#%63")."/07*Ė*4.&5
/*4"%"#%63")."/07*Ė*%3*;
4",*#
"#*%07*Ė'&3*%
'*,3&5"#*%07*Ė3"À*%
*#3")*."#*%07*ĖÀ"#"/
3"(*#"#*%07*ĖÀ"#"/
3"4*."%&.07*Ė4"-*)
"#%63")."/"%&.07*ĖÀ&Ė"/
"#*%"%&.07*Ė3".0
"#*%"%&.07*Ė04.0
"%&."%&.07*Ė#&,50
"%&.
"%&.07*Ė"7%0
"%/"/"%&.07*Ė4"3*+"
").&5"%&.07*Ė)"-*-
"-*+""%&.07*Ė5"*#
"4*."%&.07*ĖÀ&3*'
"7%*+"
"%&.07*Ė/63*+"
"7%0"%&.07*ĖÀ&7,0
"7%0"%&.07*Ė#&Ė*3
";&."%&.07*Ė";&.
";.*3"%&.07*Ė
#&)"*+"
#")36%*/"%&.07*Ė)".*%
#"+30"%&.07*Ė04.0
#"+30"%&.07*Ė*#3")*.
#&(0"%&.07*Ė)640
#&)"*+""%&.07*Ė0.&3
#&,50"%&.07*Ė#&Ė*3
#&À*3"%&.07*Ė.6+"/
%Ç&."*-"%&.07*Ė%Ç&."-
%Ç&.0
"%&.07*ĖÀ"#"/
&%*/"%&.07*Ė)".*%,*3".
&-7*3"%&.07*Ė"%&.
&/7&3"%&.07*Ė.645"'"
&4&%
"%&.07*Ė)640
'"%*-"%&.07*Ė'"+,0
'"%*-"%&.07*Ė)"+36%*/
'")36%*/"%&.07*Ė'"%*-
'"+,0"%&.07*Ė
%Ç&."-
'"5.*3"%&.07*Ė.&).&%"-*+"
'";-*+""%&.07*Ė46-+0
)"+36%*/"%&.07*Ė#&(0
)".&%"%&.07*Ė
"%&.
)".&%"%&.07*Ė"%&.
)".*%"%&.07*Ė"%&.
)"3*4"%&.07*Ė"5*'
)"4"/"%&.07*Ė#&Ė*3
)";*.
"%&.07*Ė"%&.
)64&*/"%&.07*Ė"%&.
)640"%&.07*Ė04."/
*#3")*."%&.07*Ė#&,50
*#30"%&.07*Ė
#&(0
*#30"%&.07*Ė4&-."/
*4.&5"%&.07*Ė4"-*)
+6/6;"%&.07*Ė.&).&%"-*+"
,"%3*+""%&.07*Ė/&;*3
-6570"%&.07*Ė6;&*3
.&%0"%&.07*Ė46-+0
.&46%"%&.07*Ė*4.&5
.&7-6%*/"%&.07*Ė)",*+"
.6".&3
"%&.07*ĖĖ".*-
.6)".&%"%&.07*Ė.6+0
.6+,""%&.07*Ė)640
.6/*#"%&.07*Ė3".0
.645"'""%&.07*Ė
.6+0
.645"'""%&.07*Ė%").0
/&%Ç*#"%&.07*Ė"-*+"
/&;*3"%&.07*Ė)",*+"
/&;*3"%&.07*Ė.&).&%"-*+"
04."/
"%&.07*Ė*%3*;
3"(*#"%&.07*Ė)640
3".*;"%&.07*Ė"7%*+"
3".0"%&.07*Ė.645"'"
4"%*,"%&.07*Ė"7%0
4"%*,"%&.07*Ė"7%0
4"%0"%&.07*ĖÀ&7,0
4"*#"%&.07*Ė3&%Ç0
4"-*)"%&.07*ĖÇ6-0
4"-*)"%&.07*Ė3".0
4&"%
"%&.07*Ė46-+0
4&/"%"%&.07*Ė4"3*+"
4&/")*%"%&.07*Ė#"+30
4*/"/"%&.07*Ė46-+0
46-&+."/
"%&.07*ĖÀ"#"/
46-+0"%&.07*ĖÀ&Ė"/
À"#"/"%&.07*Ė4"3*+"
À&'*,"%&.07*Ė#"+30
À&7"-"%&.07*Ė"%&.
;6-'0
"%*-07*Ė#&À*3
").&5"%*-07*Ė'&3*%
'*,3&5"("/07*Ė"5*'
4"#*5"(*Ė)"4"/
";*;"(*ĖĖ".*-
Ė";*.
"(*ĖÀ"Ė*3
&3.*/"(*Ė.&).&%
)".%*+""(*Ė)*.;0
3"4*."(*Ė";*;
À"Ė*3").&5"(*Ė)".%*+"
&-7*3
").&5"(*Ė.6À"/
)".%*+"").&507*Ė*#3")*.
"#%6-")").&507*Ė"7%0
"#%6-")").&507*Ė*#3")*.
"%*-
").&507*Ė)"À*.
").0").&507*Ė"3*'
").0").&507*Ė4."*-
"-*+"").&507*Ė04.0
"4*.").&507*Ė
À"#"/
"7%0").&507*ĖÀ&Ė0
";&.").&507*Ė4&+'0
#")3*+"").&507*Ė&%)&.
#&Ė*3").&507*Ė.&).&%
%"-*+"
").&507*Ė0.&3
%Ç&."*-").&507*Ė.&)0
%Ç&."-").&507*Ė"7%0
%Ç&7"%").&507*Ė.63"5
%Ç&7"%").&507*Ė
)"+36%*/
&%*/").&507*Ė)*.;0
&%*/").&507*Ė"7%0
&%*/").&507*Ė0.&3
&-.&%*/").&507*Ė4&+'0
&.*3
").&507*Ė4"-,0
&/&4").&507*Ė46-+0
)"+30").&507*Ė#"+30
)"+30").&507*Ė*#3")*.
)"+36%*/
").&507*Ė"7%0
)"+36-")").&507*Ė)"40
)",*+"").&507*Ė)"4"/
)",*+"").&507*Ė04.0
)"4"/").&507*Ė
À")*/
)*.;0").&507*Ė,"30
)640").&507*Ė*#30
*#3")*.").&507*Ė"%&.
*#3")*.").&507*Ė)640
*#3")*.").&507*Ė
.&)0
*#3")*.").&507*Ė*#3")*.
*%3*;").&507*Ė46-+0
*%3*;").&507*Ė)64&*/
*4-".").&507*Ė0.&3
*4.&5").&507*Ė.&)0
*4.&5").&507*Ė*#3"/
*;&5").&507*Ė/&10;/"50
*;&5").&507*Ė.&)0
*;&5").&507*Ė"#%6
-")
,"%3*+"").&507*Ė"#%6-")
,"4*.").&507*ĖÀ")*/
.&).&%").&507*Ė.&).&%
.&)0").&507*Ė
.&).&%
.&7-*%").&507*Ė*;&5
.*34"%").&507*Ė.6+0
.*34"%").&507*Ė/6)"/
.6)".&%").&507*Ė
46-&+."/
.6)"3&.").&507*Ė.6À"/
.6+0").&507*Ė3".0
.6+0").&507*Ė"-+0
.6+0").&507*Ė"7%0
.6+0").&507*Ė"#%6-")
.6+0").&507*Ė-6570
.6+0").&507*Ė)"4"/
.6/*#").&507*Ė";&.
.6/*#
").&507*Ė04."/
.6/*#").&507*Ė.645"'"
.64"").&507*ĖÀ")*/
.645"'"").&507*Ė.6+0
.645"'"
").&507*Ė.&)0
/";*'").&507*Ė0)3"/
/&;*3").&507*Ė+646'
/*+";").&507*Ė/63*+"
/63%*/").&507*Ė
3".0
04."/").&507*ĖÀ&Ė0
3"."%"/").&507*Ė04."/
3".*;").&507*Ė.6)"3&.
3".*;").&507*Ė.&)0
3".*;
").&507*Ė3&%Ç0
3".0").&507*Ė)64&*/
3".0").&507*Ė&/&;
4",*#").&507*Ė4"-*)
4"-,0").&507*Ė&/&4
4".*3
").&507*ĖÀ&Ė"/
4".*3").&507*Ė04."/
4&"%").&507*Ė4&-*.
4&-."/").&507*Ė)",*+"
4&.*%").&507*Ė
/&;*3
4&.*3").&507*Ė.&).&%
46-+0").&507*Ė.645"'"
À"#"/").&507*Ė.&)0
À")#";").&507*Ė46-+0
À")*/").&507*Ė").&5
7")%&5").&507*Ė"#%6-")
;*+"%").&507*Ė#&(0
;6-,*%").*Ė+646'
").0").*Ė
4"'&5
".*3").*Ė/";*'
"7%0").*Ė4"-,0
";*;").*Ė46-&+."/
&%)&.").*Ė3*'&5
)"4*#").*Ė*#3")*.
*%3*;").*Ė0.&3
*4.&5").*Ė46-&+."/
.&).&%").*Ė)"4*#
.*34"%").*Ė"7%0
/";*'").*Ė*4.&5
0.&3
").*Ė4&-*.
4"#")6%*/").*Ė+646'
4"#*5").*Ė)".*%
4"'&5").*Ė").&5
4&/"%"+"/07*Ė4&-*.
*4.&5
"+"/07*Ė3".0
46-&+."/"+,"/07*Ė*#3")*.
/*+";*+""+4*Ė*4.&5
*;&5"+À*Ė3".0
"%&."+À*Ė4*/"/
#&À*3
"+À*Ė"%&.
'")*%"+À*Ė*#3")*.
)".%*+""+À*ĖĖ".*-
*4.&5"+À*ĖĖ".*-
.6+0"+À*ĖÀ&Ė"/
3".0
"+À*Ė3".0
3*'&5","(*Ė"-*+"
4"#")6%*/"-&.*Ė*#30
"#*%"-&.*Ė4"-,"/
)"+36%*/"-&.*Ė)".&%
)";*."-&.*Ė
46-+0
*#3")*."-&.*Ė"-*+"
.&).&%"-*+""-&.*Ė"-"("
.&/463"-&.*Ė;"+,0
4&-*."-&.*Ė)"+36%*/
;"*.
"-&.*Ė#&(0
;&,*3"-*#"À*Ė"7%*+"
"-*+""-*#"À*ĖĖ".*-
Ė";*."-*#"À*ĖĖ";*.
'")36%*/"-*#&(07*Ė-6570
.&)0"-*Ė
"-"("
"#";"-*Ė)64&*/
"#%6-")"-*Ė*#3")*.
"%*-"-*Ė").&5
"%.*3"-*Ė04."/
").&5"-*Ė
04."/
"-"(""-*Ė"-*+"
"-"(""-*Ė)"4"/
"-"(""-*Ė"-*+"
"-*+""-*Ė%"65
".*3"-*Ė%Ç&."-
".*3
"-*Ė"#%6-")
"7%0"-*Ė;"+,0
"7%6-")"-*Ė"#%63")."/
"7%6-")"-*ĖÀ"#"/
";&."-*Ė)*3,*+"
";&."-*Ė"-"("
#"+30"-*Ė.&).&%
#&)"%*-"-*Ė/63*'
#&)"*+""-*Ė"7%*+"
#&)3&."-*Ė3".0
#&,*3"-*ĖÀ&.40
#&4*.
"-*Ė4"'&5
Ė".*-"-*Ė%6-"/
%").0"-*Ė0.&3
%Ç&."*-"-*Ė*#3")*.
%Ç&."-"-*Ė3"4*.
%Ç&7"%
"-*Ė%Ç&."-
%Ç&7"%"-*Ė#&,*3
&-%*/"-*Ė)"4"/
&-7*4"-*Ė)"+36-")
&-;"%"-*Ė#&À-*+"
&.*/
"-*Ė*#30
&4"%"-*Ė.&).&%
&4&%"-*Ė."À0
'"%*-"-*Ė.&).&%
'"%*-"-*Ė)"4"/
'"%*-"-*Ė
"-*+"
'")36%*/"-*Ė.*34"%
'&)*."-*ĖÀ"#"/
'&)*."-*Ė'&3*%
'&+;0"-*Ė*#3")*.
)"+30"-*Ė
*#3")*.
)"+30"-*Ė.&)0
)",*+""-*Ė"-*+"
)",*+""-*Ė'&+;0
)"-*-"-*Ė.645"'"
)".%*+""-*Ė
"#%63")."/
)".%*+""-*Ė3".0
)".&%"-*Ė)".&%
)".*%"-*Ė"#*%
)"4"/"-*Ė.6+0
)"4"/"-*Ė
)*3,*+"
)"4"/"-*ĖÀ"#"/
)"4"/"-*Ė0)3"/
)"4*#"-*ĖÀ"#"/
)"40"-*Ė"-*+"
)&%*#"-*ĖÀ")*/
)*%"+&5"-*Ė.6)"3&.
)*%"+&5"-*Ė"5*'
)*.;0"-*Ė)*.;0
)*.;6%*/"-*Ė3".0
)*3,*+""-*Ė04."/
)64&*/"-*Ė/&;*3
)64&*/"-*ĖÀ"#"/
)640"-*Ė*#30
*#3")*."-*Ė04."/
*#3")*."-*Ė"-*+"
*#3")*.
"-*Ė").0
*#3")*."-*Ė)".&%
*#3")*."-*Ė)"4"/
*#3")*."-*Ė.63"5
*#30"-*Ė0.&3
*#30
"-*Ė"5*'
*4.&5"-*Ė3"(*#
*;&5"-*Ė*4.&5
*;&5"-*Ė)"+36-")
+"4.*/"-*Ė"-*+"
+6/6;"-*Ė.6+0
+6/6;"-*Ė+646'
+64.*/"-*Ė4"'&5
+640"-*Ė+640
+646'"-*Ė.6)"3&.
+646'"-*Ė.&).&%
,"%*3
"-*Ė*#3")*.
,"%.*3"-*Ė3&%Ç&1
,"%3*+""-*Ė"-*+"
.").65"-*Ė").&5
.").65"-*Ė.645"'"
.&%0
"-*Ė3".0
.&).&%"-*Ė"7%*+"
.&).&%"-*Ė"#*%
.&)0"-*Ė04."/
.&)0"-*ĖÀ"Ė*3
.&)36%*/
"-*Ė/63*'
.&46%"-*Ė"-*+"
.&7-6%*/"-*Ė").0
.&7-6%*/"-*Ė.645"'"
.&7-6%*/"-*Ė.645"'"
.6)*%*/
"-*Ė)"+36%*/
.6+"(""-*Ė3".0
.6+0"-*ĖÀ"Ė*3
.6+0"-*Ė3")."/
.6+0"-*Ė/";*'
.6+0"-*Ė)",*+"
.6+0"-*Ė)"4*#
.6+0"-*Ė.6)"3&.
.6+0"-*Ė.&).&%
.6+0"-*Ė%6-"/
.6+0"-*Ė.6+0
.6/*#
"-*Ė.6+0
.6/*#"-*Ė.6+0
.63*;"-*Ė46-+0
.645"'""-*Ė.&)0
.645"'""-*Ė)63&.
.645"'"
"-*Ė.6+0
/";*'"-*Ė3"4*.
/&%Ç"%"-*Ė0.&3
/&%Ç*#"-*Ė"7%0
/&%Ç*#"-*ĖÀ&7,0
/&)36%*/"-*Ė
.6)"3&.
/&4*#""-*Ė)64&*/
/&;*3"-*Ė*#3")*.
/&;*3"-*Ė0.&3
/&;*3"-*Ė)"40
/*+";"-*Ė3".*;
/*+";*+"
"-*Ė#&,50
/*+";*+""-*Ė4"-ė*/
/*34"/"-*Ė.&7-6%*/
/*47"%"-*Ė.&).&%
/63*+""-*Ė46.#6-
0)3"/"-*Ė
3".0
0)3"/"-*Ė.6À"/
0.&3"-*Ė)"+%"3
0.&3"-*Ė04."/
0.&3"-*Ė"7%0
04."/"-*Ė0.&3
04."/"-*Ė"-*+"
folkmordet
i Bosnien och
Hercegovina
4+&Ė"/+&
/"Ç357&
(&/0$*%"
#04/"*)&3$&(07*/"
3%04%-"!2
+5,452(53%4
*«.+«0).'
Text & foto: Haris Tucaković
Dino Ahmetović och Emina Avdić, yngsta deltagare
6
BHUF:s affisch
M
ed fotoutställningen av Amel Emrić (Foča,
1968), en av de bästa bosniska fotorapportörerna under det senaste decenniet, invigdes
den 19 september 2009 i Kulturhuset i Jönköping programmet Till minne av offren för folkmordet i Bosnien
och Hercegovina 1992–1995. Arrangören var BosnienHercegovinska Ungdomsförbundet (bhuf) i samarbete
med andra bosniska organisationer och förbund i
Sverige.
Operasångerskan Lana Žužić, en extraordinär talang med gudomlig röst, sjöng flera arior med
pianoackompanjemang av sin bror Dino. Deras framträdande togs vid flera tillfällen emot med stormande
applåder av drygt 150 besökare från hela Sverige.
Kören Bosnien och Hercegovina från Norrköping
och lovsångskören Tesmim från Borås har också medverkat i den sceniska delen av programmet.
En särskild prägel åt det hela gav Zlatko Pregl med
sina texter. En ren poesi som upplästes av två gamla
barder – Sabahudin Bahtijaragić Cober och författaren själv. De yngsta deltagarna Emina Avdić och
Dino Ahmetović från Gislaved lockade också varma
reaktioner från publiken.
Programmet kröntes med två dokumentärer från
förra årets Bosnien-Hercegovinas Film Festival (bhff).
Esma, regisserad av Alen Drljević, är berättelsen om
en kvinna, mor och hustru som letar efter kvarlevorna
av sin make, översten Avdo Palić, vilken försvann 1995
som förhandlare av Bosnien-Hercegovinas försvarsmakt under de formella förhandlingarna i ett fn läger
(unprofor) i den ”fn-beskyddade” enklaven Žepa.
Filmen Informativa samtal, av Namik Kabil, genom
intervjuerna med människor av olika ursprung och
erfarenhet, försöker belysa individuella uppfattningar
om kriget, krigets klyftor och trauman. c
List BH Saveza žena u Švedskoj
43 | žena · kvinna
Sabahudin Bahtijaragić Cober, Dino Žužić, kören ”Bosnien och Hercegovina” (Norrköping), Zlatko Pregl och lovsångskören ”Tesmim” (Borås)
I
zložbom fotografija Amela Emrića (Foča, 1968.),
autora iz plejade najboljih bh. fotoreportera zadnjeg
desetljeća, u Domu kulture u Jönköpingu otvoren je
19. septembra 2009. program Sjećanje na žrtve genocida u bih 1992.–1995. Organizator je Savez bh. omladine
u saradnji sa ostalim bh. organizacijama i savezima u
Švedskoj.
Operska pjevačica Lana Žužić, božanskog glasa i
izuzetnih glasovnih mogućnosti, otpjevala je nekoliko
arija uz klavirsku pratnju brata Dine. Preko 150 posjetilaca iz cijele Švedske u više navrata je burnim pljeskom
popratilo njihov nastup. U scenskom dijelu učestvovao
je i mješoviti hor Bosna i Hercegovina iz Norrköpinga i
hor ilahija i kasida Tesmim iz Boråsa.
Poseban pečat cijeloj manifestaciji dali su tekstovi
Zlatka Pregla. Čista poezija. Govorila su je dva stara
barda – Sabahudin Bahtijaragić Cober i autor lično.
Najmlađi učesnici, Emina Avdić i Dino Ahmetović iz
Gislaveda, takođe su izmamili tople reakcije prisutnih.
Program je okrunjen projekcijom dva dokumentarna filma s prošlogodišnjeg 5. bh filmskog festivala
(bhff). Esma, režisera Alena Drljevića, je priča o
traganju žene, majke i supruge za posmrtnim ostacima
muža, pukovnika Avde Palića, koji je kao pregovarač
Armije rbih nestao 1995. tokom zvaničnih pregovora
unutar kampa un (unprofor) u ”zaštićenoj” zoni
Žepa. Film Informativni razgovori, režisera Namika
Kabila, kroz razgovore s osobama različitih nacionalnosti i životnog puta, pokušava osvijetliti individualne
percepcije rata, ratne jazove i traume.
Programu je prisustvovao ambasador Darko Zelenika i drugi uvaženi gosti.
Omladinci su izborom kvalitetnih učesnika i zrelom
koncepcijom dostojno i profesionalno organizovali ovu
manifestaciju. (www.bosanskaposta.no) c
kvinna · žena | 43
List BH Saveza žena u Švedskoj
Lana Žužić, operasångerska
7
Neki su bili
a drugi ko zna gdje…
Piše: Elvedin Durović
Elvedin Durović
I
ovo izuzetno toplo ljeto ostaje iza nas a sada u miru
možemo sumirati utiske i zapažanja sa još jednog
uobičajeno nazvanog ”godišnjeg odmora”. U mojim
mislima nalazilo se pregršt informacija i izvještaja o
čemu bih trebao skrenuti vašu pozornost.
Tridesetak likovnih umjetnika, od Goražda preko Graca
do francuskog Liona, stvaraju na Festivalu prijateljstva i
ostavljaju Goraždu svoja djela, i na taj način obogaćuju
veoma reprezentativnu galeriju ovoga grada.
Međutim, ja kao i do sada u stilu ”iskusnog novinara amatera” ne odustajem od svoga, nadam se interesantnog, načina da slikom i riječju dočaram neke od
svojih viđenja moga ovogodišnjeg putovanja.
Priča prva – Prođoh Bosnom kroz gradove
U
toku svog boravka u bih imao sam priliku obići
mnoge manje i više poznate gradove i destinacije i
na licu mjesta se uvjerim šta se to promijenilo od moga
Foto: Ermin Herak
Slavko Klisura, Nizama Granov Čaušević & Muhamed Ramović
8
posljednjeg boravka u tim sredinama. Sarajevo je u stalnoj ekspanziji gradnje i investiranja, Mostar u velikoj
stagnaciji, nemaju gradsku upravu i osjeća se to na svakom koraku, Banja Luka se doima kao izuzetno uredan
grad, Jajce privodi kraju uređenje velelijepih vodopada,
Kozarac sa svoja dva olimpijska bazena, mnoštvom malih firmi i velikim brojem povratnika mnogo obećava,
Foča u ekspanziji, svi hvale inovativnost opštinskog
načelnika Zdravka mr Krsmanovića i tako redom, od
grada do grada.
Ono što je evidentno u svemu ovome je da se ljetni
periodi karakterišu ne samo po velikoj vrućini i želji
za osvježenjem, na domaćem pragu ili pak na Jadranu
i šire, već i po velikom broju festivala koji svojim programom privlače veliki broj posjetilaca. Tako sam ovog
ljeta imao priliku da posjetim neke od njih: Bihaćko
ljeto, Maglajsko ljeto, Tuzlansko ljeto, Baščaršijske noći,
Sarajevo film festival, Internacionalni Festival prijateljstva Goražde 2009.
I pored medijskog spektakla i nezaobilaznog glamura
sarajevskih i bihaćkih manifestacija, ipak sam odlučio
da ovaj put napišem nekoliko rečenica o festivalu koji se
već dvanaestu godinu održava u Goraždu i ima epitet
internacionalni zbog velikog broja učesnika iz niza
evropskih zemalja.
Razlog mome pisanju je između ostalog i činjenica
da sam na njemu susreo i aktivne sudionike festivala,
inače istaknute članove naših saveza, gospođu Nizamu
Granov Čaušević, gospodina Izeta dr Muratspahića,
kao i poznatog književnika i scenaristu Abdulaha Avdu
Sidrana, koji se posljednjih godina preselio iz Sarajeva u
grad na Drini.
U sklopu festivalskog programa u Domu mladih
Centra za kulturu Nizama Granov Čaušević je pored
dva prethodna romana, Hotel tri krune i Umihana, objavila prezentaciju svoga trećeg pisanog romana Miraz
uz učešće Slavka Klisure u ulozi uvodničara i promotora književne večeri. Nakon prethodne prezentacije
u rodnoj Janji i u Goraždu naišla je na izvanredan i
topao prijem goraždanske publike. Uz veliki broj pitanja
upućenih autorici tri pisana romana i dirljivih i duhovitih odgovora zahvalni smo Nizami za jedno ugodno i
prijatno književno veče. Kao znak zahvalnosti i sjećanja
na svoju uspješnu prezentaciju od predsjednika općine
Muhameda Ramovića dobila je i prigodan poklon.
Takođe uspješnu prezentaciju u sklopu festivala
imao je i dr Enes Karić svojim posljednjim romanom
Pjesme divljih ptica uz izvanrednu pratnju promotora
Hadžema Hajdarevića.
List BH Saveza žena u Švedskoj
43 | žena · kvinna
Svakako je ilustrativno navesti da organizacioni
odbor festivala već 12-tu godinu zaredom uspijeva
obogatiti programske sadržaje tako da su u periodu od
1. do 9. avgusta brojnoj publici prezentirani sadržaji
iz likovne, filmske, sportske i muzičke umjetnosti sa
izvođačima iz svih krajeva Evrope.
Spomenimo da je festivalski program otvoren
Državnim prvenstvom u kajaku na divljim vodama
a zatvoren jubilarnim nastupom kud Azot Vitkovići
u povodu 55 godina postojanja i rada ovog uzornog
kolektiva i nastupom poznate interpretatorke bosanskog sevdaha Hanke Paldum.
Tokom devet dana svojim nastupom su uveličali
značaj festivala mnoge poznate ličnosti i pojedinci
od kojih svakako, osim gore istaknutih, treba istaći:
duhački orkestar Travnik, sajam knjiga izdavačke kuće Šahinpašić, likovne kolonije učesnika iz bih, Srbije,
Francuske, Španije, Crne Gore i Austrije, pop grupe
Dubioza kolektiv iz bih, Elemental Hrvatska, Arno
Tichler Austrija, Annabela Funky G Srbija, King Size
Co. Feat iz usa, vis Francuska, sedmicu evropskog
filma, muzički orkestar rtv Turske (trt).
Osim gostiju, zapažene nastupe su imali i muški
vokalni instrumentalni sastav iz Goražda, hor Goraždanke, ansambl Dah ljubavi, dječiji vrtići sos,
Sunce, sa domaćim vokalnim izvođačima: Salko
Dervišević, Rijad Karić, Aziz Gluščević – Zisko, Zafir
Kajević, Kasim Lemezan, Almir Mirvić, Lejla Hrelja…
Svakog avgusta u Goražde za vrijeme trajanja Festivala prijateljstva dođu i stvaraju likovni umjetnici iz
svih krajeva bih i šire. Tihi, nenametljivi, bez velikih
medijskih najava i slične pompe, pomalo u sjeni velikih
muzičkih događaja, oni kreiraju vlastitu pozornicu na
kojoj je mnogo dobrih vibracija i osmijeha. Njihove
slike i skulpture ostaju kao poklon gradu u trenutku
spuštanja zavjesa na festivalskoj pozornici. Umjetnici
iz svih krajeva, njih tridesetak od Goražda preko Graca
do francuskog Liona, ostavljaju gradu svoja djela i na
taj način obogaćuju veoma reprezentativnu galeriju
ovoga grada. A o veličini njihovih imena poput Irfana
Hoze, Gorana Kneževića, Lale Srkalovića, Alexandre
Javelaud, Slavka Klisure, Envera Krajišnika i drugih, ne
treba trošiti puno riječi za prezentacije imena i djela
ovih slikarskih umjetnika.
Zato umjesto završnog komentara i mišljenja
najbolje je zabilježiti riječi učesnika svih 11 prethodnih manifestacija Aziza Gluščevića – Ziska koji kaže:
”Goražde i Drina ljubav mi jedina, zato ponosno govorim svima da Bosna Goražde ima. Zovu me širom
svijeta, nude mi puno sreće, ali srce iz Goražda otići
nikad neće…” Zato i vi, ako vas put nanese početkom
avgusta naredne godine, dođite bar na dan na Festival
prijateljstva u Goražde i sigurno se nećete pokajati.
Aziz Gluščević – Zisko
mjestu Okrugla samo je jedna kuća Zagorica, a ostale
obitelji su većinom Durmiševići, Hodžići…
Razgovarajući sa domaćinima saznajem mnogo
interesantnih pojedinosti o ovoj skromnoj ali veoma
ljubaznoj i gostoprimljivoj porodici. Dok Rasema
nudi obaveznu kahvu sa kadaifom i punom zdjelom
domaćeg ”neprskanog voća”, Avdija nam počinje svoju
životnu ispovijest.
Rođen prije 70-tak godina, put mu je bio u početku
vrlo težak i trnovit (dugogodišnji boravci po internatima), ali je ipak uspio da uz svoje školovanje dospije do
više značajnih poslovnih angažmana. Od knjigovođe
u tadašnjem sdk bih, nizom godina uspješnog rada i
angažovanja, dospio je do pomoćnika direktora sdk a
penzionisan je kao rukovodilac ekspoziture Ljubljanske
banke u Goraždu.
U svom životopisu ističe da je na poslovnom planu
izuzetno zahvalan Hakiji Pozdercu i magistru Ibrahimu Ibri Masali koji su ga naučili mnogim poslovnim
finesama iz finansijskog poslovanja tadašnje službe
koja je važila za jednu od najrespektabilnijih službi
bivše nam države.
Odmah po završetku školovanja u Rogatici, odnosno Sarajevu, upoznaje lijepu plavokosu Rasemu i sa
njom provodi pedeset punih godina zajedničkog života
i druženja. U zajedničkom braku stasale su i dvije
ćerke, Azra i Minka, a uz njih i njihove porodice i četiri 
Avdija Zagorica (drugi slijeva) s prijateljima
Priča druga – Avdo se vratio
V
jerujem da bi mnogi naši čitaoci pogriješili kada
bi bili u prilici da na geografskoj karti potraže
malo mjesto Okrugla, udaljeno desetak kilometara od
Rogatice na putu prema Borikama.
Ipak, ja sam se zaputio sa grupom svojih poznanika
da pronađem i obavim razgovor sa jednim od povratnika u ove krajeve, Avdijom Zagoricom, poznatijim kao
Avdo. Nije mi trebalo puno pitanja mještanima da me
upute na pravu adresu pred vrlo lijepo uređenu, manju
porodičnu kuću Avdije i njegove supruge Raseme. U
kvinna · žena | 43
List BH Saveza žena u Švedskoj
9
Stockholm
Sarajevo
polazak:
subotom
Adriatic Buss
!
H
i
B
o
d
m
e
t
u
p
m
i
ć
Najkra
povratak:
četvrtkom
i subotom
Naše iskustvo je
Vaša sigurnost!
Asim Tanković &
NedŽad Ljeskovica

10
adriaticbuss.com
Kontors Tfn:
Buss Tfn:
Mobitel:
   
   
   
+    
   
   
ponosna unuka: Haris, Ismar, Adnan i Dino. Azra sa
svojom porodicom danas živi u Švedskoj (Örebro) a
Minka u Austriji (Grac).
Od svog poslovnog početka proveo je Avdija u Goraždu čitav radni vijek i čitavo vrijeme posljednjeg
ratnog razaranja. U vrijeme rata vršio je dužnost
rukovodioca logistike u mz Goražde ii. Kažu da je
bio pravedan i objektivan i da se nikada nikome nije
zamjerio. I pored teških vremena ostao je dostojan sebi
i roditeljskom vaspitanju koje je, kako sam sa ponosom
ističe, prenio i na svoju cjelokupnu obitelj.
Po završetku rata odlučio je Avdija da se sa svojom
suprugom vrati u svoj i njen zavičaj i svoje posljednje
penzionerske dane provede u mjestu Okrugla. Tu na
svome imanju njih dvoje sami provode dane uzgajajući
voće i povrće i vodeći brigu o bezbroj vrsta cvijeća koje
su Rasemin prevashodni hobi. A njegov hobi je košenje
trave starom dotrajalom mašinom koja još, kako Avdo
kaže, ”dobro kosi”.
Avdija dane provodi u borbi sa ”visokim šećerom i
krvnim pritiskom” pa mu ova nadmorska visina od 860
metara izuzetno godi. Kaže da je najsretniji kada dođe
ljeto i u goste mu dođu njegovi unuci sa kojima tada
provodi najveći dio svoga slobodnog vremena. Često
ga tokom vikenda obiđu i njegovi stari dobri prijatelji:
Ibro Masala, Osman Marić, Hazir Mirvić, Safet Efendić,
Hamed Topuz, Inas Fejzić, Hoso i drugi sa kojima u prijatnoj besjedi i sjećanju na prijeratne i ratne dane naviru
stalna sjećanja i uzdasi za proteklim vremenima. Vrlo
često se sjete i svoga dobrog starog prijatelja, rahmetli
Šemsa Muratspahića, koji se prije tri godine preselio na
ahiret a koji im itekako nedostaje sa svojim duhovitim
dosjetkama.
”Sve je danas drugačije nego ranije. Ljudi, običaji, porodica, sve je prešlo sa ljudskog na neki drugi komercijalni način življenja. Jedni u neimaštini, drugi u izobilju,
pa čovjek nekada misli da je najsretniji kada sjedi sa
svojim najbližima, jer ljudi su postali ’muhanati’. Sve im
smeta…”, kratko komentariše Avdija današnje vrijeme i
ispriča nam jednu životnu anegdotu koja mu se dogodila prilikom posljednje posjete njegovih starih dobrih
prijatelja. ”Uz piće, kahvu i priču nikako da se otmem
dojmu da smo se nekada zvali drugovi, danas vjerovatno
gospoda, a moji dojučerašnji prijatelji i drugovi se dijele
na ’kolega i oni drugi’. Ovi koji sebe zovu kolege su kao
’neko i nešto’ a svi ostali su samo nijemi posmatrači
društva u kojem se nalaze. Upravo tako i ja danas
osjećam da su moje nekadašnje kolege osjetile da je moje
vrijeme prošlo i da su oni još uvijek ti koji treba da diriguju ljudima i situacijom. Mislim da su se prevarili…”
Ostavljamo Avdiju i njegovu Rasemu da uživaju u
blagodeti svoga zajedničkog doma a ja, sretan i ponosan
što sam upoznao jednu sretnu i poštenu povratničku
porodicu, spuštam se prema Rogatici i razmišljam o
poukama koje sam tog dana saznao i koje će mi vjerovatno biti od koristi u narednom periodu.
Zato, hvala Avdo i Rasema na lijepom dočeku i pouci
za budućnost! c
List BH Saveza žena u Švedskoj
43 | žena · kvinna
Prijedor
koji ne umire
V
Ove godine je prvi put dodijeljena književna nagrada Doktor Eso Sadiković za ”kratku književnu formu sa
dozom ironije i humora koja bi na jedan ironičan način
oslikavala našu društvenu i političku svakodnevnicu”.
Na anonimni konkurs su pristigla 34 rada i žiri u sastavu Marko Vešović, Enver Kazaz i Željko Đurđević je
odlučio da nagradu podijele dva rada – prvonagrađeni
dobitnik je Fuad Hrustić iz Gradačca za priču Krov, a
drugonagrađena Prijedorčanka Senada Bešić za priču
Nekoliko slobodnih dana (vidi s. 26-27).
eče sjećanja na dr Esu Sadikovića, organizovano
po treći put od udruženja Prijedorčanki Izvor i Esinih prijatelja, izraslo je ove godine u centralni kulturni događaj tog raseljenog grada. Veče se tradicionalno
održava u prijedorskom pozorištu na dan kada je doktor
odveden iz logora Omarska u smrt 5. avgusta 1992.
Poseban obol i pečat sjećanju na uglednog prijedorskog liječnika i humanistu dr Esada Sadikovića dale
su i članice našeg saveza, Prijedorčanke Senada Bešić i
Enisa Esada Grozdanić.
Nakon izvanredno posjećene izložbe tajnovitog
naziva Makt och ägg, priređene od 24. aprila 2009.
u Malmöu, Enisa Grozdanić je i u rodnom Prijedoru
obilježila 13 godina svog umjetničkog rada, ovog puta
izložbom Dubok korak ka istini.
Enisa, kako kaže, slika slike svojih snova a ne doživljaja, slika srcem i od srca, dušom i iz duše, istinom
i za istinu. Iz njenih radova isijava univerzalna religija,
besmrtna religija ljubavi. Enisa i dr Eso su bili dobri
prijatelji i komšije, šutnjom i razgovorom dijelili su beskonačnost neizvjesnosti do Esinog odvođenja u logor.
A jednom kad me probude, iz ovog sna i zablude, u sjećanju
nek ostane Prijedor koji ne umire (iz narodne pjesme)
Te večeri, u prepunom prijedorskom pozorištu,
predstavljena je i nova knjiga Vehida Gunića Doktor
Eso, koja sadrži anegdote i kazivanja o Esi, a sva eventualna zarada od prodaje ide za liječenje teško oboljele
kćerke Vehidovog prijatelja, glumca Mladena Jeličića
Troke. Marko Vešović je pročitao jedno od kazivanja
koje je zapisao u svojoj knjizi Bosanska priča:
”Šta ti je ovaj svijet? Streseš ga sa sebe za čas, kao
pas kišu. Zar da život provedemo oborene glave k’o
junad koju oborene glave voze na klanicu? Bolje je biti
Eso i sve na svijetu smatrati dostojnim da plane na
lomači naše sprdnje. Šege. Lakrdije.”
Priređen je i zabavni program u kom je sarajevski
glumac Milan Pavlović svojim gegovima nasmijao i
podigao Prijedorčane na noge. (h.t.) c
Čudesni svijet Enise Grozdanić
kvinna · žena | 43
Enisa Grozdanićs underbara värld
List BH Saveza žena u Švedskoj
11
Manje dolazaka
iz dijaspore
Piše: Fikret Tufek
S
vake godine vezanost za domovinu bih, bar kad
su u pitanju godišnji odmori, izgleda da je sve
manja. To je posebno bilo uočljivo ovog ljeta, kada
su bh. mediji procijenili da je tokom jula 2009. u bih
iz skandinavskih zemalja došlo manje ”dijasporaca” za
trećinu.
Realno gledajući, samo starije i donekle srednje generacije još uvijek dolaze da dio odmora provedu u bih,
a dio na moru ili drugim odmaralištima, dok mladi sve
više biraju atraktivnije destinacije izvan bih.
Ekonomska kriza i u skandinavskim zemljama
mnoge je odvratila od putovanja na odmor, zakonske
obaveze su pooštrene i za one na a-kasi ili bolovanju.
Prijatno iznenađenje na ljetnoj pozornici, pozorišna predstava ”Hasanaginica” u izvođenju Amaterskog pozorišta
Sanskog Mosta i uz prepuno gledalište, vraća nadu u prave
kulturne vrijednosti.
K
riza potresa bih jače nego su to lokalni ”stručnjaci”
najavljivali i to je vidljivo na svakom koraku. Standard onih koji žive u bih očito je iz godine u godinu sve
niži, nezaposleno je gotovo pola stanovništva, oni koji
imaju posao strepe od otkaza, prosječna je plaća oko
700 km, potrošačka korpa duplo skuplja, mladi nemaju
nikakvu perspektivu i samo gledaju na koji način napustiti bih.
Veze s lokalnim stanovništvom u bih godinama slabe po onoj narodnoj ”daleko od očiju, daleko od srca”.
Mnogi od onih koje sam sreo tokom odmora u domovini kazaće da društvo traže najviše među zemljacima iz
Švedske, Danske, Norveške…
Ništa od prave privrede i dalje ne radi, otvaraju se
samo trgovački centri, banke, prodavnice i kafići, a
mnogi trgovci se žale da im je promet ispod očekivanog. Ko je pravio kuću ili mislio kupovati stan to je
uglavnom okončao, tako da se sve manje investira.
Sanski Most je nakon rata bio najprivlačniji mnogim
bh. građanima koji su svoju budućnost, zbog povlačenja
za mnoge neprihvatljivih entitetskih granica, vidjeli
upravo u ovom gradu. Nezvanično je planirano da ovaj
grad ima i do sto hiljada stanovnika. Grad je bukvalno
12
Ivana Čavlović
preko noći mijenjao svoj izgled, nikla su potpuno nova
naselja, trgovinski centri i privatne vile kojih nema ni
na zapadu. Danas grad ima 20-ak hiljada stanovnika, ali
ljeti cifra nije daleko od zamišljene, koju je u glavi imao
rahmetli Mehmed Alagić, poslijeratni gradonačelnik.
Nekadašnji broj od desetak hiljada zaposlenih sada je
upola manji.
Sanska čaršija je tokom jula u večernjim satima prepuna, saobraćaj je za vozila glavnom džadom zatvoren
od 20.00 do 01.00. Jaje da baciš ne bi na zemlju palo.
Na čuvenom korzou, koji je nakon rata samo na lijevoj
obali Sane (!), možeš sresti sve one koji su gradu došli
u pohode. Svako večer neka od kulturnih manifestacija
u sklopu Ljeta na Sani na maloj ljetnoj pozornici kraj
ušća rijeke Zdene u Sanu. Od kiča i nastupa estradnih
zvijezda pa do veoma ozbiljnih programa.
Prijatno iznenađenje na ljetnoj pozornici je pozorišna
predstava Hasanaginica u izvođenju Amaterskog pozorišta Sanskog Mosta, u režiji profesorice Ajše Hadžiahmetović.
U glavnoj ulozi je Ivana Čavlović koja kaže da je
iz prigradskog naselja Poljak te da uživa igrajući u
predstavi, po skromnoj ocjeni ovog reportera veoma
kreativno. Prepuno gledalište vraća nadu i u prave
kulturne vrijednosti. Ista slika i na predstavi poznatog
glumca Zijaha Sokolovića, kojeg publika aplauzima
neprestano nagrađuje.
I tako, ovog ljeta, u ”gradu na devet rijeka”, Sani
iliti Sanskom Mostu, teče život tokom ljeta izmiješan
brojnim ”dijasporcima” i malobrojnim domicilnim
stanovništvom, među kojim, rođeni Sanjani će opet
reći, najmanje ima Sanjana! Poslije rata očito ništa nije
kao što je nekad bilo! c
List BH Saveza žena u Švedskoj
43 | žena · kvinna
Nya spännande
Vegeta allkryddor
Finns i sorterna mediteran, pikant, original
och natural förpackat i förslutningsbar zip-påse.
www.plivit-trade.com
kvinna · žena | 43
List BH Saveza žena u Švedskoj
13
Sreća je voljeti ono
što jest, sebe i druge!
P
reviše nas je kojima je teško živjeti u sadašnjosti.
Zato živimo u jučerašnjici ili planiramo da,
odnosno ”živimo” u budućnosti. ”Nakon što, ako
i kad promijenim posao, dobijem odmor, smršam ili
preselim, biće mnogo bolje i biću sretna.” Isto važi za
”Nije cilj život, već putovanje tamo.”
materijalne stvari. ”Samo da kupim nova kola, novu
odjeću ili renoviram kupatilo, biću sretna.” Ali taj
novi posao ili renovirano kupatilo ne znači da ćete biti
sretniji. Zadovoljstvo se može osjetiti na trenutak, ali
uskoro prelazi u svakodnevnicu.
Alltför många av oss människor har svårt att leva i nuet.
Istället lever vi i gårdagen eller planerar för och ”lever” i
framtiden. ”Sedan, om och när jag bytt arbete, fått semester, bantat eller flyttat då blir allt mycket bättre och
jag blir lycklig.” Samma gäller för materiella saker. ”Bara
jag köpt den nya bilen, de nya kläderna eller renoverat
badrummet blir jag lycklig.” Men det nya arbetet eller
det renoverade badrummet betyder inte att man blir
lyckligare. Man kan känna glädje för stunden, men man
vänjer sig och snart tillhör det också vardagen.
Vad är då lycka? Den bild vi har av lycka förmedlas
ofta via media, inte minst via reklamen som visar oss
en perfekt värld och hur vi kommer dit. Det blir ofta
den bilden vi strävar efter och vi kanske missar de upplevelser och ögonblick som finns i nuet som kan ge
oss glädje och lycka. För att känna oss lyckligare borde
vi mer ”gilla läget” och se det positiva i nuet. Försök att
hitta dina egna guldkorn i tillvaron och njut av dem.
Det är också viktigt hur vi tänker. Våra tankar påverkar
våra upplevelser och det vi känner. Som jag tänker så
blir det, säger Kay Pollak i sin bok ”Att välja glädje”.
Šta je sreća? Slika koju imamo o sreći se često
posreduje medijima, posebno reklamom koja nam
pokazuje neki perfektan svijet i kako dolazimo tamo.
Često to postaje slika kojoj težimo i možda gubimo
doživljaje i trenutke koji postoje u sadašnjosti i mogu
nas podariti zadovoljstvom i srećom. Da bi se osjećali
sretnijima trebamo više ”voljeti ono što jest” i vidjeti
ono pozitivno u sadašnjosti. Pokušajte naći vaše vlastito zrnce zlata u životu i uživati u njemu.
Takođe je važno kako razmišljamo. Naše misli
djeluju na naše doživljaje i osjećaje. Kako razmišljam
tako će to i biti, kaže Kay Pollak u svojoj knjizi Izabrati
radost (Att välja glädje).
Mi smo takođe stvoreni da bi bili aktivni. Osjećamo
se dobro kada nešto činimo. Osjećamo se dobro ako
prihvatamo izazove i imamo cilj koji je blizu granice
naših mogućnosti. To trenutno ne opažamo, ali ako
pogledamo unazad na takve aktivnosti sjetimo se
da smo tada bili sretni. Kakav izazov te danas može
učiniti sretnom?
Izaberite radost življenja
Ono što uzrokuje postojanu sreću jesu ljubav i blisko
prijateljstvo, biti voljena i omiljena, dati i dobiti ljubav.
Nisu svima darovane te relacije, ali svi imaju relacije
prema drugima – naročito – prema sebi lično.
Jedan od izbora koje činimo u životu se odnosi na to
kako postupamo prema sebi samima i prema drugima.
Vidite li okruženje kao su-bića ili protu-bića? Možda
vas često iritira neko u vašem okruženju ko govori ili
čini stvari koje vam se ne sviđaju. Šta to može kazati o
vama lično? Jeste li vidjeli osobu koja stoji iza riječi ili
postupka?
Mi smo lično odgovorni za ono što osjećamo i doživljavamo u relaciji s drugima. Izbor je vaš – da li želite
osjetiti radost ili ne, a samo vi možete promijeniti
sebe lično. Njegujte vaše relacije – one su kao cvjetovi
kojima je potrebna voda i staranje da bi cvjetali, ali ne
zaboravite sami sebe. (Oscar, nr 3, 2009, s. 8) c
14
List BH Saveza žena u Švedskoj
43 | žena · kvinna
Vozdra…
Razgovarala: Yvonne Strömberg
Kakav je Vaš stav prema životu?
J
a imam veoma pozitivan pogled na život. Pokušavam živjeti u sadašnjosti i koristiti ono što
život pruža. Ako se pojave problemi, vidim ih
kao mogućnost sticanja novih znanja. Možda ću
biti u prilici da ih dalje širim. Zato se ne plašim i ne
uzrujavam zbog problema. Ponekad običavam reći
”dobrodošla krizo”, jer nam može mnogo dati ako je
mudro riješimo.
Pri susretu s drugim osobama uvijek pokušavam
vidjeti čovjeka iza prvog utiska.
Važno je prihvatiti čovjeka i to što on posreduje.
To može donijeti nova mišljenja i čak revalorizirati
predrasude.
Šta Vas raduje?
Radost može postojati i imati više značenja na različitim nivoima. U značenju ”biti zadovoljan”, ili
kako bih to ja kazao, ”sretnog života” sam onda kada
Foto: Ulrica Holm
Ulf Eriksson, nytillträdd förbundsrektor på NBV, tidigare bland annat förbundsordförande på Riksförbundet
Hem och Skola.
– De flesta människor tror att de kan en eller ett par
saker bra. Jag tror att alla kan mer än de tror. Det är härligt att locka fram dolda talanger hos medarbetare, att
låta människor komma till sin rätt och växa – få blomma ut. Den inställningen, bland många andra, kommer
att ha betydelse i min roll som rektor.
Ulf Eriksson, novopostavljeni rektor NBV-a, ranije
između ostalog predsjednik saveza Dom i Škola.
prihvatam nove izazove i tjeram stvari naprijed. To u
meni izaziva divan osjećaj. A taj osjećaj je ”zarazan”.
Ako je čovjek afirmativan i gori za onim što radi tada
je to zarazno.
Kako Vaš pogled na život utiče na NBV?
Većina ljudi vjeruje da dobro zna jednu ili par stvari.
Ja vjerujem da svi mogu više nego što vjeruju. Divno je
podsticati skrivene talente kod saradnika, pobrinuti se
da ljudi otkriju sebe i rastu – procvjetaju. Takav stav,
među mnogim drugim, će biti važan u mojoj ulozi
rektora. (Oscar, nr 3, 2009, s. 7) c
Nikad nije kasno početi…
S
tvoreni smo za kretanje a ne da bi u životu sjedili.
Fizička aktivnost poboljšava zdravlje i smanjuje
rizik od srčanih oboljenja, gojaznosti, dijabetesa,
kancera, koštanih i psihičkih oboljenja. Usto smo često
veseliji, možemo više, bolje spavamo, bolje podnosimo
stres i lakše održavamo težinu.
Fizički aktivne osobe, takođe, po pravilu doživljavaju duboku starost ne morajući se oslanjati na pomoć
drugih.
Fizička aktivnost u starijim godinama poboljšava
ravnotežu, snižava vrtoglavicu i sklonost padu i povrjedama.
kvinna · žena | 43
Pod redovnom fizičkom aktivnošću se podrazumijeva svakodnevna polusatna aktivnost umjerenog intenziteta, npr. žustrije promenade. I najmanje tri puta
sedmično, ako su intenzivnije.
Onima koje žele smanjiti težinu obično pomaže
kombinacija fizičke aktivnosti i promjena navika u
ishrani.
Ako npr. svakodnevno šetate 30 minuta i ne jedete
više nego ranije, možete mjesečno izgubiti oko pola
kilograma. Redovnim kretanjem je usto lakše održati
smanjenje težine. (Yvonne Strömberg: ”Det är aldrig
för sent att börja…”, Oscar, nr 2, 2009, s. 6) c
List BH Saveza žena u Švedskoj
15
Foto: Anders Edlund
Fadila Jašarević, Fatima Mahmutović, Hanna Rönnmark (prima priznanje za Bedriju Bekiri), Emina Ćejvan & Ruben Baggström
Tri Bosanke
tri nagrade
Emina Ćejvan
E
T
rezvenjački obrazovni savez nbv (Nykterhetsrörelsens Bildningsverksamhet) je početkom oktobra 2009., po osmi put zaredom, dodijelio svoja
tradicionalna priznanja za uspješan rad na narodnom
obrazovanju (folkbildningsarbete) i uključivanju useljenika u švedsko društvo.
Ove godine su dodijeljena tri priznanja, stipendije u
iznosu po 5 000 kr, a dobitnice su tri bosanskohercegovačke žene, Fatima Mahmutović (Örebro), Emina
Ćejvan (Karlskrona) i Bedrija Bekiri (Göteborg), koje su
se posebno istakle u suzbijanju alkoholizma, droga i drugih oblika ovisnosti, kao i uključivanju svojih zemljaka u
društvo u kome žive. nbv u svom obrazloženju navodi:
Fatima Mahmutović
F
atima je cijelo vrijeme otkako radi u nbv Örebro
pokazivala izuzetno zalaganje u radu na narodnom obrazovanju – prije svega u radu s bosanskohercegovačkim udruženjima ove oblasti.
Vrlo je čestita osoba i neumoran borac u razbijanju
negativnih kulturoloških predrasuda i postizanju integracijskih ciljeva. Njen angažman je neizmjeran, svi – i
odrasli, i djeca i omladina u udruženjima imaju svoj
kutak u njenom srcu. Fatima je učestvovala u Integracijskom zboru nbv-a i Crvenog krsta cijelo proljeće
2009. U svakoj prilici tokom obuke bi se našla da pomogne, gledala da učesnici budu zadovoljni i uticala da
se stalno vraćaju.
16
mina je prije pet godina osnovala udruženje žena
Respekt u Karlskroni, uzorna je u tom udruženju i
od prvog dana sarađuje s nbv-om. Predsjednica je BH
Saveza žena u Švedskoj, organizacije koja ima ugovor o
međusobnoj saradnji s nbv-om.
Jedna je od autora knjige Naši korijeni u Bosni – naše
stope u Švedskoj objavljenoj u saradnji sa nbv Sydost,
knjige koja je stigla do brojnih studijskih kružoka i učesnika u cijeloj zemlji.
Bedrija Bekiri
B
edrija Bekiri već preko deset godina, u nbv-u, brižljivo radi na povezivanju bosanskohercegovačke
kulture s trezvenjačkim pokretom i trezvenosti u bh.
udruženjima. Lično je veoma aktivna u kulturnom bh.
udruženju Behar i Islamskoj zajednici Bošnjaka, usto je
član uprave od Bosanaca i Hercegovaca organizovanog
iogt-nto udruženja u Göteborgu, kao i član uprave
iogt-nto distrikta. Tu koristi svaku priliku da među
svojim zemljacima propagira borbu protiv droga.
Bedrija je kontakt osoba nbv-a za Bosance i Hercegovce u Göteborgu i organizovala je brojne studijske
kružoke i kulturne programe. Ona je jako važan resurs
u integracijskom i radu na narodnom obrazovanju. c
NBV:s årets stipendier för gott folkbildningsarbete
har tilldelats tre bosniskor: Fatima Mahmutović (Örebro),
Emina Ćejvan (Karlskrona) och Bedrija Bekiri (Göteborg).
List BH Saveza žena u Švedskoj
54
Udruženja koja djeluju pri
BH Savezu žena su dobila
kod 54 za označavanje
svojih cirkela kod NBV-a
43 | žena · kvinna
Humanitarni fond
Djeci u BiH
B
osanskohercegovačkisavez žena od 1998. godine ima svoj
stalni fond za stipendiranje djece i omladine u Bosni i
Hercegovini. Sredstva za fond se obezbjeđuju isključivo
od dobrovoljnih priloga naših članova, a mjesečna stipendija
iznosi 500 kr. Na Danima kulture, 10. oktobra 2009. u Oskarshamnu, je npr. od tombole i priloga članova prikupljeno 15 500
kr za ovaj fond.
Do sada je stipendirao više učenika i studenata u bih, najviše sedam u isto vrijeme, i gotovo svi su već pozavršavali škole
ili fakultete. bh Savez žena trenutno dodjeljuje tri stipendije,
Berini Crnić koja je na završnoj 4. godini Pedagoškog fakulteta
u Bihaću, i djevojčicama Zlati Čolić i Anđelki Stjepanović oboljelim od cerebralne paralize.
Sebiha Crnić, blagajnica i knjigovođa našeg saveza, našla je
vremena da tokom svog godišnjeg odmora u bih posjeti Zlatu
u Tešnju i Anđelku u Sarajevu.
Njihove porodice su uputile najtoplije izraze zahvalnosti bh
Savezu žena u Švedskoj. c
Anđelka Stjepanović s majkom Zijadom (lijevo) i Sebihom Crnić
mediteran.nu
14.

EB CLASS AB
Stockholm
godina
vožnji za BiH
Online
rezervacije
Polazak i dolazak
danju
u oba smjera.
Samo jedna noć u putu!
subotom ujutro iz Švedske,
srijedom ujutro iz BiH
Kontors Tfn:
Mirsad:
   
   
kvinna · žena | 43
Buss Tfn:
   
+    
List BH Saveza žena u Švedskoj
Preporučite
, , … putnika
i zaradite popust
i Vi i preporučeni
putnici od
, , … kr
[email protected]
17
Kultura
u znaku mladih
Lejla Sijerčić & Dženana Pajić, conférencier
Stoje/står: Mirsada Zahirović, Alma Tica, Vahida Mehinović, Jasna Perić, Ulla Lingesjö (NBV)
& Emina Ćejvan; čuče/sitter på huk: Fadila Jašarević (NBV) & Ismeta Šeremet
Kultur med ungdom i fokus
Fakta
Den centrala kulturmanifestationen, Kulturdagar 2009,
av Bosnien och Hercegovinas Kvinoriksförbund i Sverige anordnades den 10 oktober 2009 i Oskarshamn med
ungdom och hälsosam mat i fokus.
Arrangör: Bosnien och Hercegovinas Kvinnoriksförbund i
Sverige i samarbete med sina föreningar och Nykterhetsrörelsens Bildningsverksamhet NBV
Värd: ”Liljan” Oskarshamn
Gruppframträdanden: ”Bosnien” Kalmar, ”Bosnien och
Hercegovina” Kristianstad, ”Kvinna 99” Värnamo, ”Kvinna
2001” Mönsterås, ”Liljan” Oskarshamn, ”Respekt” Karlskrona och ”Tillsammans” Lidköping
Soloframträdanden: Aida Burnić, Amel Hadžić, Amila
Alidžanović, Ariana Čaušević, Dženana Pajić, Ena Bahtić
och Mirnesa Omerović
Koreografi: Alma Puškar, Dedo Cerić, Lejla Sijerčić, Mirsad Gazap, Mirsada Kahriman och Värnamo Kulturskola
Konferencierer: Lejla Sijerčić och Dženana Pajić
Föreläsning (arrangerad av NBV): ”Olikfientlighet” av
Carl Wennerstrand
Måleriutställningar: Amira Zubčević, Senad Tica och
Sada Ožegović
För programmet står: Mirsada Zahirović (ordförande
för Kulturkommittén vid Bosnien-Hercegovinas Kvinnoriksförbund i Sverige, Lidköping), Alma Puškar (Karlskrona), Alma Tica (Oskarshamn), Ismeta Šeremet (Värnamo), Jasna Perić (Kalmar), Lejla Sijerčić (Kristianstad)
och Mirsada Kahriman (Karlskrona).
”Respekt” Karlskrona
18
Underhållning: ”Zlatne strune/Guldsträngar”, Skövde
List BH Saveza žena u Švedskoj
43 | žena · kvinna
Ariana Čaušević & Ena Bahtić, ”Žena/Kvinna 2001” Mönsterås
Amila Alidžanović, ”Bosna” Kalmar
U
znaku mladih i za mlade, i to u punom smislu,
održani su 10. oktobra 2009. u Oskarshamnu
ovogodišnji Dani kulture bh Saveza žena u
Švedskoj.
Udruženje Ljiljan, u svojstvu domaćina, postaralo se da toplo ugosti preko 400 učesnika i gostiju iz
19 švedskih gradova i Kopenhagena u Danskoj. U, za
tu priliku postavljenoj bosanskoj sobi, priređena je i
kolektivna izložba slika Amire Zubčević, Senada Tice i
Sade Ožegović.
Dvije prelijepe djevojke, Lejla Sijerčić u bosanskoj
gradskoj nošnji i Dženana Pajić u švedskoj narodnoj
nošnji iz mjesta Rackeby kraj Lidköpinga, dvojezično
su vodile program u kom je, ispreplićući tradicionalno,
moderno i multikulturalno, učestvovala razigrana i
raspjevana mladost iz udruženja Bosna Kalmar, Bosna
i Hercegovina Kristianstad, Ljiljan Oskarshamn, Respekt Karlskrona, Zajedno Lidköping, Žena 99 Värnamo i Žena 2001 Mönsterås.
Grupni nastupi su kombinovani s pojedinačnim u
kojima su se predstavili Mirnesa Omerović stihovima
Konstantina Simonova, Dženana Pajić stihovima Maka
Dizdara, Ariana Čaušević i Ena Bahtić narodnom i
modernom muzikom na violini, Aida Burnić pjesmom,
Amel Hadžić mađioničarskim trikom, a najmlađa
učesnica, desetogodišnja Amila Alidžanović, otplesala
je jedan od svojih modernih plesova kojima već žanje
nagrade po Švedskoj.
Ovogodišnji Dani kulture su obratili pažnju i multikulturalizmu uključivši nastupe iz kulture Bosne i Hercegovine, regiona, švedske, engleske, ruske kulture itd.
– Ja sam prezadovoljna. U programu su ove godine
učestvovali samo mladi. Puni su ideja. Pružili smo im
priliku da ih iznesu, planiraju program i pokažu šta
umiju. Mi smo ih samo blago nadzirali. Očekujemo da
će ovaj susret i program još više podstaći one koji vode
računa o svojoj omladini i istovremeno animirati omladinske aktivnosti u onim udruženjima koja su zaboravila da imaju mlade, rekla nam je Mirsada Zahirović,
predsjednica Odbora za kulturu bh Saveza žena.
kvinna · žena | 43
Carl Wennerstrand
U saradnji sa Trezvenjačkim obrazovnim savezom
nbv održano je zatim predavanje Neprijateljstvo
prema drugom i drugačijem. Predavač Carl Wennerstrand, bivši neonacista, ”od predškolskog doba odgajan da bude nacista” kako kaže, održao je izvanredno
predavanje o pogubnostima predrasuda, diskriminaciji, rasizmu i ljudskoj ugroženosti.
Ženska srca su i ovoga puta toplo zakucala, tako da
je od dobrovoljnih priloga i tombole prikupljeno 15 500
kr za Fond Djeci u bih. Pritom su bogatim nagradama
pomogli i naši tradicionalni sponzori: Plivit Trade
(Västervik), Prishtina Livs (Oskarshamn), Adriatic
Buss (Norrköping) i Mediteran (Stockholm).
Uz ples i muziku Zlatnih struna, program je zatim
nastavljen do kasno u noć. (h.t.) c
List BH Saveza žena u Švedskoj
19
Kulturdagar ����
Dani kultur�
OSKARSHAMN
BHKRF
Amel Hadžić (mađioničar/trollkarl), ”Ljiljan” Oskarshamn
Amira Zubčević, druga slijeva/andra från vänster
U bosanskoj sobi je priređena i kolektivna izložba slika Amire Zubčević, Senada
Tice i Sade Ožegović | I det bosniska
rummet arrangerades även en kollektivutställning med måleri av Amira Zubčević, Senad Tica och Sada Ožegović
Izložba slika/måleriutställning av Senad Tica
Sada Ožegović, prva zdesna/första från höger
”Mladost”, udruženje ”Zajedno” | ”Ungdom”,
föreningen ”Tillsammans” Lidköping
20
List BH Saveza žena u Švedskoj
43 | žena · kvinna
Aida Burnić, ”Bosna” Kalmar
”Zajedno/Tillsammans” Lidköping
”Zajedno/Tillsammans” Lidköping
Mirnesa Omerović, ”Bosna & Hercegovina” Kristianstad
”Respekt” Karlskrona
”Respekt” Karlskrona
kvinna · žena | 43
”Respekt” Karlskrona
List BH Saveza žena u Švedskoj
21
”Žena 99/Kvinna 99” Värnamo
”Miris Bosne”, udruženje ”Žena 99” | ”Doft från
Bosnien”, föreningen ”Kvinna 99” Värnamo
”Bosna & Hercegovina” Kristianstad
”Žena 99/Kvinna 99” Värnamo
Suada Keran, Karlskrona
”Bosna & Hercegovina” Kristianstad
”B-Crew”, ”Ljiljan/Liljan” Oskarshamn
Foto: Haris Tucaković & Muharem Sitnica Sića
22
Tombola
List BH Saveza žena u Švedskoj
43 | žena · kvinna
Iz udruženja
Helsingborg, 2009-06-06 | Nacionalni dan Švedske proslavljen u Fredriksdalu uz učešće naših
udruženja – ”Žena 2000” Helsingborg (izložba
Enise Esade Grozdanić), ”Respekt” Karlskrona i
”BiH-S-04” Helsingborg, kao i gostima iz ”Sedefa”
Malmö, ”Perle” Arlöv, ”Bisera” Kristianstad i
”Bosanskog kulturnog centra” Kopenhagen |
Sveriges Nationaldag firades på Fredriksdal
med medverkan av våra föreningar – ”Kvinna
2000” Helsingborg (utställning av Enisa Esada
Grozdanić), ”Respekt” Karlskrona och ”BiH-S-04”
Helsingborg, samt gästerna från ”Sedef” Malmö,
”Pärla” Arlöv, ”Biser” Kristianstad och ”Bosniskt
Kulturcentrum” Köpenhamn.
Kristianstad, 2009-08-22 | Članice udruženja žena ”Biser” Kristianstad sa Glavnim
odborom BH Saveza žena u Švedskoj | Medlemmarna från kvinnoföreningen
”Biser” Kristianstad med Kvinnoriksförbundets styrelsemedlemmar
kvinna · žena | 43
List BH Saveza žena u Švedskoj
23
Lidköping, 2009-10-04 | Omladinski susret | Ungdomsträff: ”Tillsammans” Lidköping”, ”Bosnien-Hercegovina”
Kristianstad & ”Tidaholms liljor” Tidaholm
Izlet u Kopenhagen, 2009-09-05 | Susret članova udruženja ”Biser” Kristianstad, ”Respekt” Karlskrona i ”BKC”
Kopenhagen | Utflykt till Köpenhamn: medlemmarna
från ”Biser” Kristianstad och ”Respekt” Karlskrona
besökte ”BKC” Köpenhamn
Malmö, 2009-10-31 | Generalna proba pozorišne predstave ”Papiraši” u izvedbi BH Društva žena ”Sedef”
Malmö. Tekst i režija Emira Sundkvist. | Genrep av
teaterföreställningen ”Papperslösa” som framförs av
Kvinnosällskapet ”Sedef” Malmö. Regi och manus av
Emira Sundkvist.
Foto: Ramiza Karamehmedović, Elvedin
Durović, Haris Tucaković & Azra Kadunić
24
List BH Saveza žena u Švedskoj
43 | žena · kvinna
Smaka på världen
i Nybro
Tekst & foto: Muharem Sitnica Sića
N
ybro, 30. maja 2009. godine, poseban dan za
mnogobrojne posjetioce na trgu koji po prvi put
u našem malom gradu imaju priliku prisustvovati jednoj neobičnoj manifestaciji pod nazivom Smaka på världen (Okusi svijet), prezentaciji tradicionalnih
jela iz drugih krajeva svijeta, od Amerike i Azije do
mnogih evropskih zemalja.
Ideja za ovu manifestaciju započeta je u Stockholmu
kada je Leif Olson, zaposlenik u Nybro Bostad (nbab),
ručao u jednoj galeriji u kojoj se nalazilo i niz malih
restorana sa ponudom tradicionalnih jela iz različitih
zemalja. Leif Olson je tada pomislio da bi bilo interesantno organizovati sličnu prezentaciju jela u Nybru.
U dogovoru sa nastavnicom Mariom Stömne (sfi, Nybro Vuxenutbildning) i Inge Ivarsson, predstavnikom
prodajnog sektora (Nybro handel), i drugim saradnicima ideja je prihvaćena i tako je 30. maja mali grad
Nybro dobio jednu neobičnu kulturnu manifestaciju i
postao ”svjetski mirisni centar” sa okusom različitih
jela iz preko 20 zemalja.
Našu zemlju bih predstavilo je sedam članica bh
Saveza žena u Švedskoj, koje djeluju u bh. udruženju
Internationellt u Nybru, uz svesrdnu podršku Jasne
Perić, koordinatorice regije Istok.
Vrijedne članice Alma Abdurahmanović, Amela
Sarhatlić, Devleta Alukić, Nirka Hadžić, Refika Fazlić,
Hatemina Ikanović i Sabaheta Ćehajić, potrudile su
se da na svom štandu i grilu bude dovoljno ćevapa
u lepinji za sve koji su stali u dugački red odmah po
otvaranju i probali to tradicionalno jelo iz bih. Ujedno
su imali priliku vidjeti izloženu djevojačku narodnu
nošnju i niz ručnih radova i predmeta iz kulturne
baštine naše zemlje.
Tako malo treba da trg u centru grada postane
u jednom prekrasnom danu svjetski centar. Kroz
mnoštvo posjetilaca, u paradnoj koloni, nastupile su
mažoretkinje uz pratnju duhačkog orkestra iz Nybra
(Drillflickorna, Nybro Musikkår). Na sceni je i popularni orkestar koji će tokom cijele manifestacije svirati
raznovrsnu muziku.
Najveća gužva je uz grilove i mirise raznih jela i
poslastica, i jedinstvena prilika da na jednom mjestu
od štanda do štanda, prošećete diljem svijeta. Osoblje i
zaduženi za pripremu jela, obučeni su jednim dijelom u
svoje tradicionalne nošnje, a cijeli prostor je uređen da
predstavlja tu zemlju, a svi zajedno dobili su po bijelu
majicu sa slikom crvene paprike i natpisom Smaka på
världen, Nybro 30. maja 2009. i to će biti lijepa uspomena svima na ovaj veliki dan i predivno druženje.
kvinna · žena | 43
Zemlja domaćin Švedska, grad Nybro, za štandom
poznati kuhar Mattias Larsson koji je za ovu priliku
pripremio grilani laks sa pireom od mladog kupusa i
ledenom salatom.
Nybro Bostads AB, Nybro Handel och Nybro vuxenutbildning arrangerade den 30 maj en rykande het upplevelse där
Nybrobor lagade och serverade mat från världens alla hörn.
Bosnisk mat presenterades av föreningen ”Internationellt”.
Teško bi bilo opisati sve viđeno i ponuđeno iz
Malezije, Rusije, Kine, Bjelorusije, Danske, Irske,
Njemačke, Armenije, Poljske, Rumunije, Grčke, Čilea,
Ukrajine, Indije, ali u jednom su svi složni, da je ova
prva manifestacija u Nybru u potpunosti uspjela, da su
se svi zajedno imali prilike vidjeti, sresti, razgovarati,
stvoriti nova druženja i kontakte, svi su međusobno
probali ponuđenu hranu, a najzadovoljniji su građani
Nybra koji su imali besplatnu kuhinju i tradicionalne
specijalitete iz preko 20 zemalja iz cijelog svijeta.
Jedno je sigurno, bit će i dogodine, a za ovaj put sve
čestitke i pohvale organizatorima i svim učesnicima
koji su danas predstavili svoje zemlje, a svi zajedno,
bogatstvo svijeta u kom živimo.
Bosansko veče u Nybru
N
a inicijativu bh. udruženja Internationellt i svesrdno angažovanje sekcije žena, održano je jedno
prelijepo druženje uz muziku i pjesmu, u prostorijama
Izviđačkog doma u Nybru, 3. oktobra 2009. godine.
U ozračju jesenjih boja ni obilna kiša nije ovog puta
spriječila veći broj naših ljudi iz bih koji žive u ovom
mjestu da se poslije dužeg vremena ponovo okupe na
ovogodišnjem druženju.
U lijepo uređenom ambijentu za prijatan muzički
ugođaj pobrinuo se Ajdi Kurtović iz Karlskrone. c
Alma Abdurahmanović & Amela Sarhatlić
List BH Saveza žena u Švedskoj
25
Nekoliko
slobodnih dana
V
ećina ljudi rodi se neznano. Proživi jedan miran,
tih život i onda nestanu u trenu kao da nikada nisu
ni postojali. Samo oni najbliži sjećaju se i prepričavaju uspomene. Vremenom izblijede i ta sjećanja, požute
fotografije i nestane i onih koji su pamtili…
Ali ima i takvih ljudi na koje kao da sjećanje vremenom raste, postaje veće. Istine, doživljaji, razgovori
prepričavaju se i vremenom se gube nijanse između
stvarnosti i mašte. Ljudi postaju legende.
Den 5 augusti 2009 i staden Prijedor tilldelades för första
gången litteraturpriset ”Doktor Eso Sadiković” till minne
av den respektabla läkaren och humanisten som mördades
1992 i koncentrationslägret Omarska. Andra pris tilldelades
berättelsen ”Några lediga dagar” av Senada Bešić, som är
chefredaktör för vår tidskrift ”Žena-Kvinna”.
Opojni miris procvjetalih lipa nadvio se kao paučina
nad Stari grad i u svoju mrežu zavio bašče, avlije i
sokake kojima je prolazio ko zna koliko puta. Teški miris
se uvlačio kroz navučene store koje su više služile kao
zaštita od komaraca nego kao pregrada između privatnog života i okoline. U Starom gradu nisu postojale
tajne. Žene su znale šta koja sprema za ručak, ko se s
kim počeo zabavljati, kada će ko doktoru i zbog čega,
kada je čiji muž došao pijan i legao da spava ili napravio
galamu i svađu. Znalo se sve i ničega se nije stidilo. Sve
je to bilo sastavni dio života.
Iz bašte Lovca dopirali su prigušeni glasovi i smijeh.
Kao eho moglo se raspoznati zadirkivanje i šala nekoliko
preostalih gostiju kojima se nije žurilo kućama. Neka
čežnja se mogla naslutiti u počinjanju pjesama koje
drugi nisu prihvatali niti nastavljali.
Ni njemu se nije žurilo kući. Polako, korak po korak,
ocrtavao je trag koji ga je vodio putem nostalgije. Na
tren ga prenu lepet ptica koje su kao u nekom strahu
preletjele sa lipa u parku na dudove pred Ademovu kafanu. Ispred kafane, oko goruće sijalice na banderi, skupio se roj noćnih leptira i komaraca i moglo se čuti kako
su se oni, koji su se previše približili, spržili i nestali.
Nekad sam i ja letio, leptir bio, pomisli na tren sjećajući
se pjesme koju su toliko puta pjevali u starom društvu
sjedeći na stepenicama kraj Sane, ogrnuti istim ovakvim
mrakom, istim mirisom.
Svjetla po kućama bila su ugašena. Noć je bila previše
sparna da bi se moglo upaliti išta drugo osim televizora
čiji je odsjaj treperio i davao neki tajanstven izgled.
Ako bi se malo približilo prozorima mogle su se vidjeti
siluete ljudi koji sjedeći na kaučima ili stolicama pažljivo
26
prate kasni dnevnik. Sutradan će ove vijesti muškarci
diskutovati u Džavidovoj kafani na jutarnjoj kafi na putu
na posao, davati svoje komentare kako treba uraditi, psovati i osuđivati ili hvaliti ako treba. Žene će kod svojih
komšinica pričati kako su zabrinute i čemu ovo vodi.
Sve mu je to ispunjavalo dušu. Znao je napamet svaki
kutak kojim je prolazio, svaku avliju, svako drvo na koje
se penjao i krao voće zajedno sa svojim društvom. Znao
je dokle idu granice bilo čega. Ovdje se rodio, rastao, igrao, svađao i mirio, smijao i plak’o kad drugi nisu vidjeli,
ovdje se prvi put zaljubio. Upijao je dušom ovu noć u
sebe, upijao je glasove, mirise; sve što se moglo osjetiti
dušom i tijelom osjećao je.
Odjednom ga prenu nešto. Začu kako neko pljusnu
vodu po avliji i prepozna dragi glas.
– Ulazi u kuću, vidiš kolko je sati. E nek znaš da ću
te reći ćaći kad dođe. Velkog mi Boga ništa ti ne slušaš.
Bićeš bjen, ulazi kad ti kažem. Ja te neću braniti.
– Slušal unuk majka? nije mogao odoliti da ne zastane, ne upita, ne zadirne malo.
– Sluša motka ko što ste i vi slušali. Jes to došo kući?
Nastavi nana lica umotanog u šamiju.
On priđe nekoliko koraka tarabama, priđe i ona.
– Jesam, došo na nekolko dana, dobio malo slobodnog. Jes ti dobro?
– Jesam, fala dragom Bogu, samo ne mogu spavati.
Ne da omora i komarci, pas im mater. Asim mi radi
drugu a ovog glavonju ne mogu utjerati u kuću.
– Pusti djecu nek se igraju. Raspust je.
– Njemu je stalno raspust. Da mu je vještićiti po svu
noć a onda drinjati do podne. Ulazi u kuću grom te ne
zgromio, vidiš koja su doba. Ne da mu to ćaća. A kad ga
probudim ujutro onda bude nervozan ko pašče.
On se osmjehnu. Sjeti se koliko ga je puta ova nana
zaštitila od surovosti njegovog oca kad je bio dijete.
Znala se postaviti između njega i oca i svojim tijelom
štitila ga govoreći ne diraj maksuma, pusti ga proće ga
to. Koliko mu je puta iznijela namazane šnite kruha dok
bi on, zaigran i zanesen u djetinjstvo, zaboravljao na
vrijeme i glad. Niko nije znao više galamiti od nje i niko
nije volio svu djecu istom ljubavlju kao ona.
Na putu kući ostavi iza sebe Ljetnu baštu obavijenu
mrakom kao čipkom, utihnutu u noć kao u bešiku. S
druge strane se pružio kej, samo žar upaljenih cigareta
pokazivao je da tu ima parova, koji su sklonjeni u tišinu
i mrak iz daljine izgledali kao jedno tijelo. Sve je Stari
grad pružao. Mjesto za zaljubljene, za čežnju i ljubav, za
akšamluk, za samoću i društvo. Kej. Srce mu je ostalo
na keju jednoga ljeta. Kada bi se njeno tijelo približilo
njegovom i kada bi ona naslonila svoju glavu na njegovo
rame, nije osjećao ništa drugo nego miris njene kose.
Kose koja je sobom nosila miris kupanja na Sani, boze i
šampite kod Rame, njene nevinosti i snova. Osjeti kako
ga presječe preko prsa. Prošle su godine, puno godina. A
opet kao da je sve bilo juče. Naučio se živjeti da ne misli
na nju, naučio se živjeti bez snova, naučio se živjeti bez
nade da se nešto može promijeniti. Šta bi od života? A
opet i kada bi mogao ništa ne bi promijenio. Sve bi opet
isto. I pijane noći, i suze, i čežnju, i oproštaj, i jednu
ženu koja mu je rodila djecu i koja osjeti svaki treptaj u
njemu. Ona se ni na što žali, sretna je samo da je s njim.
U susret mu naiđoše dvije figure. Lagano mu se
približavaše, s noge na nogu, što bi se reklo. Nije mogao
raspoznati o čemu pričaju ali prepozna likove.
– Kako je? Jeste l to izišle uzeti čistog zraka?
List BH Saveza žena u Švedskoj
43 | žena · kvinna
– A vidi njega, kad s ti došo? Šta ima?
Na pitanje se nadovezaše pitanja. Malo popriča sa
svojim starim komšinicama. Upitaše za zdravlje, progovoriše o vremenu, vrućinama, skupoći.
– Poselami svojima. Baš mi je žao tvoje matere. Još
sebi ne mogu doći da je nema. Ode, ko bi reko. Ona bila
najzdravija među nama a ode prva. Eh što ti je život…
– Šta se može, tako je moralo biti, odgovori osjećajući
kako ga počinje gušiti i nastavi svoj put.
Ne može se sjetiti dana, sata, trena a da nije osjetio
čežnju za materinim glasom i pogledom. Od usta svojih
je odvajala da bi on mogao ići u škole. Ništa joj nije bilo
teško uraditi za njega.
– Samo ti sine uči, ja mogu sve ostalo. Ne brini se za
mene, govorila mu je unoseći naramke drva i ložeći vatru da soba bude vruća i da on može sjediti sate nadvijen
nad svojim knjigama.
– Ja nisam mogla ići u škole, takva su vremena bila,
nije babo dao. Ti sad imaš priliku. Uči, samo uči, sad je
teško al poslije će biti lakše u životu.
Materine riječi su se uklesale u njegovo srce i samo
sjećanje na nju pomoglo mu je da izdrži onda kada ništa
nije imalo smisla. Morao je ispuniti amanet koji mu je
ostavila i prvi put je osjetio u duši olakšanje kada je dobio diplomu. Znao je da je ona to znala i bila s njim tada.
Ugleda Čapajeva. Osmjeh mu ozari lice. Dragi Suljo,
plane ko grom, izgalami se i ispsuje što nikom ne bi
palo na pamet, a onda se stiša i umiri pa bi ga čovjek ko
mehlem na ranu mogo priviti.
– Gdje si čovječe? Jes to došo na odmor? Upita Čapajev i pruži mu ruku da se pozdravi sa njim.
– Jesam, kako si ti? Nije pravi odmor, malo narađenih
dana. Šta ima?
– Bio malo s kumom mojim, Džavidom, zasjeli malo
kod Zike. Devla ošla do Mine. A ti?
– Ja pošo kući pa polako, ne žuri mi se. Navratiću
ja do kafane sutra da vidim šta ima u čaršiji. Kako ti i
zdravlje? Kako poslije infarkta?
– Znaš kako. Prošetam do Kotlovacem, popijem vina,
pa nek bude šta hoće. Ako ću živti nek živim, ako ću
umarti umarću i tako i tako. Imaš vatre?
Nije Suljo presto pušiti ni poslije infarkta. Tako je
narod mislio u Starom gradu. Jel vrijeme za umirati ne
može tu čovjek ništa promijeniti.
– Šibica mi ostala za šankom il je Džavid uzeo sa
sobom. Fakin. Napašću ga sutra, nastavi smijući se.
Izvadi upaljač iz džepa. Suljo se nagnu sa cigarom u
ustima. On kresnu i plamen obasja na trenutak usječene
bore na licu; usta povukoše nekoliko dimova koje poslije
nekoliko sekundi otpuhnuše u zrak.
– Moram ti ovo ispričati, nastavi Suljo. Što mi je
Džavid ispričo kako su zezali i naljutili Ibru nimca. Puna
kafana bila a ti znaš kad se Nimac naljuti. Zaganjo Nimac Seada Krastavca i pljuno za njim. Kako je on pljuno
tako mu ispade proteza na cestu. Naiđe kamion i pređe
preko proteze. Veli Džavid ko da je neko pravio film.
– Šta će Nimac bez proteze?
– Sakupće oni u kafani pare pa da mu se napravi nova. E jesam se ismijo. Kolko ostaješ?
– Nekolko dana. Valjda ćemo se vidjeti.
– Dođi malo pa da razigramo bele.
– Uh nisam igro bele od prošlog godišnjeg. Hoću ako
neće Ale biti, ti znaš da on ne može podnijeti da izgubi.
– Neće, šta te briga za njim. Ma goni ga. Ode ja stari
polako. Vidćemo se.
kvinna · žena | 43
Dr Esad Sadiković (1948.–1992.)
U Prijedoru je 5. avgusta 2009. prvi put dodijeljena književna nagrada ”Doktor Eso Sadiković” u znak sjećanja
na uglednog prijedorskog liječnika i humanistu ubijenog
1992. godine u koncentracionom logoru Omarska. Autorica
drugonagrađene priče ”Nekoliko slobodnih dana” je Senada
Bešić, glavna i odgovorna urednica našeg lista ”Žena”.
Kakvi su se nadimci ovdje davali ljudima. Niko nije bio
bez nadimka, ni staro ni mlado. Razdvojiše se. Svako
na svoju stranu. Približi se visećem mostu. Još desetak
metara pa je pred kućom. Nekada je bio bijesan na sebe
što ne otputuje negdje drugo kada ima slobodnih dana,
što se stalno vraća ovamo gdje se ništa ne mijenja. Probo je i to. Fine zemlje, fine kuće. Svega ima. A duša opet
ostane prazna. Fali nešto što samo ovdje nađe, što ga
ispuni i da snage da nastavi dalje.
Približi se kapiji. Kao i u svim kućama i u njegovoj
je svijetlio samo televizor. Kroz navučene store na prozore mogao je vidjeti oca kako u potkošulji i gaćama
od pidžame leži na kauču i gleda dnevnik. Pokuca na
prozor. Otac se prenu, ustade, razmaknu storu. Osmjeh
mu obasja lice. Ko da mu suze zamagliše oči. Il mu se to
učini samo na tren.
– Jes to sine došo kući. Haj ulazi, ima leden bostan.
Jes gladan? Jes jeo išta? Ulazi, šta čekaš?
On otvori vrata i malo sagnu glavu da bi mogao preći
preko praga. Uđe i osjeti kako ga ispuni mir u duši i da
ništa što se dešava vani nije važno za njega. On je došo
svojoj kući. c
List BH Saveza žena u Švedskoj
27
Sočna i višestrana
umjetnost
Godišnja kulturna nagrada Staffanstorpa
dodijeljena je istinskoj umjetničkoj duši,
sjedinjenoj s tim gradim: Enesu Leviću
Piše: Ann Mellblom
Enes Lević u društvu s Darkom Zelenikom, ambasadorom BiH u Kraljevini Švedskoj
V
eć godinama nam Enes pruža priliku da učimo
i uživamo u njegovim moćnim uljima, brzim
i dokumentarističkim skicama, i opasno privlačnim portretima.
– Motrim svijet oko sebe i osjećam da moram
zabilježiti određena zbivanja, objašnjava Enes. U tom
duhu nastaje većina portreta. Narudžbe stižu, ali je
portret najčešće plod Enesova meraka i potrebe.
– To može biti pri susretima, u kafani ili u ljetnoj
bašti. Privuče me pogled ili držanje, možda izraz lica,
i instinktivno osjetim da to moram slikati. Lično smatram da su mi to najbolje slike jer je to spontan osjećaj,
nešto što se rodi u srcu i što ja zaista želim raditi,
objašnjava Enes i dodaje da ne može slikati komercijalno ili pasti na neki novi trend, stvara samo ono što
dolazi iz njegova srca.
– Dugi niz godina je Enes Lević angažovano i
znalački učestvovao u brojnim i različitim djelatnostima komune Staffanstorp u vezi s umjetnošću i
umjetničkim izložbama. Enes je, u i izvan Skåne, i u
brojnim izložbenim kontekstima u srednjoj i južnoj
Evropi, izazvao veliku pažnju i poštovanje za svoje
slikarstvo, kaže Bo Polsten, predsjednik opštinskog
Odbora za kulturu i rekreaciju, koji je i nominovao
Enesa za Godišnju kulturnu nagradu.
Levićeva umjetnost je muskulozna i žestoka. Nešto u
njegovom stvaralaštvu podsjeća na jesen kad je najljepša:
jarke boje stabala, toplina žive vatre, obilan i dobro začinjen lonac, i čaša crnog, rubin-rumenog vina. Snaga,
vrelina i lični touche s pečatom Enesa Levića.
(Izvor/Källa: ”Ett mustigt och mångsidigt konstnärskap”, Spegeln Staffanstorp, nr 9, 2009, s. 12) c
Enes Lević: Portret Maje Raleve, 2009.
Årets Staffanstorps kulturpris går till en sann konstnärssjäl,
som har blivit ett med Staffanstorp: Enes Lević. Hans konstnärskap är muskulöst och drastiskt. Något i hans skapande
påminner om hösten när den är som bäst: Trädens mättade
färger, värmen från en levande brasa, en fyllig köttgryta med
spännande kryddor och ett glas vin med mörk, rubinröd färg.
E
nes je neustrašiv i višestran slikar: slike i crteži, ulja
i akrili, pejsaži i apstraktno. Ko ga se ne sjeća kad
je tokom Kulturne večeri, prije par godina, spontano
slikao uz muziku? Krajnji rezultat mu je bio jednako
nepoznat, kao i publici, ali je ipak bio siguran u svom
domenu.
– Enes ima zaista temeljito umjetničko obrazovanje.
On je mnogo veći u inostranstvu nego u Švedskoj.
U Bosni i Hercegovini je radio kao predavač na
Umjetničkoj školi. Povrh njegovih čisto umjetničkih
kompetencija, on je bitan kulturnjak u Staffanstorpu.
Pomaže pri umjetničkim izložbama i član je uprave
udruženja umjetnika. Enes zaista zaslužuje to priznanje, kaže stafanstorpski slikar i prijatelj Stig Bramer.
28
List BH Saveza žena u Švedskoj
43 | žena · kvinna
Foto izvor/källa: Slovo Gorčina
U potrazi za
srećom
Prikaz zbirke poezije ”Svilene plahte”
mlade pjesnikinje Melide Travančić
Piše: Anisa Trumić
N
Melida Travančić
edavno je u tešanjskom Centru za kulturu i
obrazovanje izašla druga zbirka poezije mlade
autorice Melide Travančić pod nazivom Svilene
plahte.
Melida Travančić rođena je 22. 3. 1985. godine u
Doboju. Završila je Gimnaziju i diplomirala u Tuzli na
Odsjeku za bosanski jezik i književnost. Radi u Centru
za kulturu i obrazovanje Tešanj. Trenutno studira
postdiplomski studij za književnost na Filozofskom
fakultetu u Sarajevu.
Dobitnica je nagrade Mak Dizdar za prvu neobjavljenu knjigu pjesama na manifestaciji Slovo Gorčina 2007.
godine u Stocu.
Njena prva knjiga pjesama Ritual objavljena je 2008.
godine i dobila je nagradu Anka Topić kao najbolja
knjiga bh. pjesnikinja za period 2002.–2008. godine.
Izašlo je i drugo izdanje ove knjige 2009. godine.
Melida je priredila knjigu Tešanj, grade – Usmena
književnost u Tešnju, Tešanj u usmenoj književnosti
koja je objavljena 2009. godine u izdanju Centra za
kulturu i obrazovanje Tešanj.
Sve ovo, gore navedeno, su suhoparne činjenice
Melidinih uspješnih poduhvata, njen književni živopis,
a istina je da je ona moja kolegica sa fakulteta i da sve
ovo mnogo drugačije izgleda kada osobu lično poznajete (ovdje prestaje objektivnost, ali ne nužno). Tada
njen i najmanji uspjeh budi u vama sreću i radost.
Tako je i mene nova Melidina knjiga, koja se jednog
jutra iznenada pojavila na mojim vratima u rukama
poštara, pobudila interesovanje i želju za pisanjem.
Svilene plahte su zavijorile pred mojim očima prekrasne, mehke, sjajne i jako privlačne… Bude želju…
za čitanjem!
Zbirka je već najavljena u knjizi pod nazivom U mom
atelijeru koju je priredio Amir Brka, izdao Centar za
kulturu i obrazovanje Tešanj, a u kojoj se nalazi poezija
šesnaest tešanjskih pjesnika. U toj zbirci objavljene su
Melidine sljedeće pjesme: Nevinost, Dan kada sam
nesretna, U vožnji, Statua, Žuti leptir, U tišini, Isparavanje, Žudnja, Na dlanu i Marioneta koje su objavljene
i u zbirci Svilene plahte.
Almir Zalihić u predgovoru za zbirku poezije U
mom atelijeru za pjesmu Marioneta rekao je da bi se
ona mogla čitati kao Melidin pjesnički manifest. U
kvinna · žena | 43
zbirci Svilene plahte objavljena je Marioneta kao druga
pjesma prvog ciklusa, odmah nakon pjesme Sjenka.
Svilene plahte (kako privlačno zvuči!) se sastoje od
šest ciklusa pjesama i epiloga. Prvi ciklus, Ilustracija,
sadrži sljedeće pjesme: Sjenka, Marioneta, Bijeli vez,
Ilustracija, Luđakinja, to sam ja!, Žena, ideal, Prešuti,
Prizor.
Drugi ciklus, Jutarnja svjetlost, sastoji se od sedam
pjesama: Prostranstvo, U tišini, Ruke, Konačna odluka,
Misterij, Tjeskoba, Danas.
Treći ciklus nosi naziv O sunčanom i sastoji se od
devet pjesama koje su raspoređene narednim slijedom:
Nevinost, Na dlanu, Moći, Mogućnosti, Žudnja, Glas,
krik, Statua, San, Ničega.
Centralno mjesto u zbirci zauzima četvrti ciklus koji
u svom imenu nosi ime zbirke Ispod svilenih plahti, a
čini ga šest pjesama i to: Okončavanje, Jaz, Promjena,
Moraš postojati, Svoj otrov i Ispod svilenih plahti.
U ”iluziji” se nalazi cijeli peti ciklus kao i pjesme:
Na današnji dan, Kontrast, Dan kad sam nesretna,
Daleko, Isparavanje, U iluziji, Zovem se strah, U
vožnji.
Posljednji ciklus zbirke pjesama ove mlade autorice
nosi naslov Umiranje i sastoji se od sedam pjesama (broj
koji u sebi nosi mnogo mističnosti). Prvih šest pjesama
nose naslove ispisane rimskim brojevima od i do vi,
dok se sedma pjesma zove Sjećanje na gospođu S.. Ovaj
ciklus je potpuno drugačiji od svih prethodnih kako
konceptualno tako i smisleno. Pjesme o smrti, umiranju,
svojevrsni su epitafi. Lapidarne su, tako kratke, a jasne,
istinite, dovoljne da jeza tijelom prostruji.
Epilog zbirke čini pjesma pod nazivom Žuti leptir,
dakle knjiga se, na sreću, ne završava smrću, već rukom upletenom u kosu. Pjesma Žuti leptir se nalazi i
na koricama knjige.
Jedna od karakteristika Melidine poezije jeste izostavljanje interpunkcijskih znakova i ispisivanje pjesama malim slovima od početka do kraja. To nam daje
mogućnost da pjesmu prilagodimo svojim osjećanjima
i doživljajima, da je čitamo onako kako to nama i našoj
prirodi, našem duhu, najbolje odgovara. A opet, tačno
znamo i bez upotrebe zareza gdje je Melida napravila
kratak predah, a gdje je izostavila tačku. Tek poneka pjesma ispisana je u duhu standardnog jezika upotrebom 
List BH Saveza žena u Švedskoj
29
svih pravopisnih pravila. Njene pjesme
nas pogađaju u najdublja osjećanja, u
najsiroviju i najsuroviju realnost.
Pjesme su isprepletene snovima i
stvarnošću te neispunjenom željom
lirskog subjekta da spava i ništa ne sanja.
Iako i pored noćnih mora ima i vedrih
snova (Ničega), lirski subjekt vapi za
spuštanjem trepavica koje za sobom ne
povlači i iluzivno treptanje stvarnosti u
sivim ćelijama (Iluzija).
Uvijek probuđen prije ostvarenja
započetog, u najvažnijem trenutku ostvarivanja, lirski subjekt se miri sa neostvarenim, sa stvarnošću i ravnodušno
nastavlja da živi, vozi (U vožnji). Ali se
hvata i u koštac sa snovima i pruža ruku
za knjigom, Tumačem snova, ne želeći
da snove ostavi nerazjašnjene (San),
pomoć i spas traži kod Frojda, velikog
psihoanalitičara.
U pjesmama se javljaju i antički
motivi. Lirski subjekt se poistovjećuje sa
junakinjom grčke tragedije, Antigonom
(Glas, krik). Simpatična su ta aludiranja
Klanjam ti se ženo
jer u tebi, ja vidim sve,
sve neprospavane noći,
čekanje nekoga ko ti više nikada neće
doći;
ali, ti ga ipak čekaš
i svoju nadu ne daš nikome
jer sjećanje i nada ti je sve –
što ti osta od njega.
Osluškuješ korake
ne bi li možda i njegov prepoznala
među hiljadama drugih koraka;
pričinjava ti se njegov glas,
osmjeh i njegovo najdraže lice
među hiljadama drugih lica.
”svjesna sam
upropastit ću se
I budna ga sanjaš
bez dodira ga miluješ,
šutnjom mu govoriš – da ga voliš,
– više od sebe same,
više od beskraja, više od vječnosti –.
ali
nije važno
možda bih mogla biti sretna” c
Sabahudin Bahtijaragić Cober
Slađa Zubčević-Viđen
Šta je žena?!
Srebrenica
Žena je misao, žena je nada, žena je
ljubav.
Žena je poeta, drug i borac:
Žena je izvor svjetlosti,
snaga i moć pokreta, ona je mudrost i
filozofija,
san i mir.
Ona je pelud od kojeg se najslađi med
stvara;
žena je drhtaj u igri bagrema,
kucaj bila koji znači život.
Ona je simbol topline i dubine uma,
zagrljaj pjesme i sunca,
pokretač radosti i čežnje,
purpur u srcu svakoga muškarca;
smiraj za svakoga;
žena je preljuba, i bol,
ali slatka i ugodna bol.
Žena je ideja i inspiracija, i rat i mir,
budućnost i put,
najljepša staza kojom kroče veliki.
Ona je najsuptilnije kaligrafsko pismo,
pismo nepročitano za svakog.
Zato, potrudimo se da ga dešifrujemo
i kao najljepše stranice svog života
pohranimo za oba svijeta,
za vlastiti pepeo vječnog mira
iz kojeg će nići novi cvjetovi
budućih ljubavi,
čežnji i drhtaja koji se zovu
Žena.
Klanjam ti se srebrenice,
klanjam ti se moja mučenice,
klanjam ti se moja paćenice,
klanjam ti se moj najveći bolu
jer,
mene sve rane tvoje bole,
mene sve rane –
moga naroda bole.
30
Klanjam ti se ženo
jer u tebi ja vidim sve žene Srebrenice,
Sve majke, Sve kćeri, Sve sestre moje
– Sestre po bolu –
(intertekstualnost) koja od čitaoca zahtijevaju određena znanja. U petoj pjesmi
Umiranje lirski subjekt svoje psihičko
stanje poredi sa još jednim književnim
likom, Raskoljnikovom.
Ipak, mnogo je više pjesama koje
se bave sitnim stvarima u životu koje
mnogima od nas prođu nezapaženo
poput masline na dlanu (Prostranstvo). ”Izučavanje ustaljenih normi
najsavršenije žive vrste” (Kontrast)
rezultira tim neobičnim pjesmama o
običnim stvarima.
Plahte se neprimjetno provlače
kroz cijelu zbirku od onih svilenih
predviđenih za strast i život do onih
bolničkih koje skrivaju smrt.
I na kraju, stihovi koji odjekuju:
Pitaš se po ko zna koji put
Da li ga je bilo strah?
Da li ga je boljelo?
Šta mu je bila posljednja misao?
A možda, možda je on
ipak negdje živ, možda, jer on je tvoj…
I sanjaš mu mezar –
a još mu se živom nadaš
i sanjaš mu džennazu –
a još mu se svadbi nadaš
i sanjaš ga u džennetu –
a još uvijek se nadaš da ćeš ga sresti
ovdje – prije dženneta.
Kad njega ti ubiše,
ubiše i tebe.
Jer, ti više nisi ni dijete, ni djevojka,
ni sestra, ni majka, ni žena.
Živa si,
a kao i da nisi.
Foto: Goran Mulahusić: ”Što te nema?!”, 2009.

List BH Saveza žena u Švedskoj
Sadašnjosti nemaš,
jer, zauvijek si ostala u prošlosti;
a za tebe i za mene
sestro po bolu
budućnosti nema
jer bez njih
ž i v i h ili m r t v i h
mi ne želimo u budućnost
– to bi bila izdaja –
Mene sve rane
moga naroda bole
i sve što pogledam oko sebe
sve je radost, sve je pjesma
a čega god se taknem
sve je bol, samo bol… c
43 | žena · kvinna
(6!,! /$
:$2!6/ /$
6ALJDANISTEZABORAVILIPRISTOJBUZA463VIKOJIPOSJEDUJU46PRIJEMNIK
MORAJUPOZAKONUPLA½ATIPRISTOJBUZA46
3ADAODVE½PLA½APRISTOJBUZA46.ARAVNODA½ETESEIVIUKLJU¿ITI
eVEDSKATELEVIZIJAeVEDSKIOBRAZOVNIRADIOIeVEDSKIRADIONEMOGUOPSTATI
BEZVAS/NISUNEZAVISNIINEDOBIVAJUNOVACNIODDRwAVENIODREKLAMA
6ISTETAJKOJIPLA½ApIPROGRAMISERADESAMOZAVAS
$OBRODOsLISASVOJOMPRIJAVOM0OsALJITESVOJMATI¿NIBROJPUTEM3-3A
NABROJILIPOSJEDOVANJETELEVIZORAPRIJAVITEDIREKTNONA
WWWRADIOTJANSTSE
q`chnsi‰mrs-rd
w w w.stop -trafficking.ch
Människohandel, i Sverige ofta kallat trafficking (efter engelskans trafficking, som dock har en mycket bredare betydelse), är olagligt frihetsberövande av människor
för att utnyttja dem till tvångsarbete, ofta till hushållsarbete eller fabriker, ofta genom erbjudanden av bättre förhållanden. Främst drabbas barn och yngre kvinnor.

Čitajte u ovom broju: Seminar o kulturi Utakmica za

Zena-Kvinna nr 52 - Žena

Moralni i profesionalni krah SVT Nikad se nemoj zamoriti u

Zena-Kvinna 34 - Žena

Jezik je glavni stup našeg identiteta

Zena-Kvinna 37 - Žena

Umiranje kulture

š eher banja luka - Svjetski Savez Dijaspore Bosne i Hercegovine

Zena-Kvinna 31 - Žena

Tomašica: U ime zločina Višegrad: Hladan poput kamena

STARK 25 IC (25.4 cm3) - STARK 25 (25.4 cm3)