Rak prostate Benigna hiperplazija prostate Akutni prostatitis Hronični prostatitis Rak mokraćne bešike Rak prostate Prostata predstavlja deo muškog reproduktivnog sistema i pomaže kod stvaranja i skladištenja sperme. Kod odraslih muškaraca, tipična prostata dugačka je otprilike 3 cm. i teška otprilike 20 gr. Nalazi se u karlici, ispod mokraćne bešike, ispred rektuma (završni deo debelog creva). Zbog lokacije na kojoj se nalazi, bolesti prostate često utiču na mokrenje, ejakulaciju i retko kod defekacije. Prostata sadrži puno malih žlezda koje proizvode otprilike 20% tečnosti sperme. Kod raka prostate, ćelije ovih žlezda mutiraju u rak. Rak prostate je vrsta raka koja se razvija u zaštitnoj žlezdi muškog reproduktivnog sistema. Najveći broj karcinoma se razvija polako, postoje, međutim, i slučajevi agresivnog raka. Ćelije raka mogu da metastaziraju (da se prošire) i na druge delove tela, kao i na kosti i na limfne žlezde. Rak prostate može izazvati bol, otežano mokrenje, probleme kod seksualnog kontakta, i erektilnu disfunkciju. Moguća je pojava drugih simptoma u kasnijim stadijumima bolesti. Rak prostate se obično pojavljuje kod muškaraca iznad 50 godina. Ova bolest je šesti uzrok smrti u svetu (a koja ima veze sa rakom) kod muškaraca. Mnogi muškarci koji boluju od raka prostate nemaju simptome, ne leče se I umiru zbog drugih razloga. Mnogi činioci, uglavnom nasledni I nutritivni su okrivljeni za razvoj ove vrste raka. Pojava raka prostate može se otkriti pomoću simptoma, telesnih pregleda, PSA testa, kao I biopsijom. Najjednostavniji i najbrži metod dijagnoze je digitalni rektalni pregled, koji se sprovodi od strane urologa ili patologa kroz rektum bolesnika, a koji se nalazi u pozi koja olakšava opipavanje žlezde, u prednjem delu creva. Digitalnim ispitivanjem oblasti lekar procenjuje da li je došlo do uvećanja ili promene izgleda prostate i u mogućnosti je da odredi sa sigurnošću da li je situacija potpuno normalna, ili da li postoji hipertrofija, benigna ili maligna. Sledeći korak- koji je obavezan prateći deo digitalnog pregleda – je merenje nivoa specifičnog antigena za prostatu (PSA) u krvi bolesnika. Biopsija Tokom biopsije urolog uzima male uzorke tkiva iz prostate kroz rektum. "Biopsijski pištolj" unosi se, koji u nastavku ispušta specijalne male igle, za manje od sekunde. Biopsija prostate je rutinski proces koji retko zahteva hospitalizaciju. 55% muškaraca je izjavilo da osećaju nelagodnost tokom biopsije prostate. Terapija Zahvaljujući PSA testu, oko 90% slučajeva dijagnoza se obavlja na vreme i hirurški zahvat vodi do izlečenja. Benigna hiperplazija prostate Šta je prostata Prostata je žlezda veličine oraha, koja se nalazi ispod mokraćne bešike i okružuje jedan deo uretera. Ureter je cev koja mokraću iz bešike prenosi napolje. Uloga prostate je da obezbeđuje deo tečnosti neophodan za ejakulaciju. Ova tečnost pomaže u prenošenju sperme, pomažući na taj način proces začeća. Šta se događa kad dođe do uvećanja prostate Kod većine muškaraca nakon 45 godine, prostata počinje da se uvećava. Ovo uvećavanje se može nastaviti tokom čitavog života muškarca. Uvećanje prostate, koje je u lekarskoj terminologiji poznato kao benigna hiperplazija prostate, stvara problem jer priteže ureter koji okružuje, stvara prepreku slobodnom toku mokraće kroz ureter. Benigna hiperplazija prostate nije kancerogeno stanje. Takođe, činjenica da do njega dolazi ne znači da će bolesnik oboleti od raka prostate. Nije, međutim, isključeno da muškarac koji ima hiperplaziju prostate paralelno razvije i rak prostate. Za uvećavanje prostate zaslužno je delovanje hormona koji se naziva dihidrotestosteron (dihydrotestosterone, DHT). Koji su simptomi hiperplazije prostate? Ne pokazuju simptome svi muškarci koji imaju hiperplaziju prostate. Starenjem, međutim, uz stalno povećanje veličine prostate, učestalost I ozbiljnost problema rastu. Kada hiperplazija prostate utiče na slobodan tok mokraće zbog određenog nivoa opstrukcije uretera, mogu se javiti različiti simptomi, kao što su sledeći:  Učestalo mokrenje: Potreba za čestim mokrenjem   Noćno mokrenje: Potreba za čestim mokrenjem tokom noći, koja konstantno prekida tok sna. Nemogučnost mokrenja ili isprekidano mokrenje, smanjenje radijusa mokrenja  Osećaj nepotpunog pražnjenja   Povećanje vremena mokrenja, koje se ponekad odvija kap po kap. Kašnjenje sa početkom mokrenja  Osećaj velikog nagona za mokrenjem  Bol u donjem delu leđa, karlici i u gornjem delu butina Ozbiljnost problema zavisi od stepena opstrukcije uretera od strane hipertofične prostate. Takođe postoji mogućnost razvijanja upale mokraćnih puteva uz peckanje i bol tokom mokrenja. U prvim stadijumima hipertrofije prostate, bešika je prinuđena da većom jačinom kroz ureter gura mokraću, budući da je pritisnuta od strane prostate. Postepeno dolazi do hipertofije bešike, i dolazi do problema disfunkcije, zbog njene nemogućnosti da se potpuno isprazni. Ovo stanje dovodi do učestalog mokrenja i noćnog mokrenja. Kod određenog procenta muškaraca nedovoljno pražnjenje uretera dovodi do stvaranja uslova za periodične upale mokraćnih puteva, uz opasnost oštećenja mokraćne bešike i bubrega. U retkim slučajevima hipertofična prostata može izazvati potpunu blokadu uretera, što predstavlja ozbiljan i hitan problem. Kako se uspostavlja dijagnoza? Sumnja u postojanje hiperplazije prostate je posledica simptoma koji se javljaju. Klinički pregled obuhvata digitalni rektalni pregled. Na taj način lekar sakuplja informacije o veličini i formiranju prostate. Merenje specifičnog antigena za prostatu (PSA) u krvi omogućava da se vidi u kojoj meri se radi o raku prostate ili ne. Ultrazvučni pregled daje dodatne informacije o veličini, formiranju i profilu prostate. Transrektalni ultrazvučni tomograf omogućava bolji pregled prostate ultrazvukom kroz rektum. Istovremeno dato ispitivanje omogućava uzimanje navođenih biopsija tankom iglom. Ureterocistoskopija dozvoljava neposredni vizuelni pregled stepena opstrukcije uretera, ubacivanjem specijalnog endoskopa. Intravenozna urografija pruža slikovite informacije o urinarnom traktu. Tretman i terapija Tretman može biti konzervativnog tipa, dakle uz pomoć lekova i hirurgije. Koriste se lekovi kao što je Finasteride, koji sprečava pretvaranje testosterona u dihidrotestosteron, a koji, kao što smo već naveli, dovodi do uvećanja prostate. Inhibitori alfa – adrenergičnih receptora, kao što su terazosin, doksazosin i tamsulosin, smanjuju otpor pri izlasku mokraće iz mokraćne bešike. Hirurški tretman se obavlja metodom transuretalne prostatektomije. Radi se o najčešće korišćenoj tehnici danas. Specijalan endoskop se ubacuje kroz ureter i hipertrofična prostata koja stvara opstrukciju. Otvoreni hirurški zahvat se obavlja u slučaju velike hipertrofije ( npr. > 100 gr ) ili u slučaju postojanja i drugih anomalija, kao što je kamenje ili divertikulum mokraćne bešike. Akutni prostatitis Akutni prostatitis je upala prostate, koja je rezultata postojanja mikroba nastanjenog u žlezdi. Ovaj mikrob obično stiže do prostate preko mokraće ili creva. Ređi je slučaj da do infekcije prostate dođe mikrobima koji su do nje stigli seksualnim kontaktom. Simptomi koji se javljaju: •Učestalo mokrenje. •Poteškoće pri mokrenju, koje se mogu pretvoriti i u potpunu nemogućnost mokrenja (zadržavanje). •Peckanje pri mokrenju i pri ejakulaciji. • Visoka temperatura (često i do 40 stepeni), propraćena drhtanjem. •Bol u testisima. •Bol u predelu stomaka ili krsta. Odgovarajući pregledi Urolog je osoba odgovorna za uspostavljanje bezbedne dijagnoze. Ako se susrećete sa simptomima akutnog prostatitisa treba da se podvrgnete analizi mokraće, sperme, kako bi se otkrio mikrob odgovoran za upalu. Terapija Terapija obuhvata davanje antibiotika (obično se prepisuju hinoloni) u trajanju od otprilike 4 nedelje, u skladu sa situacijom. Takođe, lekar može da vam prepiše nesteroidne analgetike radi olakšanja simptoma. U slučaju da je stanje uznapredovalo, I da je temperatura veoma visoka, moguće da je neophodna hospitalizacija, kako biste antibiotik primili intravenozno. Hronični prostatitis I njegovo lečenje Šta je hronični prostatitis? Prostatitis znači da imate upalu prostatne žlezde. Prostatitis može biti akutni (iznenadna pojava) ili hroničan (uporan). Takođe može biti infektivni (prouzrokovan infekcijom) ili neinfektivni. Za dijagnozu hroničnog prostatitisa neophodno je da su simptomi prisutni bar tri meseca. Kod akutnog prostatitisa simptomi se obično javljaju i povlače se mnogo brže. Postoje dva osnovna tipa hroničnog prostatitisa: - Hronični bakterijski prostatitis - Hronični nebakterijski prostatitis / CRPS Šta izaziva hronični bakterijski prostatitis? Hronični bakterijski prostatitis je vrsta infektivnog prostatitisa. Izazvan je hroničnom (upornom) bakterijskom infekcijom prostatne žlezde. Muškarac sa hroničnim bakterijskim prostatitisom obično ima periodične urinarne infekcije. Hronični bakterijski prostatitis je obično izazvan istim tipom bakterija koje izazivaju urinarne infekcije. Prostatna žlezda može da održi infekciju i samim tim mogu se pojaviti periodične urinarne infekcije. Hronični bakterijski prostatitis nije seksualno prenosiva bolest. Koji su simptomi hroničnog bakterijskog prostatitisa? Muškarci sa hroničnim bakterijskim prostatitisom imaju simptome koji se pojavljuju i nestaju. Tokom napada, može doći do bola i nelagosnosti. Ovaj osećaj se obično javlja u korenu penisa, oko anusa, tačno iznad pubične kosti ili / i u krstima. Bol se može proširiti i na penis i testise. Defekacija (stolica) može biti mučna. Moguće je takođe imati simptome kontaminacije urina, kao što su bol kod mokrenja, učestalo mokrenje ili nagla želja za mokrenjem. Pomenuti simptomi su slični simptomima akutnog bakterijskog prostatitisa, ali su obično blaži. Ukoliko imate hronični bakterijski prostatitis, simptomi će generalno biti blaži nakon podvrgavanja terapiji antibioticima. Ukoliko, pak, antibiotic potpuno očiste infekciju prostatne žlezde, u opasnosti se od ponovnog pojavljivanja infekcije. Između napada možete imati blage rezidualne simptome urinarnog trakta (kao npr. učestalo mokrenje ili nagla želja za mokrenjem). Hronični nebakterijski prostatitis / sindrom hroničnog bola u karlici Šta izaziva hronični nebakterijski prostatitis / sindrom hroničnog bola u karlici? Hronični nebakterijski prostatitis / CPPS je hronična (uporna) neprijatnost ili bol, koji osećate u karličnoj oblasti – uglavnom u korenu penisa i oko anusa. Obično se dijagnozira u slučaju bola u trajanju od barem tri meseca tokom poslednjih šest meseci. Uzrok ovog tipa hroničnog prostatitisa nije potpuno jasan. Postoje mnoge teorije o tome koji su uzroci ove bolesti, i one obuhvataju: - infekciju prostate mikrobom koji još uvek nije lociran, - probleme sa nervima koji utiču na prostatu, - Autoimunu bolest prostatne žlezde (antitela koja inače proizvodi radi suzbijanja infekcije moguće je da napadaju ćelije prostatne žlezde iz nekog razloga), - upalu do koje dolazi zbog refluksa mokraće u prostatu tokom mokrenja. Termin prostatitis odnosi se na upalu ili / I infekciju prostatne žlezde. Uprkos tome, tačan uzrok javljanja ovog oblika hroničnog prostatitisa nije poznat I postoji promenljivi odgovor na antibiotike i antiinflamatorne analgetike. Iz istih razloga, određeni lekari radije koriste termin «sindrom hroničnog bola u karlici». Koji su simptomi hroničnog nebakterijskog prostatitisa / hroničnog bola u karlici? Simptomi obično postoje bar tri meseca u poslednjih šest meseci. Simptomi obuhvataju: bol – obično se odražava oko korena penisa, oko anusa, u donjem delu stomaka i u oblasti krsta. Bol se ponekad prostire i do vrha penisa ili / i na testise. Bol je glavni simptom hroničnog prostatitisa. Jačina bola može da varira iz dana u dan. Simptomi urinarnog trakta – kao što su blagi bol pri mokrenju, nagla želja za mokrenjem s vremena na vreme, oklevanje pri pokušaju mokrenja, slab tok mokraće. Seksualni problemi – može doći do impotencije (erektilne poteškoće), ejakulacija neki put može biti mučna, dok neki muškarci mogu iskusiti jači bol (kao što je ranije opisano), nakon seksa. Ostali simptomi – može se osećati umor, sa opštim bolovima. Kakvi su izgledi? Teško je dati prognozu (izglede). Vaši simptomi mogu da potraju tokom dužeg vremenskog perioda, iako mogu «dolaziti i prolaziti» ili da variraju po ozbiljnosti. Analgetici mogu održavati smetnje na najmanjem mogućem nivou. Većina muškaraca kojima je dijagnoziran hronični prostatitis / CPPS imaju smanjenje simptoma tokom narednih šest meseci. U jednom istraživanju otprilike jedna trećina muškaraca nije imala simptome godinu dana kasnije. Jedno drugo veliko istraživanje je pokazalo da je trećina muškaraca osetila osrednje ili značajno poboljšanje tokom dve godine. Rak mokraćne bešike Mokraćna bešika predstavlja šupalj mišićni organ koji se nalazi u maloj karlici ispod pubičnog sastava i njena uloga je da skladišti mokraću na neko vreme do njenog izbacivanja kroz ureter. Sastoji se od tri sloja: sluznice, mišičnog i spoljnog vezivnog sloja, kao i epitela koji pokriva sluznicu i naziva se prelazni. Rak mokraćne bešike je četvrti karcinom po učestalosti kod muškaraca i osmi kod žena. Svake godine se u svetu dijagnoziraju 250.000 novih slučajeva, dok od bolesti umre 120.000 ljudi. Češći je kod muškaraca, i odnos muškarci / žene je 3:1, iako poslednjih godina ovaj odnos ima tendenciju smanjenja i to zahvaljujući tome što se broj žena koje puše drastično povećao. Čest je kod starijih osoba (kod osoba iznad 60 godina, što ne isključuje i osobe mlađe od toga) dok je kod dece redak. Uprkos činjenici da uzrok njegovog nastanka nije poznat, mnogi činioci se okrivljuju za izazivanje ove bolesti. Prvi činilac koji se danas smatra za glavni uzrok je pušenje. Kancerogeni sastojci duvana koje udiše pušač izlučuju se kroz mokraću, utičući na taj način na sluznicu bešike, budući da mokraća ostaje dugo u bešici dok se ne izbaci. Sprovedena istraživanja potvrđuju da pušači imaju 4 puta veće šanse da dobiju rak bešike od nepušača. Drugi najučestaliji faktor koji izaziva rak mokraćne bešike je duže izlaganje bojama, aromatičnim aminima i anilinima iz profesionalnih razloga. Ostali činioci kao što je upotreba veštačkih zaslađivača, višegodišnja upotreba analgetika, radioterapija karlice, dugogodišnje infekcije okrivljene su za nastanak ove vrste raka, iako ne možemo da tvrdimo da su one zapravo uzrok. Danas je rak mokraćne bešike podeljen na dve velike kategorije: 1. Površinski, rak koji se javlja na sluznici. 2. Infiltrativni, rak koji zalazi u mišićni zid, i može se proširiti i izvan njega. Ova podela je izuzetno značajna, pošto se i terapija razlikuje, ali i izgledi za izlečenje su različiti. Glavni simptom bolesti je hematurija, pojava krvi u mokraći, koja poprima crvenu boju. Ima tri osobine: 1. Potpuna je, dakle sva mokraća je crvena. 2. Bezbolna je, dakle bolesnik nije u bolovima. 3. Naizmenična je, dakle, krv može da se javi pri jednom mokrenju, i u nastavku mokraća da bude danima čista, ili tokom dužeg vremenskog perioda (meseci i godine). Ovo je nažalost nedostatak, jer bolesnik ne shvata da je bolestan, dok bolest napreduje. Redak je slučaj da bolesnik sa rakom bešike nema hematuriju. Ostali simptomi mogu biti učestalo mokrenje, bol izazvan opstrukcijom od strane ugrušaka, ili filtriranje u poodmaklim stadijumima bolesti, kao i simptomi prouzrokovani metastazom, koji se javljaju u skladu sa organom na koji se rak proširio. Hematurija je dakle glavni simptom, iako to ne znači da je svaka hematurija znak raka, svaka hematurija zahteva kontrolu, čak i kad se pojavi samo jednom. Dijagnoza se obično lako postavlja uz pomoć pregleda. Pregledi koji nam obično pomažu pri dijagnozi su: 1. 2. 3. 4. Citologija mokraće (nalazimo ćelije raka u mokraći) Ultrazvuk Intravenozna pijelografija Cistoskopija, tokom koje se u bešiku unosi specijalni instrument, koja nam pokazuje da li postoji tumor. Terapija će zavisiti od vrste raka, da li se dakle radi o površinskom ili infiltrativnom. Terapija površinskog raka Pošto se ova vrsta raka u skoro 80% slučajeva navraća, cilj terapije je kao prvo odstranjivanje tumora, a kao drugo zaštita bolesnika od navraćanja raka, ali i od opasnosti da se on pretvori u infiltrativni. Vrši se odstranjivanje tumora, posebnim mehanizmom koji se provlači kroz ureter (transuretalno). Odstranjuje se od tačke korena tumora deo mišićnog zida sa ciljem da bi se proverilo da li je došlo do prodiranja u mišićni sloj bešike. U nastavku se radi zaštite bolesnika od opasnosti navraćanja ubrizgavaju citostatici u redovnim vremenskim intervalima. Bolesnik se podvrgava kontroli cistoskopijom dugi niz godina nakon terapije. Otprilike kod 6080% bolesnika sa površinskim tumorom on se navraća, dok 10-15% površinskih tumora prerasta u infiltrativne. Terapija infiltrativnog raka bešike Pošto se radi o agresivnom raku neophodna je direktna i radikalna terapija. Danas se najbolji rezultati postižu hirurškom terapijom, tokom koje se odstranjuje bešika sa prostatom i semenim vezikulama (radikalna cistektomija) i nakon toga ili se radi zamena bešike, stvaranjem nove bešike, od delova creva, tako da je bolesnik u mogućnosti da normalno mokri ili u slučajevima da to nije moguće dolazi do preusmeravanja mokraće na trbušni zid, dok se mokraća sakuplja u specijalnoj kesi. Rezultati su jako dobri ukoliko se intervencija obavi u početnim stadijumima. U poodmaklim stadijumima, u slučaju da bolesnik odbija da se operiše ili ne može da se operiše iz drugih razloga (starost, postojanje bolesti koje onemogućavaju operaciju) može se podvrgnuti zračenju, ili hemoterapiji, sa manje dobrim rezultatima. Zaključujući, naglasićemo da svaka hematurija treba da se proveri, i da njeno postojanje ne znači da se radi o raku. Takođe, u slučaju infiltrativnog raka treba brzo obaviti cistektomiju, jer u početnim stadijumima može dovesti do izlečenja bolesti, dok u današnje vreme postoji mogućnost stvaranja nove bešike od delova creva, što pruža bolesniku odličan kvalitet života, budući da je u mogućnosti da normalno mokri. Rak mokraćne bešike Rak mokraćne bešike je četvrti po raširenosti kod muškaraca, a osmi kod žena. Terapija ovog raka je više uspešna kada se do njegove dijagnoze dođe u početnim stadijumima razvoja. Koji su uobičajeni simptomi raka mokraćne bešike? Krv u mokraći koja je: Vidljiva (tamno crvena), ne izaziva bol i naizmenična je (javlja se povremeno) Šta se može učiniti kako bi se poboljšale šanse za blagovremenu dijagnozu? Treba biti u stalnoj pripravnosti u slučaju da se primeti krv u mokraći koja je tamno crvene boje i ne javlja se bol. Posavetovati se odmah sa lekarom i ne primiriti se ako dobijemo informaciju da se radi o jednostavnoj infekciji. U kojoj meri je rak mokraćne bešike izlečiv? Ako se dijagnozira na vreme rak mokraćne bešike može se izlečiti. Ukoliko do dijagnoze dođe kasno, lečenje je taško. Kako se leči rak mokraćne bešike? Blagovremena dijagnoza raka mokraćne bešike može da spasi život bolesniku. Uprkos tome, u najvećem broju slučajeva se navraća. U prvom stadijumu –dok se rak nije proširio – koristimo cistoskop da odsečemo tumor i tkivo koje ga okružuje. Ako procenimo da je visok rizik od ponovnog pojavljivanja kod neke osobe, dodaćemo intravezikalnu hemoterapiju ili intravezikalno ubrizgavanje Bacille Calmette- Guerin, vrste vakcine protiv tuberkuloze. U poodmaklim stadijumima raka mokraćne bešike, u kome je došlo do proširenja tumora dublje u mišić, bešike, pribegavamo hirurškom zahvatu da bismo odstranili bubrežnu cistu (Otvoreno, laparoskopski ili robotički).
© Copyright 2024 Paperzz
